Putovanja u srcu

Dodjosmo kući i reko ajd da malo vidim šta ima? Kad ono svi ste tu!

Zmajo, znala sam da ćeš da zablistaš! To jako puno znači za ceo tvoj kolektiv, a oni još uvek toga nisu svesni. Bar ne svi. Uskoro će da se naviknu na tvoje uspehe, pogotovo kad izadje knjiga!!!
Metlu, za sad, nemoj da koristiš, плиз! Morali smo malo da se izjadamo na ovu muku što nas je snašla i što nas tek čeka. Kakvih li će novih - 10% sada da izmisli?

VlaMar, slike su ko šećer! Bilo ti je super vreme, pa su zbog toga ispale ko prave razglednice. Naspavaj se, blago nama, pa kad skupiš snagu mi ćemo da se namestimo u fotelju i da uživamo u putopisu.
A da znaš da se gledanjem u uzlog ne kupuje pr.ten! Mora da se udje u radnju, pa da se izvadi neki evro ili moze i na karticu...
Sigurna sam da si kod onog drugog izloga ušao i da probaš! Ako, ako!

Jel loknica zaspala? Moramo sad malo tiše!

Laku noć! Treba mi oporavak od ovih rezultata.

_________________

1. Dujo, možemo kolektivno na Ostrvo. Ako sad ne ostavrimo davnašnje planove za preseljenje tamo, nećemo nikad.

2. Nakon ovog nenadanog uspeha, knjiga na sve to... pojedinima će izazvati ozbiljne smetnje u radu više organa... nažalost...

No, nećemo više o meni.

Tedi, saznade li nešto?

Loknica je odavno uspavala tatu. Odoh i ja... da me neko uspava...

_________________

Taman ste prešli sa politike na neke lepše teme, ali ja vec ispisah nekoliko redova, pa me gosti prekinuli. L&M...

Kad bude bilo opozicije, možemo da pričamo o smeni totalitarne vlasti. Sloba je otišao tek kada se formirala/udružila neka (nazovi) ozbiljna opozicija. Tada su imali dovoljno pameti da izaberu jednog ali poštenog da ih predvodi u obaranju vlasti, pa makar on bio autističan. Koliko su se međusobno voleli, govori to koliko je brzo pukla tikva posle toga. Tadić je otišao, kad je došla neka "nova" stranka i 4 godine ozbiljno radila samo i isključivo na njegovom obaranju. Kad god se pojavi neko barem malo novi, dobar deo ljudi glasa za njega jer su im se ostali smučili. Milan Panić, Bogoljub Karić, pa evo sad Beli i Janković. Svi ostali su toliko reciklirani, oprani po sto puta, ali belo nije više čisto belo. Vajdica je da se uzme 29 miliona iz budžeta za kampanju (kroz druge kanale ko zna još koliko), još je lepše kad izađeš na televizor ili stoji tvoja slika na nekom bilbordu. Pa kad tetki odneseš lek, onda ćeš u drugom krugu da podržiš nekog drugog. Očigledno da i opoziciji više odgovara da je neko drugi na vlasti, a da oni ništa ne rade, nego samo da povremeno pljucnu kako bi se čulo za njih i da skupljaju mrvice. Dobre su i te mrvice, verovatno da su krupne. Kad im presuše mrvice, organizovaće se oni opet, naći nekog približno normalnog da bude frontmen i idemo u drugi krug. Drugi krug razočarenja, posle nekog vremena, pa da kujemo planove za njegovo sjahavanje sa grbače... Da poentiram, pa da idem da spavam. Hvata me neka nesvestica od umora, pa se plašim da mi ne dođe lično ON na vrata da me spasi i prekine emitovanje. Ko je ostao razočaran posle ovih izbora, uopšte ne treba da se ljuti na malog Aleka, već na Ajkulu što mu je dozvolila da drži knjigu 35 godina. Dok se ne razdužiš sa knjigama, nema diplome. Nego nismo saznali, s obzirom na to da je bio malo zauzet, da li ju je uopšte pročitao na kraju. Ona glupača se verovatno setila nakon 2 do 3 sata da mora da uključi rernu.

Šta god neko mislio o lavežu, on je dobio veliku većinu, a koliko god kupovao, ucenjivao ili krao, toliko nije mogao da uzme na taj način. Ima ljudi koji vole da im se smanjuju plate i penzije, veruju da će biti bolje za 2 godine, ne smeta im da čiča Tomina koliba stoji tamo gde ne sme, televizijski profilisano - gledaju Pink i Hepi, Ljovisnu i Esmeraldu, Parove i Farmu. Vole da žive u haosu, vole što imaju kombinaciju da podmite lekara i vezu za red u SUP-u ili Opštini. I zadovoljni su sa tim! Zamisli da nema redova, pa s kim da se popičkaraš, popričaš i oklevetaš nekoga...

Bolje da sam napisao nešto kreativno, ali svi su dali sebi malo oduška... Kad su bili oni Slobini izbori, pričam ja sa mojom babom oko toga i pitam je: "Nećeš valjda da glasaš za Slobu?" Odgovor je bio, kako je ona svoje odživela, a ja treba da nastavim da živim u ovoj zemlji. Pitala me je za koga ja mislim da bi trebalo da glasa i tako je glasala. Da je više onih koji tako razmišljaju...

_________________
Sve što možeš da opeglaš danas, ne ostavljaj za sutra!

To komsice moje znao sam ja da ce ta tripla emocija kad tad da proradi i kod tebe !!!


U mojoj glavi je svako vece zuraja.
Bas te nenormalne mene najvise privlace. Pa bi ih ja jos i dodatno kaznio.
Jack malo toga ces od ovoga razumeti ali me moras shvatiti,diskrecija je zagarantovana.

Nece,nece slobodno se ti opusti.

Meni oci upadose u onaj sanac i nikako da nadju izlaz ?!!

Od voliko sladoleda mene ne boli grlo vec glava. Kakvog li je ukusa onaj nas domaci sladoled zivo me zanima ?? ne deluje da je majcina dusica jos manje lavanda. Cenim da moze biti breskvica.

Dobro da znam samo a verujem ti na rec za noge
Poitaj
Eh sta ti je plodna ravnica, Vojvodina bre a ne ova nasa sirotinja po centralnoj i juznoj Srbiji,za crvenu i ako pretekne sendvic.

To u ovom slucaju mogu da primete samo pravi ljubitelji ptica.

I time se bavis,raznoraznim travkama jel ??

Njemu i ne treba da dozvolis,njegova senzualnost je pod upitom. A ja bih za tebe sve ucinio pa se i na taj "donji" nivo spustio ali dobro sad,kad ne das cutim k'o zaliven.

_________________
svima dobro nikome zlo,nama sta preostane

Doktor Deki & Mister... Grej?
CCC, nisi mi taki izgledo...

_________________
Mislim PLAVO

Дацо, де ће ти душа с ово од сабајле? Како сад привређивати с овим на памети?

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

A тек у колима што се не би наспавао .

Чекамо...

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Ako ste za dobar sladoled u BGu, na Cvetnom trgu imate poslasticarnicu Flor sa jako dobrim sladoledom.
https://foursquare.com/v/flor/573da44f498e2f1431e8f433
Par lokala pored imate i Bacio gelato, ali tu sam jeo samo kolače.

Vlado, daj jos Toskane živ ti ja.

Brzi, ista situacija i sa mojom babom. Jednom. Uvek pita za koga da glasa, kaže bolje znate vi mladi. Dok sa drugom babom uvek neko krene. Da joj 'pomogne' da ne pogreši.
Nego, jel su zvali vas iz SNSa na dan izbora? Ja sam na dan izbora imao 6 propustenih poziva sa nekog 011 broja, prvi oko 9, poslednji u pola 8 uveče. Ujutru pričam sa kolegom i njega isti broj zvao, samo što se on mučenik javio, pa su ga smarali, jer su kao broj telefona zabeležili kao siguran glas. Za ručkom saznamo za još troje kolega. Sad smo u misiji kako otkriti ko je od kolega dao brojeve telefona?
Dobar dan svima.

Послато са E2105 уз помоћ Тапатока

Pero samo još ovo da ti kažem. Mnogi tvrde isto tako kao ti, ne vide svrhu glasanja. Međutim, moram da te podsetim, da su političari tu da ih menjamo i da nisu svi baš tako "isti". Neki su otišli mirno, a zbog nekih su trebale bombe da padaju da bi shvatili da NISU BOGOVI. E takvih se ja plašim, protiv takvih TREBA izaći i glasati.






Dext, u pravu si sto posto! Međutim više volim da ne znam šta i kako rade!

Da... Ovo nažalost moram i ja nekako da progutam i shvatim i da se pomirim sa trenutnom našom sudbinom i da nastavim da živim svoj život dalje....

Stvarno voli streljaštvo, a voli i trenera, bez obzira što je kod ove priče rukohvata na pištolju zakazao skroz.
Hvala Deki puno!

Morala sam da vas citiram, jer sve ovo na mene ostavlja jak utisak. Treba mi malo vremena da sve to "svarim", valjda ću uspeti, pa da se i ja malo smirim.

Dobro jutro svima!

ps Sinoć su u Beogradu billi portesti, nijedne novine to nisu objavile, dobrodošli u MRAK.

Vlado!
Kako bih ja sada rado ovde sedela... i tu ostala.

Mogu da vam kažem, da nikada nisam imala neku veliku želju da odem iz zemlje, osim turistički ili da bih zaradila veliku lovu! Moram priznati da mi se sada SVE smučilo! Ovde nam primitivci i lopovi kroje živote i moramo da ih gladamo i slušamo na sve strane. Neizdrživo je.

PRVI KORAK
Mirjana Bobić Mojsilović

Juče, iako je bio sunčan dan, nekako svuda okolo – lica umirena, pijaca utišana, ramena oborena. Osećanje da se u našim životima i dalje ništa neće promeniti – rezignacija kojoj je politika dodala težine, odjednom je i mene poklopila.

Izašla sam napolje, samo da me senke u mojoj sobi ne bi dodatno spustile i lutala sam, onako, bez cilja, dok mi je osećanje uzaludnosti, prolaznosti, usporavalo disanje, a čak ni rascvetali jorgovan u dvorištu pored koga prolazim, nije uspeo da mi oboji pogled. Dođu, ponekad, i ovakvima kao što sam ja, bez vidljivog razloga, takvi trenuci. Što bi rekle babe, „sine, imaš neko otežanje“. Drugim rečima, bilo je to jesenje raspoloženje u najlepšem prolećnom danu, pa mi čak ni pomisao da sam samo dan ranije, na izletu u Banovcima, na jednom srećnom travnjaku pronašla čak sedam detelina sa četiri lista, nije izmamila osmeh. Teška vremena, pomislila sam.
A misli su čudo.
I čim mi je ta misao pala na pamet, setila sam se neverovatnih reči mog prijatelja, čudesnog Velje Abramovića, da „što su teža vremena, to je bolje za rad na sebi, za duhovni razvoj.“ Stala sam na sred ulice, kod starog „Trande“, i mora da sam retkim prolaznicima izgledala kao čudakinja, jer sam skoro na glas rekla – „velika misao!“
I zaista, ako ne možeš da promeniš svet, promeni sebe. Posveti svaki slobodan trenutak razmišljajući samo o jednoj stvari – šta sve možeš da uradiš odmah, da samoj sebi ulepšaš život. Šta možeš odmah da pokreneš – da se posvetiš sebi. I kako ponovo zavoleti ovo u čemu si, bez obzira na vesti, bez obzira na datum, bez obzira na sve: Upisati se na jogu? Usisati stan, obrisati prašinu i pobacati gomile papira, pokvarenih i istrošenih hemijskijh olovaka, zasaditi bosiljak? Naučiti napamet jednu veliku pesmu? Obnoviti lekcije iz francuskog jezika? Usredsrediti se na kupatilo? Promeniti frizuru? Isključiti televizor. Otići u knjižaru i kupiti nekoliko knjiga? Upisati se na kurs šivenja?
Sve mi je to prolazilo kroz glavu, a nisam ni bila svesna da hodam, hodam, hodam, i kad sam shvatila da se već približavam Kalemegdanu, nešto je počelo da se menja. Kao sasušeno blato, sa mene je spadalo beznađe i razočarenje, i sa svakim novim korakom, pomaljala se živahna, obična, normalna, mala radost usklađena sa prolećem koje je bujalo oko mene.
Gledajući reku sa Kališa, pomislila sam kako je i hodanje rad na sebi.
Uzgred, prepešačila sam juče preko šest kilometara, i mali osmeh se vratio. Ima nečeg u tom hodanju, šetnja je bolja od svakog antidepresiva.

Uostalom, ne kaže se slučajno da svaka promena počinje prvim korakom.

DJ!
Novi dan pred nama. Pronađimo nešto lepo u njemu!

Naleteh na ovaj tekst i shvatih da sam svaki savet već ispoštovala. Znači, radi!
http://www.kutaknet.com/index.php/kutak ... pletkarose

Sećate li se vremena kada smo jurili signal Index radija po kući? Prošlo je 20 godina od tada, a mi i dalje pokušavamo da uhvatimo pravu frekvenciju. Miki, i ja sam se u nedelju prvi put zapitala zbog čega smo i dalje stanovnici ove zemlje...

Nema sunca, ali vazduha ima! Dišimo!

_________________

Dujo sve znaš i čitaš me kao otvorenu knjigu. Ali ništa ne košta da probam da se menjamo, jedna slika prstenja za jednu zelenu.
Priznajem da ih nemam puno. Agencijski aranžman, dosta obilazaka u malo dana, malo slobodnog vremena, dosta velika grupa pa je teže kontrolisati. Samo sam na par putovanja doživeo sam da agencijski vodič ne doživljava grupu kao školsku ekskurziju i da vam ispriča što pre svoj deo pa da idem u šoping.
Aranžman je tipa:
Prvi dan: Noćna vožnja do Pize, obilazak trga čuda spolja (slobodno vreme nedovoljno da se u neki od objekata i uđe jer iako nije vrh turističke sezone ipak turista ima), smeštaj u Montekatini i slobodno popodne. Grupa se odlučila za odmor, samo sam se ja uputio vozom u Firencu. Korisne informacije sa ovog foruma pomogle da napravim finu pešačku turu.
Drugi dan: Izlet do San Điminjana i Sijene, zaista divna mesta, skroz u mom fazonu, ako se nekada ponovo nađem u Toskani obiću ću ih detaljnije, baš su mi se dopala.
Treći dan: Firenca, posle obilaska sa lokalnim vodičem, 7-8 sati slobodnog vremena nedovoljno da se obiđu muzeji s obzirom da je bila prva nedelja u mesecu pa je ulaz besplatan. Tako sam obišao Akademiju i Duomo, a protrčao kroz Piti i Boboli vrtove.
Slike tim redom, samo kao naznaka nekog malo opširnijeg pisanja.

Jel si ulazio u Piti? Pitam posto je ogroman, kapiram da je i to trčanje kroz onoliko zdanje trajalo poprilično. Ja sam pre 4 godine bas u istom periodu bio i znam da sam se pitao kako izgleda Boboli kad ozeleni i procveta. Kad budeš radio putopis, nakaci koju iz Bobolija. Na slici Santa Kroce se vidi prozor od stana u kom smo bili smešteni.

Послато са E2105 уз помоћ Тапатока