Putovanja u srcu

I velika deca vole da se provozaju



Za ovim stolom ni vrucina ne smeta



Kompleks ima veliko sopstveno pristaniste za oko stotinak ovakvih igracaka gostiju



Oba hotelska kompleksa (kapacitet je oko 5000) imaju po nekoliko, uglavnom manjih bazena, atraktivnih nepravilnih oblika sa raznim zanimacijama, i po jedan pravougaoni osrednje velicine.



Tu je i plaza koja je nastavak gradske plaze. Karakterise ih to sto se posle oko 30tak metara od obale, dubina naglo povecava gotovo da lici na pravi ambis. To sam video i u Toroniju i vrlo je karakteristicno i netipicno.

Iznad Porto Karasa, oko 4km vazdusno na uzvisini od par stotina metara, nalazi se etno selo u koje ce vas uvesti MD

Etno selo PARTENON (PARTENONAS) smešteno je na brdu nadmorske visine 350m nekih 4 km iznad Neos Marmarasa.
U mestu se 27.Jula svake godine održava festival Svetog Panteleimona i tada su gosti pozvani da dođu i uvere se u gostoljubljivost stanovnika Partenona, mesta koje dalje živi u službi očuvanja tradicije.
Stalnih stanovnika gotovo da i nema, sem leti tj u turistickoj sezoni.
Mene je podsetio na Teologos u malom. Nema nista spektakularno za videti, ali ko uziva u lepom pogledu na pucinu, zalasku sunca, voli dobar zalogaj, specificne radnje sa raznim rukotvorinama, a pri tom dan i nije nesto za kupanje, moze da se provoza ili proseta oko 6km, i obidje ga.

Ovako je izgledalo na oko pola puta (pogled ka Porto Karasu, i pogled ka brdu gde je smesten Partenonas).

Kolega Dejevla, nisam mogla da zamislim da možemo bolje početi priču o ovom selu, nego sa ovim tvojim prelepim fotkama. Na vrha Partenonasa nalazi se dobar vidikovac, odakle se vidi lepota Sitonije. Samo selo je utonulo u zelenilu, sa popločanih par ulica i lepo uređenim kućama. Po nekim spisima, tu negde je u Vizantijsko vreme bio zapravo jedan gradić. Zato su možda, kuće u Partenonasu, za razliku od Teologosa veće, a ulice prostranije.




Prostrana ulica i velike i lepe kuće



puno zelenila



Stare kuće...

Stare kuće koje su sređene za udoban život i dobar turistički smeštaj





... sa puno lepih detalja...






Na kraju sela, odakle se pruža najlepši pogled ka moru, nalazi se Pauls taverna, potpuno sređena u skladu sa okolinom.








Kada je počeo da pada mrak, nismo imali hrabrosti više da se šetamo tim ulicama, sve je delovalo sablasno. Ko zna možda ima i duhova...

Pogled s vidikovca, kod restorana

Da, treba obratiti pažnju na ovo maslinovo drvo staro oko 1000 godina! Nalazi se kod prve taverne (ne znam kako se zove), a kada se nastavi glavnom ulicom, na vrhu je još bolji vidikovac kod taverne Pauls.

Meni je takođe privuklo pažnju još jedno staro drvo!




... i jedan stari gospodin, koji je strpljivo pozirao, ali ja nisam imala poverenja u njegovo strpljenje, te je zbog žurbe fotka ostala mutna.

Povratkom iz sela na glavni put, krećemo dalje ka jugu. Prolazimo pored ograde velikog kompleksa Porto Carrasa, na kom smo već bili. Tu je dugačak špalir četinara i bujnog zelenila ovog hotela, tako da se u trenutku osetite kao da ste u nekom planiskom mestu, a ne na moru.

Pre nego što nastavimo ovim bajkovitim putem, pokazaćemo još jednu veliku i modernu plažu na Sitoniji, Kohi plažu. Kada se uđe u kompleks Porto Carras, put desno put vodi do hotela, a levo do marine ovog kompleksa. Posle marine, ka jugu poluostrva, proteže se Kohi plaža, dužine 450m, uglavnom pokrivena ležaljkama i suncobranima od trske, šljunkovita je, sa modernim istoimenim barom. Ovde se ležaljke plaćaju, ali plaža ima sve za celodnevni udoban boravak: tuševe, daščane prilaze, teren za odbojku, muziku iz bara, pa ko voli... Ja nisam posetila ovu plažu, ali naš cenjeni ljubitelj Sitonije, Sitonijanadlanu, nam je ustupio fotografije ove plaže, kako bismo mogli i tuda lagano da prošetamo. Interesantno je i to, da se pri ulsaku u vodu na ovoj plaži dno brzo spušta, a uskoro to postaje pravi plavi ambis. Takvo dno je karakteristično i za zaliv Toroni, što sam lično mogla da vidim mojim inače amaterskim ronilačkim poduhvatima. Nešto više o plavom ambisu i Toroniju, kada budemo stigli do tog poznatog zaliva.

Put ka Toroniju je dobar, krivudav, i vodi uglavmom kroz cetinarsku sumu. Podseca na istocnu obalu Tasosa.
Iznenadilo me sto se kilometrima uz put protezala ograda sa oznakom poseda Porto Karasa, vinogradi, sume i livade.
Pogled sa uzvisine iznad NM ka Porto Karasu



Kad se malo priblizi



Posle nekoliko km je skretanje ka kampu Stavros naravno u desno. Kako je se do tada uglavnom islo uzbrdo, ka kampu se ide nizbrdo.
Na mnogim odvajanjima je zabranjeno skretanje (posed Porto Karasa). Put vodi mestimicno kroz gustu sumu (koja i leti omogucava prijatnu setnju, i mislim da je to prvo skretanje ka kampu, dok drugo skretanje vodi kroz pitomije predele, pa ko sta voli...). Mestimicno je put ostecen. Ima dosta stacioniranih ili seljivih pcelinjaka (prvo skretanje od NM). Tih 5-6km do kampa se prilicno oduzi i deluje da je vise od 10.

Napokon se stize do table od koje se ide uglavnom paralelno i s pogledom na more



A onda se smenjuju lepi prizori

Lepa tema, lepe slike...i, da- i mene podseca na nase Ostrvo...
Sa ove teme se oseca neki mir...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Na svakoj se osecaj mir ukoliko je posecuju i komentarisu dobri ljudi kojima je putovanje u srcu Nadam se da ce sadasnjim i buducim kamperima posebno biti zanimljivo predstavljanje kampa Stavros koje uskoro sledi

Ako se na glavnoj magistrali skrenulo na drugom skretanju ka kampu Stavros, tj "vracalo" se ka njemu, ugledacete ga na levoj strani.
Izgleda prelepo sa te uzvisice, u jednoj uvali.

Kamp je manji od kampa Pefkari, oblika pravougaonika, na ravnoj povrsini.
Na samom ulazu je prelepa mala crkva, i parking (tek za 10-15 automobila).







Dobrocudni ogromni pas cuvar mi ukazuje da je drzanje ljubimaca dozvoljeno, ali ne uspeh da nadjem cenovnik i proverim.Secam se da se iznenadih visokim cenama (u rangu Talate i Armenistisa, mada su u principu cene dobrih kampova na Sitoniji slicne).
Na ulazu su recepcija, mesto za sedenje sa nekoliko stolova (verovatno restoran), prodavnica, govornica,...

Visoku cenu, iako mali po kapacitetu, zavredjuje svojom uredjenoscu, cistocom, pedantnoscu, lepom plazom, a njome verovatno stiti glavnu klijentelu a to su mahom bili nemacki turisti (u septembru je doduse bio poluprazan, ali i takav je odisao da je sve pod konac, a poznato je da su krajem sezone domacini skloni da zabatale obaveze i oblenje se).

U prilog tome kako se vodi racuna o svemu ide i zelenilo oko mokrih cvorova (mada je ceo kamp u lepoj hladovini visokih maslina, a plaza ima lepe detalje sa grupisanim biljkama rekao bih da je vrsta trske).