Putovanja u srcu

Onda lekoviti prirodni proizvodi





Opet lep izbor lekovitih prirodnih proizvoda




I mi GLIKO za trku imamo




Pa nešto za meze





I nešto konkretnije



A kod kolege iz Leskovac natpis - čista poezija (iako nije deseterac), podugačak, pa je slikan iz 2 dela





Cenovnik ove poezije

[img]http://s20.postimg.cc/gcubvmu99/cenovnik_leskovacki.jpg/img]

Za dezert, cenovnik jedne palačinkarnice



Ili svratite u već pomenutu poslastičarnicu Šeherezada na Glavnoj ulici i probajte sladoled, mi probali sve, a favoriti su nam voćni sladoledi (limun i jabuka)



Kugla je 40 din, mali kornet se ne naplaćuje, a ako uzmete sladoled za 50 din to izgleda ovako



Idemo dalje, magnetića ima jako veliki izbor





Ima još svakojakih džidža, nakita, garderobe, igračaka, grickalica, kokica... Vašar

Ako želite da izmorite vašu dečicu, da se lepo ukuntaju i omoguće roditeljima slobodan ostatak večeri , izbor je takođe vrlo širok







A neki klinci uživaju i u besplatnim aktivnostima koje sami smisle. Sećate li se kako je ovo zabavno?



Travica je mekana, padina nije mnogo strma... Kikotale su se sve vreme... A Malo Dete ih gleda, gleda... He, he, ’žal za mlados’...

Evo još jednog pokazatelja da su se organizatori trudili. Ove godine korpe za otpatke su ušminkali ovako...


... uz napomenu da su sve oslikane ručno, i sve su različite. Na njima je uglavnom cveće i kao obavezan detalj tu je Tiski cvet.


Vi već, naravno, znate da Tiski cvet nije biljka, nego bubica, tj. vilin konjic. Oni, kao što znamo, žive samo 1 dan, i taj dan kad se svi izlegu i roje nad rekom se naziva ’cvetanjem’ Tise. Ovaj događaj se dešava u junu, a tada je istoimena manifestacija, praznik ljubavi ’Kad Tisa cveta’.

Kad smo već, ili kad smo opet kod Tise, možete se i provozati čamcem, cena je 200 din po osobi za vožnjicu od 45 minuta, sa polascima u 1, 3, 5 i 7h popodne.


Polazak od 7 je najposećeniji, jer sunce zalazi oko 7.20, pa eto romant'ke...
Karte se kupuju na info pultu Turističke organizacije, kojih ima na par mesta.

_________________
Mislim PLAVO

Obožavam Monea, mogla bi češće da fotkaš ovako, kao "bez naočara"

Ako ovaj putopis nije informativan, ne znam koji jeste! Pa ovde ima informacija o N. Bečeju koliko voleš! Jack, hvala ti što nas podećaš i na ovaj simpatični srpski gradić, u kom čovek može provesti jedan prijatan vikend. Treba na kalendaru obeležiti sve te interesantne manifestacije po našim gradovima i selima i krenuti redom, pa to bi bila prava fešta za celu godinu!

U okolini Novog Bečeja, nalazi se par interesantnih mesta, koja mi se, svih ovih godina nekako ne daju videti…
Jedno od njih je Arača, romansko gotska crkva sa početka 13. veka
Šta sam znala o njoj? Da se nalazi negde u ataru, da se stiže puteljkom koji se odvaja od puta N.Bečej-Miloševo i da putokaza nema.

Podaci koje sam uspela da napabirčim, su prilično šturi:
Bazilika Arača je trobrodna građevina, sa tri apside i zvonikom. Bila je zasvedena krstastim svodovima. Spoljašnja obrada je bila izvedena veoma kvalitetnom crvenom opekom, sa dekorativnim elementima od kamena peščara, sa figuralnim i biljnim motivima sačuvanim u fragmentima. Kamena plastika je visokih umetničkih dometa. Prvobitna građevina je nosila odlike romaničke arhitekture, pod uticajem francuskih i italijanskih uzora, dok su svodovi i zvonik građeni sa odlikama gotike.
Nije baš mnogo rečeno. Iskoristili smo info-pult postavljen povodom manifestacije Velikogospojinski dani 2016. da probamo da saznamo kako doći na ovo mesto, i jedno ubedljivo ’ima postavljen putokaz’ (nema ) nas je privolelo da krenemo.
Uputstvo za buduće putnike: kad se iz Novog Bečeja krene putem ka Novom Miloševu, od table koja označava kraj mesta ima približno 10 km do potrebnog skretanja (četvrto skretanje udesno na ovom putu). Ta raskrsnica izgleda ovako



i krenite putem na desno, preko pruge. Neka vas kaldrma ne zavara, to je samo na pružnom prelazu (bez branika i polubranika ), dalje je put sasvim upotrebljiv, rekla bih da je nekad bio betoniran, pa ga je kiša površinski donekle oštetila, ali je dobro utaban i širok dovoljno da se 2 auta mimoiđu. Ide se pravo kroz njive oko 4 km, onda put zavija levo, i nakon još oko 1km – stigli ste.

Evo kako se gornji šturi pasus vidi u realnosti:



Bazilika Arača je trobrodna građevina,



sa tri apside



i zvonikom



Bila je zasvedena krstastim svodovima. Spoljašnja obrada je bila izvedena veoma kvalitetnom crvenom opekom, sa dekorativnim elementima od kamena peščara, sa figuralnim i biljnim motivima sačuvanim u fragmentima.







Kamena plastika je visokih umetničkih dometa.





Prvobitna građevina je nosila odlike romaničke arhitekture, pod uticajem francuskih i italijanskih uzora,



dok su svodovi i zvonik građeni sa odlikama gotike.



Uživo, ova građevina je stvarno impozantna. Pošto u ove krajeve dolazimo iz pravca Beograda, nismo imali prilike da je zapazimo u prolazu, a kažu da se vidi kad nema useva. Sa pojedinih deonica prilaznog puta bila je vidljiva na obzoru



Evo i fotografije koja vam može dočarati razmere ove građevine

_________________
Mislim PLAVO

Nastavak ove priče, pronađen na tabli na lokalitetu, navodim u nastavku. Uključite maštu i krećemo:
Prvo naselje na obali Crne Bare nastalo je u neolitu (5000 godina p.n.e.) i nastavilo da živi u periodu kasne antike. Postojanje srednjovekovnog naselja potvrdio je nalaz jednobrodne crkve iz 11. veka na čijim temeljima je podignuta trobrodna bazilika, verovatno dva veka kasnije. Za ostatke ove bazilike ustalio se naziv Arača, prema istoimenom naselju koje je okruživalo baziliku i manastir. O vremenu gradnje crkve i ktitorima nema pouzdanih podataka. Za vreme upada plemena Kumana, 1280. godine, veoma je oštećena, a ktitorstvom kraljice majke Jelisavete, žene ugarskog kralja Ludviga I i ćerke bosanskog bana Stefana II Kotromanića, obnovljena je 1370. godine. Tom prilikom je izgrađen i zvonik nad severoistočnim travejom.
Ostaci manastira, čije istočno krilo čine sakristija, kapitularna dvorana i jedno krilo refektorija, ukazuju da je manastir u potpunosti formiran u 15. veku. U doba sukoba sa Turcima ubrzana je izgradnja manastirskih fortifikacija sa kulom, čiji položaj je omogućavao kontrolu zapadnog portala bazilike, i drvenim mostom preko odbrambenog rova, čiji tragovi su vidljivi i danas )(rova, ne mosta ).
U godinama pred Mohačku bitku bilo je brojnih upada Turaka u Južnu Ugarsku. Arača je pretrpela veća razaranja ali je egzistirala do konačnog pada koji se verovatno dogodio 1551, sudeći prema arheološkim nalazima novca i pisanim izvorima.
Izvori sa početka 15. veka pominju Araču kao oppidium (varoš), a krajem kao castellum. Pretpostavlja se da je bila u sastavu vlastelinstva darovanog od kralja Sigismunda 1407. despotu Stefanu Lazareviću, a da je od 1427. u posedu despota Đurđa Brankovića. Sredinom 13. veka u naselju Arača je dominiralo ugarsko stanovništvo, a u vreme dolaska Turaka etničku sliku delimično menjaju Srbi doseljeni sa Balkana. Takođe, njihov broj se povećavao od kada se Arača našla u posedu srpskih despota i kada ih je Ugarska država prihvatila radi ojačanja južne granice.
Tokom vekova, naselje je nestalo. Ostaci nekadašnjih zidina, palata, stambenih kuća, nalaze se još uvek pod zemljom. Zubu vremena odoleli su ostaci zidova bazilike: zapadna fasada, zvonik i apside na istoku, kao i delovi originalnih stubaca sa fragmentima severnog zida srednjeg broda unutar crkve.

Da, da, ovaj grad iz mašte je stvarno postojao.
A gde su bar skice, makete, ture sa vodičem, putokazi, areheolozi, restauratori...? Nema ih. Samo crvene zidine koje prkose vremenu i nadgledaju nepregledne vojske suncokreta i kukuruza...
Da, i dve kamere sa napajanjem solarnim ćelijama, da crkvu neko ne ukrade...

Kao što rekoh, imamo, ali ne umemo...
da, lepa je Grčka, i puna antičkih lokaliteta kojima se svet divi. I ja im se divim. još više se divim današnjim Grcima, koji umeju to svoje da sačuvaju, i prezentuju svetu, da pokažu svu slavu starine od koje su potekli.
Jeste, naša je kuća nasred puta, pa rušio i palio ko god je prolazio ovuda. A prolazili su mnogi. A ono što je ipak ostalo, potonulo je u zaborav i ostalo zakopano, za neke sledeće naraštaje, valjda da i oni imaju šta da otkrivaju...

_________________
Mislim PLAVO

Samo cu zapevati: "Srbijooooo, Srbijooooo....!"

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Šteta što se ne zna ko je podigao ovu baziliku! Sigurno neki stranci... Vemoa me nteresuju sve istorijske građevine, ruševine i iskopine na nešem tlu. Trebalo bi bolje da i da ih čuvamo, obeležavamo i na neki način se bolje upoznamo šta sve imamo.
Mi smo tako jedanput slučajno naleteli na poveću Todorovu kulu, oduševili smo se.
Bili smo skoro i u Viminaciumu. Tamo je za te prilike bio poveći rimski grad, ali iskopavanje i restauracija ide super esktra sporo, jer malo je zbog para verovatno angažovano malo radne snage na tom poslu.

Par slika od ove godine, neplanirano
Gostovala je naša Mornarica





Zalazak sunca, u tri slike






I jedan meni dragi cvet

_________________
Mislim PLAVO

Ovaj "poslednji zalazak" je bas po mom ukusu...mir, tisina...i "tvoj cvet" je wow!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Eh, Jack kako je lepo! Ne mora uvek da se ide u velike gradove...

Jutarnje...








I jedna usputna

_________________
Mislim PLAVO