Putovanja u srcu

Šetnja nas vodi do Piazza della Signoria,


na kome se nalazi palata Vekio (Palazzo Vechio), i ispred je Neptunova fontana




Na trgu je i ovo obeležje:

To je mesto gde je Savonarola, za vreme svoje kratke vladavine, kada je optužio Papu za korupciju i izdejstvovao proterivanje Medičija iz Firence, ubedio građane da spale predmete koji podstiču taštinu: svečanu odeču, perike, ogledala, knjige i umetnička dela, uključujući i slike Sandra Botičelija... Varvarizam, prerušen u potragu za čistotom...
Njegova vladavina nije dugo trajala, uhapšen je, osuđen za jeres, ekskomuniciran, izbačen iz Dominikanskog reda, obešen i spaljen na istom ovom mestu gde je palio knjige. Njegov pepeo je bačen u Arno.
Mediči su ponovo vladali Firencom.

Postavka na otvorenom Contini Bonacossi


sa fantastičnom bronzanom figurom Perseja koji drži odsečenu glavu Meduze koju je napravio Čelini (Benvenuto Cellini), ili 'Otmicom Sabinjanki' od Đambolonja (Giambologna, tj. Jean de Boulogne)

A David?
Ta priča ide ovako: Mikelanđelov David, delo renesanse, bio je prva naga muška figura prikazana nakon perioda antike i vladavine grčke kulture, koja prema nagom ljudskom telu nije imala negativnih predubeđenja koje je nametnuo srednji vek. Tema jeste religiozna, i prikazuje mladog Davida, budućeg kralja Izrailja, u momentu pre bacanja kamena na Golijata. Iako religiozno, Crkvi se ovo delo nikako nije svidelo, i moglo je biti proglašeno za bogohulno, a Mikelanđelo bi sigurno stradao tada (bez obzira na zaštitu svog mecene Lorenca Veličanstvenog) da nije bio i učen čovek, pa je uspeo da se odbrani citiranjem prethodnog pasusa iz Biblije, gde stoji da su pre same borbe oni skinuli odeću. Pa, ako to već stoji u Svetom pismu, a stoji...

Originalna statua nalazi se u galeriji Akademije (Galleria dell'Accademia), zaštićena od mogućih oštećenja.
Ovde na trgu je kopija, i, kako je do ovog doba već pao mrak, nijedna od slika uz blic nije uspela...

I desno je galerija Ufici (Uffizi), hram umetnosti. Ovaj, jedan od najvrednijih muzeja na svetu, čuva neprocenjivo vredna umetnička dela. Botičelijeve slike Rađanje Venere i Proleće dovoljan su razlog da se ušeta. No, opet taj blic... Da sam na vreme videla da kvalitet fotki nije dobar, vratila bih se još jedan krug, za toliko je bilo vremena. Međutim, bez naočara ne mogu to da proverim nikako, i u stvari, sve fotkam 'napamet', pa šta bude...
Ovaj blic-debakl shvatiću kao božiju promisao ( ) i znak da treba da se vratim u Firencu...

_________________
Mislim PLAVO

Za sada, ostaju samo slike iz šetnje po pasažu...


...gde se stoje statue velikana.
Velikana Firence, istorije i ljudskog duha.
Donatelo


Leon Batista Alberti


Leonardo daVinči


Mikelanđelo


Dante


Petrarka

_________________
Mislim PLAVO

Izbijamo na obalu reke Arno, i približavamo se još jednom od obaveznih elemenata svake ture za obilazak - Ponte Vekio


Ovo je najstariji most u Firenci, postojao je još u doba Etruraca. Prvobitna konstrukcija je bila od drveta, ali kada ga je bujica razrušila, napravljen je od kamena, sa karakterističnim izgledom koji i danas ima. U centralnom delu mosta, nalazi se bista Benvenuta Čelinija, najpoznatijeg firentinskog zlatara. Ogreših se o Čelinija, treba kazati da je bio izuzetan vajar, i radio je u bronzi (već pomenuti Persej je njegovo delo, obratite pažnju da je to jedina skulptura u bronzi na tom mestu). Međutim, na vreme je shvatio da je teško živeti od retkih narudžbina za grandiozna dela, i bogatstvo je stekao baveći se izradom ukrasnih i upotrebnih predmeta od metala, plemenitih metala i dragog kamenja. Tako da jeste bio i juvelir.



Na ogradi oko biste, pokačeni su katančići zaključani za večnu ljubav . Zašto ne bi i ovaj most bio most ljubavi...

Most povezuje Palatu Piti sa leve strane i Galeriju Ufici sa desne strane reke


Danas se tu nalaze isključivo zlatare

_________________
Mislim PLAVO

Još nekoliko noćnih slika Katedrale







I polako se vraćamo na stanicu, puni utisaka, i usput škljocamo još po koju fotku

_________________
Mislim PLAVO

Mnogo novih informacija za mene! Ovako najviše volim, kada mi neko svojim rečima opisuje lični utisak uz mnoge duhovite i pametne opaske! Nije u opšte opširno, taman koliko treba za nas koji nismo studirali, a i ne planiramo da studiramo istoriju umetnosti (nažalost ).

Znam za Renesansu i znam da je, dok su bogataši gradili ovakve raskošne građevine, sirotinja umirala u krajnjoj bedi na ulicama i po podrumima...

Fantastično!











Trudim se, ali ne vidim lik na ovoj mrlji. Čudno je da je uvek tako ista! Ne verujem ni u šta natprirodno, ali kod ovakvih stvari, malko se pogkolebam...

Miki
Evo objašnjenja Danteove 'fleke' – gledaj samo beli deo, najdonji špic je vrh njegove brade (svi bili obavezno bradati ). Onda gledaš desno na gore: usta, nos (deo koji štrči udesno), tu se kao uočava i linija sklopljenog oka, pa još gore čelo i kosa. Najgornja tačka je teme njegove glave, a cela leva strana je kosa. Tu gde je ugao 90 levi krak je kraj njegove kose, a desni je 'presek biste' gde bi mu bio vrat.
Nadam se da je sad malo jasnije...

_________________
Mislim PLAVO

Firenca je, meni, poseban grad.

Ako je Toskana srce nacije, Firenca je srce Toskane...

Ono što je meni fascinantno: jeste taj period renesanse bio uzlet ljudskog duha, umetnosti i slobodne ljudske misli, ali sve vreme, sve vreme sa druge strane postoji i taj niz beskrajno krvavih ratova, bezobzirne borbe za vlast, svim sredstvima, bez milosti, surovost kakvu ne možemo ni zamisliti... Glad, bolesti, tiranija, ropstvo... I trajalo je tako vekovima.
Ne umem nikako da shvatim kako je iz tog krvavog mraka ikada uopšte potekla klica svetlosti duše...
I uzdigla se... Istrajala... I pobedila.

Zato je meni Firenca simbol trijumfa ljudskog duha nad svime što teži da ga slomi.

Da je cvet, bila bi lotos...
Da je melodija, bila bi...
Eh...

_________________
Mislim PLAVO

A kad pogledamo Medičije, kao silu koja je vladala gradom, jesu oni bili pokrovitelji lepih umetnosti, ali su centar slobodne misli, Univerzitet, ipak gurnuli u drugi grad, za svaki slučaj. Umne ljude svog grada držali su na platnom spisku. Umetnička dela naručivali. Sve pod kontrolom.

Ili recimo, kako su Savonarolu, svog protivnika, najpre diskreditovali, a onda ubili na svaki način koji se može zamisliti. Ubili su poverenje u ispravnost njegove ideje, ubili njegovu vezu sa Bogom, vezu sa njegovom 'braćom u Hristu', oduzeli su njegov život i potpuno fizički uništili njegovo telo, da ništa od njega ne ostane. Koja li je količina mržnje potrebna za takav postupak...
I pomislite samo kako moćnu poruku taj postupak šalje eventualnim drugim protivnicima.

A sa druge strane imaju ovakav gest: sagradili su malu lođu na tom glavnom trgu, blizu krstionice, gde su donošena i ostavljana neželjena deca. Deca se nisu smela ubijati. Ostavljana su tu, i svako jutro su monasi iz samostana dolazili da pogledaju, i ako nađu bebu, odnosili su je u sirotište. Mediči su finansirali brigu o toj deci, plaćali su monasima da se staraju o sirotištu. Nikad pre njih niko nije ni razmišljao o toj ideji. EPP? Savest? Ko bi to znao.

To je grad kontrasta u zemlji paradoksa...

No, rekoh - solo cose belle

_________________
Mislim PLAVO

Ma kakva renesansa i osvetljenje duše, važila je samo za one najbogatije, a da li im je duša stvarno bila svetla, verovatno zavisi od slučaja do slučaja. Baš kao što si rekla, "samo lepe stvari", ali to redovno ode u najružniju krajnost. Zašto da ne, kada im se može. Tako mislim za ove bogate pokrovitelje umetnosti, a umetnici i vizonar su često bili samo izrabljivane, neshvaćene i mučene duše. Izvini, ali ja tako gledam na to...

Vidim sada neku facu od tog belog neuglednog romba.

Ok, možda me poetika mog trenutka učinila nedovoljno razumljivom

Govorila sam o civilizacijskom pomeraju unapred, ne o samim pojedincima, iako pojedinci jesu ti koji su ga izneli.
Kad se pomene pojam 'kritične mase', ljudi pomisle odmah na atomsku bombu, ali taj koncept je važeći i u društvenim naukama. Civilizacija se pomera napred onda kada u dovoljnom broju ljudi sazri svest u kom pravcu treba ići, ili barem da je nekakva promena potrebna.

Ali dok se ne dođe do tog čarobnog broja osvešćenih, pojedinci, začetnici ideje, najčešće su stradavali na stravične načine. Pa ipak, 'sečom glava ne seku se ideje', mudar je aforizam. Niti spaljivanjem knjiga...
Ubrzanju procesa osvešćivanja u toj epohi znatno je doprineo pronalazak štamparske prese u 15. veku. To je bio prelomni momenat za brzinu prenosa ideja, i promena se više nije mogla zaustaviti...

Ako stvari gledam sa tog makro aspekta, ove bogate (i besne) porodice koje su drmale svojim svetom, ipak su, možda, bile oruđe koje je omogućilo da nosioci promena (baš ti mučeni umetnici i vizonari) opstanu, zamišljaju i stvaraju taj svet koji će tek doći. Naš svet.

_________________
Mislim PLAVO

Skok nazad na Bolonju, apropo širenja znanja:

Univerzitet tada, nije bio ni nalik ovome što mi pod tim imenom podrazumevamo.
Najpre, studenti su bili odrasli ljudi, a ne dečurlija, jer se smatralo da je zrelost osnovni preduslov za sticanje znanja. Znanje nije bilo usko specijalizovano, ne zbog toga što je ukupni obim ljudskih saznanja bio manji (iako jeste), već zato što se smatralo da učenost podrazumeva celovitost znanja, a specijalistička podela bi rezultirala nedovoljnom širinom u sagledavanju problema i načinu razmišljanja. Tako da su svi imali i lekcije iz anatomije, i lekcije iz prava.
Ne kaže se za erudite bez razloga 'renesansni čovek'.

Studenti su plaćali profesore, direktno, i birali su od koga će učiti. 'Student prorektor' nije bio figura kao sad, već istinski glavni predstavnik studenata, koji je mogao profesora i da otera sa fakulteta, ako su studenti bili njime nezadovoljni. Studenti su bili organizovani, kao recimo nekakav moćan sindikat, i njihovo mišljenje je ozbiljno uzimano u obzir.

U nekom momentu su bolonjski studenti zapretili da će preseliti univerzitet u drugi grad, ukoliko stanodavci ne prestanu da ih ucenjuju visokim cenama stanova. Jedan deo njih se 1222. godine zaista i odvojio, i prešao u Padovu da uči, jer su uslovi bili bolji.

_________________
Mislim PLAVO

Ok, dosta filozofiranja, nazad na putopis...
Sledeća stanica: Sijena!
Sijena je takođe grad čije je istorijsko jezgro, netaknuto od 16. veka, UNESCO proglasio svetskom kulturnom baštinom.

Legenda osnivanja grada glasi manje-više ovako:
Kada su braća Romul i Rem (nakon što ih je odgajila vučica ) odlučili da naprave grad, tražili su pogodno mesto. Romul je odabrao... da, baš tako, dok je Rem predložio liticu nad kojom je video ogromno jato ptica, što je protumačio kao povoljan znak. Romul se toliko razbesneo, da je potegao mač i ubio brata. Videvši to, Removi sinovi, Senius i Ahius, se uplaše da će stric i njih pobiti, bace se na svoje konje i pobegnu baš na tu liticu koju im je otac odabrao. Jedan je konj bio bele, a drugi crne boje. U čast tih mitskih predaka, grb Sijene izgleda ovako:

_________________
Mislim PLAVO

U stvari je Sijena podignuta nad ostacima starog Etrurskog grada, čije je ime nepoznato.
Ovo je drugi put da u ovom putopisu pominjem Etrurce i priča o njima je takođe jako zanimljiva, ali ću je ispričati nakon prikaza Sijene.
(U muzeju Sijene postoji deo zbirke etrurskog nalazišta - ni to ne stigosmo...)

Toskanski pejzaž izgleda ovako


Zar ne podseća na Šumadiju?

_________________
Mislim PLAVO

Litica na kojoj se grad nalazi ima tri kosine, i prilično strme ulice. Lako se može zagubiti, pošto čovek nema pregled gde se tačno nalazi. Kojom god (fobičnom) ulicom da pođete, izgleda ovako






Na prvoj slici vide se okačene zastave kontrade

_________________
Mislim PLAVO

Sijena ima 17 kontrada, tj odvojenih delova grada, i svaka od njih ima svoju životinju-amblem, koja predstavlja dominantnu vrlinu kontrade (vučica - vernost, puž - mudrost... maštovito)

Svaka kontrada ima svoju teritoriju, crkvu, fontanu, zastavu. Čak se nisu međusobno mešali u brakovima, pa pretpostavljam da im je genom pomalo... da. Nema kriminala, kontrade ne dozvoljavaju pristup takvim 'elementima'.

Jedina oznaka kontrade koju sam uspela da pronađem je gusenica


Njihove su one zastave iz nekog prethodnog posta. Nisam uspela da saznam zašto su baš njihove zastave bile istaknute, a ostale nisu.

_________________
Mislim PLAVO