Putovanja u srcu

Ma sta godinama, samo da mi cale doturi knjige golgota i vaskrs srbije i stavicu stotine slika

_________________
https://www.youtube.com/watch?v=jct2YlbaXBg&feature=youtu.be

Moja veeelika pusta zelja je da prodjem istom trasom kuda su isli srpski ratnici, makar delovima tog puta, peske, povremeno dzipom ili stagod, od CG, preko Albanije, brod, Krf, nazad ka Solunu, Kajmakcalan, i sve do mesta proboja fronta.
Podrazumeva se da drzava Srbija treba da obuci vodice koji ce predvoditi manje ekspedicije na takvu marsutu, i sve da se spakuje u npr dve nedelje (mini tura) ili dva meseca (max tura).

DA, slike, fotografije i jesu su bitna stvar koje preko vizuelnog impulsa daju prikaz događaja, jasan i očigledan jezicima svih naroda

Tako je bilo i u velikom ratu.

Ujedno sa borbom na frontu, austrougarska sa svojim saveznicima, je još od sarajevskog atentata Srbiju prikazivala u najgorem svetlu-kao krvoločan narod, neuk i usresređen samo na teror.Zato je svetu bilo potrebno pokazati istinu o Srbiji i šta se sa njom događa i koji masakar, vođeni naređenjem cara Viljema da ne sme ostati ni jedan Srbin..., činila neprijatelska vojska čak i nad nedužnim stanovništvom sela, gradova, kojim je prolazila i pustošila.

Još u balkanskom ratu, Živojin Mišić je potpisao mladom slikaru putnu ispravu na kojoj je pisalo " RATNI SLIKAR"

U I svetskom ratu, radi prikazivanja javnosti-svetu istinu, okupljeni su ratni fotografi. U početku su to bili slikari , mladi ljudi impresionističkog pravca u slikarstvu, svi školovani u akademijama širom Evrope. Jedna od mnogih poznatih na frontu je bila i Nadežda Petrović-jedna od utemeljivača Kola srpskih sestara.

U predahu borbi, u časovima odmora, sa skicen blokom...olovkom...četkom su stvarali vredne beleške.

general ( kasnije vojvoda) Petar Bojović osniva fotografsku sekciju, sa ciljem da se beleže ne samo kadrovi iz borbi, vojničkog života, več i okolina, atmosfera, predeo....

Tu se pored naših slikara-fotografa ( na pr Riste Marjanovića koji je bio zvanični dopisnik New York Times-a Illustrasion-a iz Pariza) posebno istakao i ruski slikar i fotograf Samson Černov koji je između ostalog i napravio čuvenu sliku izviđača koja je obišla svet. Napravio je najviše foto zapisa u periodu 1912-1918.Smatra se upešnijim prestavnikom Srba u svetu svojim radovima nego mnogi naši zvaničnici.



Ne bih sada više uz ovu priču postavljao slike , skidao sa drugih sajtova ( eto inspiracije pa protaraškajte sami-VREDI pogledati, mnoge su nam poznate iz publikacija i sa izložbi sa ovom tematikom ). Postaviču još ovu koja je meni interesantna. Naime intersujući se za ovaj deo ratne tematike, marketinške strategije, naišao sam na meni nepoznatu ilustraciju, meni do sada nepoznatog autora:

Tancredi Scarpelli-italijanski dizajner i ilustrator, koji je ilustrovao brojne knjige, Božansku komediju, Istoriju italije....a eto i ovu ilustraciju-SRPSKA ARMIJA SA SVOJIM KRALEM PETROM KREČE NA DRAČ

_________________
"...everything will be OK in the end,if it`s not ok, than it`s not the end..."

Постер из 1915.године, на врху су освајачи, Кајзер Вилхем II, Цар Фердинанд I и Франц Јозеф II.



Француски постер посвећен српском народу у повлачењу преко Албаније. У позадини Везиров мост на Белом Дриму.



Француски постер у част Краља Петра I

lepo obrađene, tipične za ono vreme ilustracije si pronašao Lunatic.

Franc Jozef i nije želeo rat. Ne zbog nekakvih simpatija prema Srbima ( čak je imao i pogrdno ime za Srbe), več svestan do kojih če razmera doči i da če sigurno biti nekog ko če stati uz Srbiju....Ostarelom i usled porodičnih tragedija ( ubistvo Sisi potom i njihovog sina Rudolfa....) povučenog sa prestola ( nasladio ga Franc Ferdinand) Viljem II mu se vrlo nasilnički obratio uvenjijuči ga da neče stati uz Austrougarsku ni pri problemima sa Ugarskom... Franc Jozef je stoji zapisano odgovorio " Sada želite rat a sutra će te plakati..."

_________________
"...everything will be OK in the end,if it`s not ok, than it`s not the end..."

ZEJTINLIK VIDJEN MOJIM OCIMA

Mnogo godina unazad sam leto provodila u Grckoj... nebrojeno puta, u razna godisnja doba prolazila kroz Solun. Sramota me je sto, za toliko odlazaka, nijednom nisam bila na Srpskom vojnickom groblju. Krajem 2013., za novogodisnje praznike, opet sam se obrela u gradu koji volim i resila da, konacno, ubedim i svoje pratioce i obidjem ovo sveto mesto za srpski narod! Nesto pred Bozic 2014., lepog, suncanog, prohladnog januara 2014., nas troje smo, uz cika Djordja, bili jedini posetioci ovog spomen groblja.

Slusala sam i price o "cika Djordju", "deda Djordju", kako ga vec ko zove u odnosu na svoje godine. On je, za mene, ziva legenda. Covek kome je sada 87 godina. Njegov zivot je posebna prica, na koju cu se vratiti, kada napisem par reci o kompleksu "Zejtinlik".

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

"Zejtinlik" se nalazi na periferiji Soluna, na mestu gde je u doba Otomanskog Carstva bila pijaca na kojoj se prodavalo ulje (zejtin, na turskom)...to je bila jedna ledina...

Po zavrsetku Prvog svetskog rata, doneta je odluka da se na tom mestu sahrane svi ratnici poginuli na Solunskom frontu. Zato se na povrsini od 7000 m/2 (neki podaci kazu i 10000 m/2) nalaze grobovi srpskih, francuskih, engleskih, ruskih i italijanskih vojnika. Na mestu danasnjeg Kompleksa groblja, 1916. godine, nalazila se Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske. Ranjeni vojnici, koji su tu preminuli, tu su i sahranjivani.

Cika Djordjev deda, Sava Mihailovic, dobio je zadatak jos 1926. godine da pocne da radi na prikupljanju posmrtnih ostataka srpskih vojnika, svojih saboraca, poginulih na velikom prostoru na kome se prostirao Solunski front. I, on je zapoceo mukotrpan posao, predano sakupivsi podatke i posmrtne ostatke nasih vojnika, sa 250 grobalja, rastrkanih na razne strane...kako procitah reci cika Djordja, njegov pokojni deda Sava, prikupio je kosti palih junaka "od Gorniceva do Bitolja, sa Kajmakcalana, Veternika, Dobrog Polja, Kozara i Kozjaka...sa kojekakvih cuka i kamenjara..." Nije uspeo sve da prikupi. Postao je cuvar njihovih ostataka, a kada je umro, 1928. godine, na tom svetom zadatku zamenio ga je sin Djura, cika Djordjev pokojni otac.

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Priprema za izgradnju memorijalnog groblja je trajala prilicno dugo, jer je sav materijal za izgradnju , prethodno obradjen, dovezen iz Srbije. Svakome ko obidje ovo groblje, a susretne se sa cika Djordjem, on isprica ovu pricu. Za izgradnju mauzoleja i krstova koriscen je kamen iz Dzepa, za ploce granit iz Kamene Luke kod Ljiga, cement iz Beocina...sadnice cempresa, koji opasuju celo srpsko groblje, stigle su iz Hilandara...koliko se ja secam cika Djoletove price, mermer je stigao sa Vencaca...Grcka je ustupila ovaj plac za izgradnju groblja, a zavrsni radovi trajali su oko 3 godine, od 1933. do 1936. Memorijalni kompleks je osvestan i otvoren 11. novembra 1936. godine, na Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Arhitekta Aleksandar Vasic je osmislio kako ce ovaj kompleks izgledati, a njegovu ideju razradio je Nikolaj Krasnov. Krajem 1969. na ulaznu kapiju je stavljen gvozdeni natpis, na kome pise "Srpsko vojnicko groblje".

Srpsko groblje se nalazi u centru kompleksa. U centru groblja nalazi se kapela, a ispod nje kosturnica, u kojoj je sahranjeno 5880 ratnika. Oko nje, na 10 parcela, sahranjeno je 1440 ratnika, a postoje i dve zajednicke grobnice sa 78 nepoznatih ratnika sa Solunskog fronta i 217 zarobljenika prenetih iz Carigrada. Na srpskom groblju se nalazi i tzv. Partizansko groblje, na kome je sahranjeno 126 interniraca i partizana koji su izgubili zivote u nacistickim logorima. Na italijanskom groblju sahranjeno je 3500 ratnika, na francuskom- 8098, na ruskom- 493 dobrovoljca ; na engleskom groblju postoji samo jedan grob sa kamenim krstom, postavljen na grobnom mestu Katarine Harlej, koja je poginula pomazuci ranjenicima i spomenik su joj podigli srpski oficiri, u znak zahvalnosti...pored nje, tu lezi jos 1350 ratnika.

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Od tada do danas Zejtinlik su pohodili mnogi potomci naseg naroda, potomci palih junaka. Sa svima njima pricu o slavnoj i tuznoj proslosti podelio je cika Djole. Njegova porodica je, od nastanka groblja, bila cuvar kostiju palih srpskih vojnika. Sve je zapoceo njegov deda Sava Mihailovic, poreklom iz sela Grbalj kod Boke Kotorske. Deda je bio solunski dobrovoljac i po svojoj zelji je sahranjen na ovom groblju. U poslu cuvara groblja zamenio ga je sin Djura, cika Djoletov otac. Bilo je to 1928. godine, kada se rodio cika Djordje. Za vreme Drugog svetskog rata, Djura Mihailovic je cuvao groblje od pljacki Nemaca, smisljao price da ih spreci da skrnave groblje, sakrivao predmete, knjige i relikvije iz spomen kosturnice...a posle Drugog svetskog rata, 1961., kada je on umro, cika Djordje je dobio u amanet da cuva kosti umrlih ratnika. Otac mu je rekao da je to cast i da, kao sto je tu "zastavu" predao njemu njegov otac, on predaje njemu, svome sinu. Cika Djole zali sto nema muskih potomaka, da i on ima kome da preda duznost. Rodjen je tu, na groblju, tu i danas zivi sa zenom, Grkinjom, i cerkom...a i njegova cerka ima 2 cerke, cini mi se da nam je tako rekao...kaze da bi voleo bar da dobije praunuka, pa da ga on nasledi, jer: "Nije taj posao za zene!"

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

I, u takvoj prici smo ga i mi ostavili, uz pozdrav i nadu da cemo se opet videti...mi smo od drugih to culi, a onda nam je i cika Djole potvrdio: voli da mu se donese "drina" bez filtera i domaca rakija...u Spomen kosturnici, na povrsini od 700 m/2 nalaze se knjige sa svim imenima sahranjenih vojnika...spiskovi po abecednom redu...cika Djole prikuplja sve poklone koje gosti donesu: slike predaka, pisma, narodne nosnje, sve sto ima veze sa nasim folklorom...kao i slike poginulih u poslednjim ratovima...donose roditelji...tu su i zahvalnice cika Djoletu i njegovoj porodici...sa velikom posvecenoscu, on i u tim godinama cisti i odrzava kompleks- sam! Odrzava i glanca ploce sa imenima poginulih i umrlih, skuplja lisce i korov oko grobova...zaista vas dirne kad vidite i kada sa njim pricate!

Mnogo je sladak kada prica "svoj srpski sa grckim akcentom"! Cim vas ugleda i pozdravite se s njim, jos na ulasku, pita vas "ciji ste i odakle ste"...zna prezimena svih sahranjenih i odmah zna da li tu ima nekog od vasih predaka...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Kapija groblja...kako prilazite, osecate neko svecano uzbudjenje...ulaz se nalazi u ulici Lagada...



Sirokom posljuncanom stazom stize se do centralnog dela sa kapelom i kosturnicom



Nedaleko od kapije, sa leve strane staze, je kucica cika Djordja





Na prednjoj strani kapele nalazi se mozaik Svetog Arhangela Mihaila, a ispod njega, na granitnoj ploci, uklesani su stihovi Vojislava Ilica Mladjeg...koji ne mogu da vam ne izazovu suzu u oku...





Pored pojedinacnih poseta, cele godine dolaze organizovane grupe, delegacije, ucenici iz Srbije, folklorna drustva...neki polazu vence, neki donose poklone cika Djoletu, da ga podsete na zemlju odakle su njegovi preci...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Pogled na ulaz u kapelu





Iznad ulaza u kosturnicu opet stihovi Vojislava Ilica Mladjeg



Iznad ulaza u kapelu nalazi se mozaik Velikomucenika Djordja Pobedonosca



Ulaz u kosturnicu

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Na ulazu su stepenice , kojima se stize u glavnu prostoriju sa predmetima koje donose posetioci...tu su i knjige sa spiskovima poginulih ratnika...iz glavne prostorije racvaju se hodnici, na cijim zidovima su ploce sa uklesanim imenima svih ratnika koji su tu sahranjeni. Iz pijeteta prema njima, unutrasnjost nisam slikala...inace ne volim da slikam po grobljima, ali ovog puta sam zelela da imam neku uspomenu...



Spomenik partizanima



Neznani junaci Prvog svetskog rata



Spomenik palim ruskim dobrovoljcima

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ove slike sam napravila, da zabelezim cinove sa kojima su ovi junaci izginuli...a, mozda neko, ko nije bio, prepozna ime svojih predaka...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Mesto na kome pocivaju cika Djoletovi deda i otac



Sto ispred ulaza u kosturnicu, na kome cika Djole drzi cigarete i rakiju...kojima nudi goste...



Ovde vlada takav mir i tisina...mi gazimo, gotovo necujno, da ne poremetimo taj mir...









Zadrzali smo se vise od 2,5 sata....vreme kao da je proletelo!





Udaljavamo se sa knedlom u grlu...i, neko vreme cutimo svi u kolima...

NEKA IM JE SVIMA VECNA SLAVA!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!