Citiraj:
Tačnije, osećaću se mnogo bolje ako se na vreme izjasnim da ovde nema ničega edukativnog, kao ni božanstvenog. Da se ne začitate. Nema saveta kako da što bolje opremite putnu apoteku ili kako da pobedite dosadnu upalu uha. Nema ni toga kako da dete naviknete na kupanje, muža na sebe, a sebe na ciklus koji naravno uvek pada u nevreme. Nema ničega što je predivno, dirljivo i „zaista tako“. Jer, da rasčistimo – za mene se putovanje s decom na more – ne može zvati odmor.
Odmor je ležanje na pesku i žmirkanje. Lenjo kretanje grešnih misli. Bosonogost i bezbrižnost. Dugo ćutanje, a potom dugo gledanje. Zanimljiva hrana i zanimljivi susreti. Zeleno i plavo. Noćni zrikavci. Spavanje.
1. Lepo je žena napravila uvod
2. Pisala je o tome da
ODMOR nije isto što i odlazak na more3. Pisala je o tome kako joj nedostaje odmor
4. I meni nedostaje odmor
5. Ovaj tekst nam predstavlja jednu brižnu mamu koja nije samo došla na plažu, pljesnula dupe na pesak ili ležaljku i baš je briga šta joj deca rade
6. I ja isto kao i Pef mislim da joj deca ne smetaju
Dakle, nije mi grozan tekst jer iskreno moram da priznam da se i ja nekad ovako osećam. Ono što mene ''podiže'' je to što znam da na more i idemo zbog dece prvenstveno. I to što znam da ću odmoriti misli od posla i da ću za tih 12 -tak dana gledati neke druge face.
Volim svoju decu, ali stvarno ne mogu da idealizujem stvari i da kažem da je odlazak sa više dece na more nenaporno i psihički i fizički.
Da ne dužim, preteraću...
Bla, bla, bla, bla...
Drugari
Vicky, pre nego što sam poslala post videh da smo pisale u isto vreme. Manje više je isto
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
...
, videla sam da si tu i pretpostavila da pišeš o tome, kao i ja. I naravno da se razumemo. 
