Putovanja u srcu

Elem, Belgrade october blues... The bluest of the blues, takoreći midnight blue... koji inače volim...
Dakle, taj blues, sa kojim sam na 'ti', iznenada je posiveo... samleo me... i oterao... na kratko.
Srećom, pobegoh na pravo mesto

Ok.
Čitaoče koji si zainteresovan isključivo za putopis, slobodno zanemari moj prethodni post kao interni trejler-komentar za, takođe internu, ekipu dragih ljudi.

Vraćamo se na temu.

_________________
Mislim PLAVO

Da citiram i ovde ovu rečenicu: Si tú me dices: ¡Ven!, lo dejo todo... pero dime ven
Ako mi kažeš: Dođi!, ostaviću sve... samo mi reci dođi
Ovo je naslov jedne knjige, na tekst neke stare balade, napisane po još starijoj pesmi vrlo starog pesnika... Tako dobra ilustracija Španije i mentaliteta...
Neko ću vreme sanjati Španiju.
Snovima u boji...

_________________
Mislim PLAVO

Nasridove palate.
Zvuči kao da je Nasrid jedan, a palata više. Pravilnije bi možda bilo reći palate Nasrida, jer je to dinastija. I da, palate ima 3:
Meksuar, koja je bila pristupni deo za izaslanike i molioce,
Komares, zvanični deo za audijenciju i
Palata lavova, rezidencija i harem

Unutrašnja zdanja su grupisana oko dva glavna vrta, Mirtinog i Lavljeg. Mirtin je do danas sačuvao svečani i dostojanstveni izgled.
Mirte su potkresane kao živa ograda, kad se listić protrlja oslobađa se divan miris. (Zabranjeno je dirati biljke )

_________________
Mislim PLAVO

U njegovom severnom delu je palata sa veličanstvenom prestonom dvoranom, sa plafonom koji je ukrašen zvezdama i zidovima dekorisanim tananom rezbarijom na drvetu.

_________________
Mislim PLAVO

Zašto napominjem da je palata na severnom delu? Zbog slikanja, of kors. Taj famozni odraz u vodi Mirtinog vrta/dvorišta najbolje se slika kad je sunce direktno naspram palate, moja gornja fotografija je jutarnja i oktobarska. No imajte u vidu i da, kad je sredina leta i sunce u zenitu, postoji šansa da vam mozak provri od vrućine... Putnici, nažalost, imaju lošije fotke, jer nisu od gužve mogli da priđu lepo na pravo mesto, pa njihovu verziju neću zakačiti... Još da mi je bio malo širi ugao objektiva... ali ovo je najviše što kamerica telefona može. Ozbiljniju opremu nemam. Ponavljam da su moguće i večernje posete Alhambri, vreme se zakazuje. Sve je osvetljeno, i tada ima sasvim drugačiji, bajkoviti izgled. Magija noći... A i turista je neuporedivo manje, pa prosto kao da imate sopstvenu foto-seansu. Jednom... nekad...

Dvorište je osunčano uvek, pa kad uđeš u palatu, unutra izgleda mračno i žmirkaš... Dodatni psihološki efekat na onoga ko dolazi nešto da traži: kalif je sedeo naspram glavnog ulaza, a njegovih 9 pomoćnika okolo, svi u tom izdignutom prostoru i zaklonjeni drvenim pregradama, da ne možeš da vidiš ni gde su, ni koliko ih je, ni gde da gledaš, ni kome da se obratiš...

Donji deo zidova je zaštićen pločicama, tu su Arapi zaista majstori bez premca.

Četiri su boje u keramici: plava, crna, zelena i oker. Četiri su vrste drveta u intarzijama + sedef... Osnovno drvo je libanska kedrovina, korišćeno jer se smatra najtrajnijim, a ostale 3 vrste ne zapamtih, osim da su birane prema nijansi, da bi se postigao željeni vizuelni efekat.
Prozori su bili vitraži od šarenog stakla, a zbog stalnog prisustva sunca čiju su svetlost prelamali, efekat mora da je bio neverovatan na svakoga ko bi kročio tu...

Palate su dograđivane i menjane tokom oko 150 godina, u 13. i 14. veku, a Španci su ih preuzeli u netaknutom stanju 1492. godine. Izabela i Fernando, cenjeni 'katolički kraljevi' koji su dovršili viševekovni posao oslobađanja svog poluostrva od arapske vladavine, toliko su bili oduševljeni ovim raskošnim palatama, da su se odmah u njih smestili i tu proveli ostatak života. Izabelina fascinacija je bila tolika, da je čak odbila da ovo mesto napusti i posle smrti, tako da je po njenoj zapovesti u okviru katedrale u Granadi dozidana kapela u koju su smešteni njeni zemni ostaci. Tu su još sahranjeni i njen muž Fernando, kao i njihova ćerka Huana Luda i njen muž Filip Lepi. Kapela-grobnica kraljeva Španije, koju je izgradio Filip II, nalazi se u palati Eskorijal (El Escorial), u srcu Španije, oblasti Kastilja-La Manča, na 40ak km od Madrida u gradiću San Lorenzo de El Escorial i u njoj se i danas sahranjuju kraljevi Španije. O tome će nešto više reči biti u delu putopisa o Madridu.

_________________
Mislim PLAVO

Obratite pažnju na sledeću sličicu. U drugom redu je znak koji liči na slovo w ili omega. To je ime Alahovo, i ponavlja se svuda u milion varijacija: Alah je najveći, Alah je jedini, nema drugih bogova do Alaha...
Takođe obratite pažnju na tragove boje, imajući u vidu da su skoro svi kameni ornamenti sada bezbojni, tj. bež. Teško je i zamisliti da su u ona vremena svi bili obojeni u pomenute 4 boje...

_________________
Mislim PLAVO

_________________
Mislim PLAVO

Lavlje dvorište je unutrašnje dvorište čarobne kalifove lične palate, a u njegovom centralnom delu je fontana postavljena na ledja 12 lavova. Stubovi, kolonade i plafoni su i ovde ukrašeni neverovatnim filigranskim kamenorezom.

_________________
Mislim PLAVO

Taj deo je 'nevernički'. Kada je Karlo V odlučio da tu podigne i svoju palatu, raščistio je deo prostora i počeo gradnju. Najpre je uz rezidenciju kalifa dozidan jedan deo palate gde je Karlo proveo 6 nedelja svog medenog meseca, jer, naravno, hrišćanski kraljevski par nije mogao boraviti u prostorijama koje na hiljadu raznih načina slave Alahovo ime (najsvetiji, milostivi...itd). Zidovi tih odaja su potpuno ravni i beli, plafoni su u drvorezu i izgledaju ovako

_________________
Mislim PLAVO

Palata Karla V, u koju nikada nije ni kročio, jer se nakon tog medenog meseca više nikad nije vratio u Granadu, spolja izgleda ovako





Unutra se Putnici nisu mnogo zadržavali, i fotkali su samo 2 slike na kojima su njih dvoje. Unutar ove palate se takođe nalaze i Muzej lepih umetnosti i Muzej Alhambre. Nisu ih posetili. A ni ja.
Možda treba napomenuti, sve palate arapskog perioda i mudehar stila su spolja vrlo svedenih linija i bez ikakvih ukrasa, jer su plod filozofije da ne treba izazivati ni prijatelje ni neprijatelje. Sva njihova raskoš i bogatstvo su unutra. Nasuprot tome, evropski stil teži da zadivi i impresionira spoljašnjošću već i pre ulaska...

_________________
Mislim PLAVO

Treba znati i sledeće: tokom skoro celih 100 godina, u 18 v. ovaj kompleks palata bio je zapušten, a tokom vladavine Francuza, tj. na njihovom odlasku, veliki delovi su bili minirani i razrušeni. Popravka i restauracija nisu započete sve do 19 veka, a traju i danas.

I sve je toliko lepo, prosto da se rasplačeš... Pločice. Mozaici. Drvorezi. Intarzije. Ipak, one suptilne rezbarije kamena su moj favorit... Ta nestvarno fina kamena čipka, najmaštovitijih motiva. Izrađena tako precizno i, reklo bi se, sa toliko ljubavi, da ne možete ostati ravnodušni...
Eh...

Evo i još malo fontana, cveća i vrtova Heneralife, oktobarskih.



















To je bila letnja palata, u kojoj su boravili preko dana, jer je u seni vrta na ćuviku gde pirka vetrić uvek bilo prijatnije nego unutar zidova. Međutim, pošto su vrtovi praktično izvan zidina tvrđave, uveče su se, posebnim tunelom, vraćali u palatu.

Evo kako tvrđava izgleda sa terase ove bašte


Danas ovaj kompleks održava 97 baštovana. Imaju veoma jak sindikat, i reče vodič da njihov dan počne u 10, pa imaju pauzu za kafu, na koju se nastavlja pauza za ručak, onda ide sijesta, a zatim je već vreme da se ide kući
Možda je i tako, ali meni izgleda da ipak nešto rade kako treba. Ovi vrtovi su prelepi. Čak i u oktobru.

_________________
Mislim PLAVO

Zaboravih da pomenem:
veliku zaslugu za početak restauracije nosi pisac Irving Washington, koji je 1829. godine objavio svoje 'Priče iz Alhambre', i time u velikoj meri zainteresovao javnost za ovo prelepo delo ljudskih ruku.

_________________
Mislim PLAVO

Još par reči o Granadi:
grad je na oko 800m nadmorske visine, na obroncima planine Sijera Nevada, visoke preko 3000m. Na ovoj planini postoji i ski centar, gde je održano svetsko prvenstvo u alpskom skijanju 1996. godine. Ovaj ski centar je na pola sata vožnje od grada.
A na jedan sat vožnje se nalazi prelepa Costa Tropicana, deo obale gde uglavnom letuju Španci, a stranih turista je manje. Na ovom području, zahvaljujući zaštiti ove visoke planine u zaleđu, klima jeste tropska, kako joj i ime kaže, i tu bez problema rastu sve tropske vrste voća i povrća...

_________________
Mislim PLAVO

Kadiz (Cádiz)
je glavni grad istoimene andalužanske provincije.
Računa se da je ovo najstariji grad u Evropi naseljen u kontinuitetu. Osnovali su ga Feničani, u 12. veku p.n.e.
Ovo je veoma važna luka Španije, i odatle je Kolumbo isplovio u svom drugom i četvrtom pohodu za Ameriku. Od 18. veka, kada su peščani nanosi reke Gvadalkivir u velikoj meri onesposobili Sevilju kao luku i primorali Krunu da premesti centar trgovine sa Amerikama u Kadiz, ovaj grad postaje glavna luka Španske Armade.

Gradska kuća


Katedrala


Jedan od fikusa za koje se tvrdi da ih je Kolumbo doneo sa putovanja...


I nešto prizora panorame starog grada sa tvrđave. Jedino je ovako moguće steći utisak o njegovom izgledu, jer iz tih uzanih uličica sa visokim zidovima je nemoguće videti bilo kakvu celinu...

_________________
Mislim PLAVO

Nisu doneli dovoljno odgovarajućih slika da mogu da steknem, pa ni da prenesem, pravi utisak. Od tako najstarijeg-od-svih-starih-gradova očekivala sam znatno više... No, stvarnost je onakva kakva jeste, a ne kakvu mi zamišljamo

_________________
Mislim PLAVO