Putovanja u srcu

DD

Što si Miki tužna?
Makar nisi na poslu, a neki će i sutra da rade.
U ponedeljak ću da ti da pričam kako sam hteo direktora da nam napadnem, uvukao mi se u kancelariju dok sam bio u toaletu, i to onako obično obučen da sam pomislio da je jedan od majstora koji molerišu i menjanju vrata.
I video sam početak Rima, obećava.
Sada još Irsku da dočekam.

Malo sam tuzna jer nema nigde nikoga, nisam mnogo, evo sunca, sve ce biti dobro....
Zao mi je sto si morao da radis, bezveze...

D. ti je zalicio na molera! ! to moras da mi pricas!

Trudim se oko putopisa, tek je pocetak, nisam htela da pisem onako skroz zvanicno, vise kao licni utisak... Opet tesko je bilo sta reci o Rimu, posle samo 3 dana obilaska. Tek sam po povratku shvatila sta sve NISAM videla. Jos uvek citam obe one tvoje knjige, gledam po wiki, onako laganica, iz gusta... Nije to samo zbog putopisa, vec me sve vise interesuje.

Nezne note za ovo setno martovsko poslepodne . . .





Dobro vece ostrvljani . . .

_________________
svima dobro nikome zlo,nama sta preostane

Ovo se zna kome je namenjeno,za nasu vecitu ostrvsku devojcicu . . .

_________________
svima dobro nikome zlo,nama sta preostane

Nesto i za mog DextO-ja siguran sam da ce se jako obradovati . . .

_________________
svima dobro nikome zlo,nama sta preostane

DV!
Skitali smo, Miki, malo.

_________________

E ako ste!

Sve se nešto naredjalo. Nikako da se vratimo u normalu. Čini mi se da će biti bolje kad se vreme popravi.
Molopre smo ušli u kuću. Bili smo kod rodbine na večeri. Čak smo i gledali jedan film! Nisu nam dali da krenemo kući! Baš kao u Balaševićevoj pesmi " prvo fruštuk, ondak na put", samo je ovo bila večera. Iskreno, jedva sam čekala da dodjemo kući. Posmrzavasmo se kod njih! Oni imaju centralno grejanje kog papreno plaćaju, a ne greje skoro uopšte. Kad smo ušli u našu kuću ...divota...toplo i ušuškano. Sad mi se više ne spava. Čitam " Žena carica" od Perl Bak i uživam!

Koleno me "otkida"!

Laku noć...Svima

_________________

LN!

DJ

Dobro jutro

Poslednjih 15-ak dana neki ludački tempo obaveza i privatnih i poslovnih. Možda nečete verovati ali i danas sam u kancelariji.
A loše vesti se samo ređaju.
Pre par noći su nam obili vikendicu u JA. Od vrednijih stvari je možda bio trimer za šišanje trave (koji se istina kvario svakog proleća jer valjda ne ispraznim rezervoar preko zime pravilno) i pokupili su nam alat(ke). Niko od komšija nije čuo, policija nije zainteresovana, a moje više bole uspomene. I već par dana slušam kako je Black&Decker bušilicu kupio kada smo se uselili u stan (što znači skoro dobrih 40 godina), komplet Unis ključeva donet sa putovanja u Sarajevo (takođe više od 30 godi) itd.
Ne pišem ovo da bih vam se žalio nego koliko su čoveku važne uspomene. Eto u ovom mom slučaju uopšte nema percepcije koliko to košta ili da većinu sitnog kućnog alata imamo i u stanu.
I da, lopovi nisu odneli nijednu motiku.

Jutro

Bas smo se utisali u poslednje vreme.

Vlamar, taj osecaj da je neko upao u neki tvoj kutak, pa jos prepun uspomena je uzasan. Najgore od svega sto je od svega toga profitirao 500 dinara na nekom buvljaku.

_________________
Sve što možeš da opeglaš danas, ne ostavljaj za sutra!

_________________
" Meni je Bane jako simpatičan " Marijamia