Veliki pozdrav mojim ostrvljanima evo me opet na nasem ostrvu.
Najpre da vam se svima zahvalim na cestitkama i lepim zeljama.
Posebno mom ciganskom bratu
Lunaticu.
Slava je prosla sa rekordnih 30 i kusur celzijusa. Secam se da je slicna omorina bila pre vise od desetak godina i sada je se reprizirala.
Mnogo posla oko spremanja i raspremanja,nabavke i posle oko vracanja u normalu. Raspadosmo se skroz cini mi se kao nikad do sada.
Jedva izgurasmo fizicki mada je ove godine bila ubedljivo najmanja guzva od svih dosadasnjih okupljanja. Da li je vreme ili nesto drugo po sredi ne znam ali smo popadali s'nogu.
Uglavnom obavilo je se sve po redu, gosti zadovoljni sto bi rekli "vuci siti a ovce na broju". Na kraju svima lepo kao i obicno,malo smo rashladili stan, malo pravili propuh, malo vise 'ladno pivo i kisela,u konacnom ishodu odlicno provedena jos jedna slava.
Vicky ovo je i moja prica iz detinjstva. Meni su te rekreativne do 5. razreda bile najveca trauma.
Da li zato sto sam jedinac ili sam to jednostavno tako dozivljavao jer sam bio jako vezan za kucu i roditelje ne znam ali da sam tesko podnosio ta odvajanja,jesam.
Ne moras da trazis razlog potpuno razumem maloga jer kao da sebe sada gledam u njegovoj poziciji. To je tesko racionalno objasnjivo emotivno stanje koje dete prezivljava i ono ce ti ispricati neke razloge (setnja itd) koje nemaju veze sa pravim stanjem i istinom. Isto sam i ja to radio,trazio razloge samo da ne idem.
Sve je bilo u najboljem redu ucitelj,grupa tj odeljenje,islo se tih godina na Suplju stenu iza Avale znaci blizu kuce ali je to sve meni jako tesko padalo. Popustilo me je tek kada smo od 5. poceli da idemo na eksurzije ali je onda to otislo u drugu krajnost.
Niko nije mogao da me vrati kuci.
Tada smo se tek onako pravo razumeli i poceli da druzimo, i ta nasa grupa decaka je do dana danasnjeg ostala nerazdvojna. Ovo ti pisem da se ne brines mnogo, jednostavno takvo je tvoje dete,tako dozivljava odvajanje od kuce ali trenutno. Budi sigurna da ce vremenom to proci nema mesta za veliku brigu.
Vla Mar dobro nam dosao vec vidim jedno bogato stivo u temi Evropa.
Pariz je nekada bio meni omiljeni grad,Mulen ruz i slikarska kolonija su bili centar mog pubertetskog interesovanja od celokupne Evrope. U novije vreme naseljavanjem raznoraznih izbeglica i emigranata iz arapskih zemalja ovaj grad mi vise nije u fokusu interesovanja.
Izgubio je na svom sarmu onom kojeg je imao 70 i 80 tih godina proslog veka.
Ovo mi nece ni najmanje smanjiti uzitak u citanju tvog posta i gledanju fotki.
Francuzi su oduvek bili posebna sorta,engleski je za njih bas strani jezik. Jos iz perioda iz njihovih medjusobnih ratova traje ta netrpeljivost koja je precutna ali se u direktnom kontaktu itekako oseti. Video si jedan deo i sam te se licno uverio.
Narod koji sebe jako visoko kotira da li sa razlogom ili ne mozda saznamo i iz tvog pisnja.
Dobro vece ostrvljani . . . 
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
, pa ako ne zna, čita pasus po pasus, pa ga pitam 
(јбм ти паметне телефоне...)
Jeste li živi? Kako su gosti podneli vrućinu i toliku hranu? 
