Jack, čestitam i ja! Samo mi sada reci šta?
Nisam videla LOKNICU!!
Molim da mi se ta slika ponovi! Dobro jutro!
Eto mi smo ove nedelje porodično bili skroz u autu. MM se pokrenuo poveći kamen iz bubrega i to boli strašno jezivo. Bilo mu je loše nedelju dana, zato je morao na neke analize da se vidi da nije još nešto, ali sreća da je ostalo ok. Pao mi kamen sa srca, ali mm će roditi mečku dok ga ne izbaci. Taman sam za prvomajske praznike rezervisala putovanje za Budimpeštu, sada je pitanje da li ćemo moći da idemo.
Moram priznati da sada malo manje brinem, jer sam se stvarno uplašila! Sada kada znamo šta je, strpljivo ćemo čekati da se to sredi, imamo dobrog doktora.
Ono što mi je posle ove nedelje ostavilo gorak ukus i šok jeste ponašanje tzv. NAJBOLJIH prijatelja, koji nisu našli za shodno da pozovu nijedanput i putaju kako je bolesnik, a sticajem okolnosti su na početku saznali da mu je loše.
Znači, kada treba da im damo naša kola da idu na letovanje sa istim, dobri smo, a kada smo bolesni, nismo interesantni.
Inače, mi smo za njih smešni, jer eto ne vodimo računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti kao oni (jer ništa drugo u životu ne rade), a ja sam naivno mislila da je to sve dobronamerno. Ipak možda i nije, možda je samo važno da neko bude pametniji i bolji, a nekako to nikada nismo mi. Nema veze, život ipak svima da lekciju. Samo, kako se ponašati kada ti isti ljudi budu opet nešto tražili od nas? Znam da hoće. Da li ćemo umeti da budemo kao oni? Ne verujem, jer mi jednostavno ne znamo tako da se ponašamo. Mislimo da je važno učiniti sve za prijatelja, a za najboljeg, naravno uraditi najvše!
Izvinite zbog ovog monologa, jako sam tužna zbog svega...
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
ne može da se seti koga nije sreo na aerodromu
(hvala Dujo!)
Posebo za MISS, a bićeš zabeležena u istoriji, kao jedina miss, koja koristi svoj mozak! 
Dalje ruke od mog jareta!
