Putovanja u srcu

Evo malo opširnie o uslovima-ultimatumu Austrougarske Srbiji koje sam spominjao u prethodnom:

Ultimatum je sastavio baron Aleksandar Musulin sa ministrom spoljnjih poslova grofom Bertholdom.Pored svih mogučih optužbi Srbije za atentat u Sarajevu, činjenica je da je ultimatum namerno bio tako sastavljen da bude neprihvatljiv za srpsku Vladu. A sastojao se od sledečih stavki:

1. Da zabrani svaku publikaciju kojom se izaziva mežnja i preziranje Monarhije i čija je opšta težnja upućena protiv teritorijalnog integriteta Austrougarske.

2. Da odmah raspusti društvo zvano Narodna odbrana, da konfiksuje sva njegova sredstva za propagandu a isto da učini i sa ostalim društvima u Srbiji koja se bave propagandom protiv Austrougarske monarhije.Kraljevska vlada preduzeće preduzeće potrebne mere kako rasturena društva ne bi mogla da nastave rad pod drugim imenom i u bilo kom drugom obliku.

3.Da izbaci bez odlaganja iz javne nastave u Srbiji, da kako u pogledu nastavnog osoblja, tako i u pogledu nastavnih sredstava, sve ono što služi ili može služiti propagandi protiv Austrougarske.

4. Da ukloni iz vojske i administracije uopšte sve oficire i činovnike koji su krivi za propagandu protiv Austrougarske a čija imena i dela austrougarska Vlada zadržava pravo da naknadno saopšti srpskoj Vladi.

5. Da primi za saradnju u Srbiji organa carske kraljevske Vlade radi ugušenja prevratničkog pokreta protiv teritorijalnog integriteta Austrougarske.

6. Da otvori sudsku istragu nad onim pristalicama u zaveri od 15.jula 1914g koji se nalazi na teritoriji srpskoj a organe koje uputi austrougarska Vlada uzeče učešće u ovoj istrazi.

7.Da odmah pritvori majora Voju Tankosića i lic epod imenom Mile Ciganović , službenika srpske države, koji su kompromitovani rezultatom sarajevske istrage.

8. Da spreči uspešnim merama srpske vlasti u protivzakonitom proturanju oružja i eksploziva preko granice, da otpusti i strogo kazni pogranične činovnike u Šabcu i Loznici koji su krivi što su pomagali izvršioce sarajevskog zločina olakšavši imprelaz preko granice.

9.Da da obaveštenja carskoj kraljevskoj Vladi o neopravdanimizjavama viših državnih činovnika, kako u Srbiji tako i na strani, koji se, mada su zauzimali zvaničan položaj nisu uzdržali da se posle atentata 15.jula 1914g. neprijateljski izražavaju o Austrougarskoj.

10. Da bez odlaganja izvesti carsku kraljevsku Vladu o izvršenju mera pomenutih u prednjim tačkama.


Sve ovo ukazuje da je cilj Austrougarske bio da ponizi srpsku državu i da sebi otvori put u nesmetano, apsolutno mešanje u unutrašnji život Srbije i njenu nezavisnost.

Odgovor na ovaj ultimatum su sačinili Nikola Pašić i Stojan Protić.Sastojaose u tome da če sve ličnosti biti uhapšene i kažnjene, da neki zahtevi traže promenu zakona koji se ne mogu promeniti odjednom a d avremenski rok nije prihvačen a da se n emogu prihvatiti oni zahtevi koji se kose sa nezavisnošču Kraljevine čak ni po cenu ratovanja. Nikola Pašić je uručio ovaj odgovor baronu fon Gizlu 25 jula nekoliko minuta pre kraj roka za odgovor na ultimatum.

...i onde je usledio telegram o nezadovoljstvu Austrougarske i o objavi rata...

Međuti, bez obzira na zgražavanje na sadržaju Austrougarskog ultimatuma, prestavnici evropskih država savetovali su Srbiju da popusti koliko god je to moguće jer niko nije želeo novi rat. Takodje sve evropske države ssu pokušale da utiču i na Austrougarsku i Nemačku kako bi se neminovna kriza smirila i izbego ratni sukob. Njveći zaštitnik bila je Rusija na strani Srbije i javno izjavila da ako Austrougarsk aobjavi Rat Srbiji da neće ostati po strani.

_________________
"...everything will be OK in the end,if it`s not ok, than it`s not the end..."

I evo zašto je to bio VELIKI RAT, nazvan još i VELIKA VOJNA:

...Po objavi rata Srbija se odmah obratila za pomoč Rusiji, francuskoj, Engleskoj i Italiji.

- Iako je na Rusiju od strane Nemačke vršen veliki pritisak da se ne meša u obaj sukob, Rusija je 28.jula rekla da neće ostaviti Srbiju samu. Dalje Nemačka objavljuje rat Rusiji 01.avgusta.
- Takođe se i Crna Gora odmah oglasila i objavila rat Austrougarskoj 06.avgusta.
- Nemačka je objavila rat Francuskoj 03.avgusta i izvršila invaziju na Belgiju koja, kao neutralna, nije želela da propusti Nemačke trupe preko svoje teritorije
- A Engleska 04.avgusta objavljuje rat Nemačkoj i Austrougarskoj.
- Italija je u ratu od aprila 1915
-Turska se pridružuje Nemačkoj i Austrougarskoj od polovine novembra 1914g.

tako Veliki rat, otpočeo kao Austrosrpski sukob, dobija mnogo šire razmere samim tim što su sve evropske vodeče sile bile uključene i ostale evropske zemlje pored njih( sve zemlje učesnice u ratu su pokušavale da na svoju stranu pridobiju zemlje koje su ostale neutralne Bugarsku, Rumuniju...., uglavnom obečavajući teritorijelne usluge , uglavnom na štetu ratnih ciljeva Kraljevine Srbije) te prestavlja sukob ogromnih razmera, strahovite razornosti nepoznat svetu do tada.

_________________
"...everything will be OK in the end,if it`s not ok, than it`s not the end..."

Da, to je bila specifičnost da su listom svi nudili ustupke tj teritorijalno proširenje na uštrb Kraljevine Srbije.
Bugari su figurirali kao vojni najveći potencijal od u tom trenutku neutralnih i neopredeljenih. Rumuni su po broju stanovnika bili vredni pomena ali vojno prilično tanki, dok su Grci postali zanimljivi tek kada se stvorila ideja za formiranjem solunskog fronta.

jeste dejavla

Evropa je krajem XIX i početkom XX veka postala tesna za velike sile.SAD, Engleska,Nemačka i Francuska su imale 75% svetskog kapitala, te se pjavile težnje za preuzimanje teritorija, kolonija i ostalih interesnih sfera. Ostale zemlje Rusija, Austrougarska, Italija su bile salbije razvijene.Srbija, Crna Gora, Rumunija, Bugarska i Grčka nerazvijene, te im stalno pretila opasnost od velikih sila da im postanu saveznici, sirovinske baze....vojnostrategijska uporišta...

Srbija je pod dinastijom Obrenovića vodila donekle " proausrtougarsku politiku", dok se dinastija Karađorđevića više okrenula Rusiji i Francuskoj. To je sve smetalo Austrougarskoj, a naročito sklapanjem srpsko-bugarsko carinskog sporazuma, te je Austrougarska zabranila uvoz i transport preko Srbije stoke, živine...poljoprivredne proizvode...a Srbija uzvratila time što je uvela najviše moguće carinske stope Austrougarskoj i okrenula se tražeči druga tržišta te je 1906 g ( kao što si i sam rekao) i došlo do "carinskog rata" ( tkz.svinjskog rata).

Te i sve ostale sukobe je jedba čekala Nemačka sa ciljem da stvori ličnu veliku državu na Balkanu koja je nadanjivala Austrougarsku , podržavala da objavi rat Srbiji koja joj je teritorijalno ojačana posle balkanskih ratova bila velika smetnja ka Solunu i Bliskum Istoku.a Austrougarskoj da napdne i Rusiju koja pak je bila nezadovoljna i diplomatski pobeđen a oko amnestije Bosne i Hercegovine

Iskoristivši " Mladotursku revoluciju" Nemačka i Austrougarska pridobijaju Tursku.

Rusija opet, iako dajuči podršku Srbiji, predlagala je da ustupi neke teritorije u Makedoniji ( iako su srpske kroz balkanske ratove) kako bi pridobili Bugarsku kao saveznika. Međutim zbog " bolje ponde" Bugarska prilazi Centralnim silama i napada Srbiju sa leđa.

Tajni Londonski ugovor potpisan između Antante i Italije kojim Italija dobija Istru i dobar deo Dalmacije a Hrvatskoj Srbiji i Crna Gora hrvatsko primorje takođe teško pada Srbiji usled težnji da stvori sa Hrvatima i Slovencima jedinstvenu državu kao štit na Balkanu i jedva uspeva da dozna sadžinu ovog ugovora.

Rumunija je tražila delove austrougarske prema Rusiji i Tisi i Dunavu prema Srbiji.

Nadalje sve su saveznice obečavale neutralnim zemljama delove teritorija koje su niškom dekleracijom proglašene teritorijama n akojima šivi srbski i južnomoravski narod .

Saveznici su često optuživali Srbiju da vodi uskogrudu politiku, Srbija opet njih da uopšte pri tim obečanim deobama teritorija n evode računa o vitalnim interesima Srbije

Pa čik Srbijo izdrži i vojevaj rat za slobodu pod takvim uslovima i tenzijama !!!!

A još po završetku I balkanskog rata , na inicijativu Petra Bojovića ( tada sa činom generala) uz podršku vojvode Putnika kao slopljen je savez sa Grčkom radi zaštite od dejstva Bugarske.

_________________
"...everything will be OK in the end,if it`s not ok, than it`s not the end..."

Licno prestavnici Austrougarske i nisu strogo optuživali Beograd za sarajevski atentat ikao je Ferdinand vodio antisrpsku politiku, nije im mnogo teško palo niti ožalostilo ubistvo Ferdinanda i Sofije ( nepriznate supruge) koji je težio saradnji sa Nemačkom i Rusijom ali i za mirnu politiku prema Balkanu, mnogo više je Nemačka forsirala taj čin kao razlog za rat i povoljan međunarodni politički trenutak zarad svojih ciljeva i želje da izazove Englesku, Francusku i Rusiju, a i unutrašni spremna , te je kroz podršku Austrougarskoj i obečanje da će biti uz njih ako objave rat Srbiji.

_________________
"...everything will be OK in the end,if it`s not ok, than it`s not the end..."

Hronologija pocetka
Wikipedia

1914.
28. јун - Атентат на надвојводу Франца Фердинанда, наследника Аустроуграског престола, који је убијен заједно са својом женом, војвоткињом Софијом.
23. јул - Аустроугарска шаље ултиматум Србији. Србија, рачунајући на помоћ Русије, одбија неке делове ултиматума и објављује мобилизацију.
28. јул - Аустроугарска објављује рат Србији. Русија објављује мобилизацију. Велики рат почиње.
31. јул - Немачка тражи да Русија прекине мобилизацију. Русија одговара да је мобилизација усмерена само против Аустроугарске.
1. август - Немачка објављује рат Русији и започиње мобилизацију; Италија проглашава своју неутралност; Немачка и Османско царство потписују тајни споразум о савезништву.
2. август - Немачка напада Луксембург.
3. август - Немачка објављује рат Француској и напада Белгију да би дошла са бока француској војсци. Уједињено Краљевство протестује због кршења неутралности Белгије, која је гарантована споразумом.
4. август - Уједињено Краљевство објављује рат Немачкој.
5. август - Црна Гора објављује рат Аустроугарској; Османско царство затвара Дарданеле.
5. август - 16. август - Немачка опседа и заузима тврђаву Лијеж у Белгији.
6. август - Аустроугарска објављује рат Русији. Србија објављује рат Немачкој.
7. август - Британске експедиционе снаге стижу у Француску.
9. август - Црна Гора објављује рат Немачкој.
11. август - Француска објављује рат Аустроугарској.
14. август - 24. август - Битка на границама. Немачка побеђује британске експедиционе снаге и Пету француску армију.
16. август - 19. август - Србија побеђује Аустроугарску у бици на Церу.

Церска битка такође је знана као и Јадарска битка, вођена је око планине Цер и неколико села у њеној непосредној околини, као и Шапца.
Битка је била део прве аустроугарске офанзиве на Србију и избила је у ноћи 15. августа. Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде војника су се повукли у Аустроугарску, а многи су се подавили у Дрини бежећи у паници. Срби су 24. августа опет ушли у Шабац, чиме се битка званично завршила.
У току десетодневне битке српски губици су износили 3.000 мртвих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи. Било је 8.000 мртвих војника, 30.000 рањених и 4.500 заробљених. Српска победа над бројно надмоћнијим непријатељем је означила прву победу Савезника у Првом светском рату.

Генерал Степа Степановић, командант Друге српске армије и најзаслужнији за победу Србије у Церској бици, а након битке унапређен је у чин војводе.



На овој теми ће бити пуно написаних занимљивости везаних за наше војсковође.
СС је био познат и по томе што је био можда једини официр који је на солунском фронту имао земуницу која је била у домету бугарских пушака. Никад није одлазио у Солун ради одмора и провода. Делио је добро и зло са својом восјком и уз Жућка био омиљен српски официр.

Evo detaljnije o Stepi

http://www.bastabalkana.com/2013/01/voj ... ske-bitke/

_________________
https://www.youtube.com/watch?v=jct2YlbaXBg&feature=youtu.be

Успех битке је привукао светску пажњу на Србију и донео јој наклоност у неутралним и савезничким земљама. Mноги странци су дошли у Србију крајем 1914. нудећи финансијску, политичку, хуманитарну и војну помоћ. Новински чланци у одбрани Србије су постали чешћи у британским новинама, а земља је била толико цењена да су одређене културне групе у Италији подржавале улазак Италије у рат на страни савезника, користећи Србију и Црну Гору за пример.

... bese uzrok i razlog rata, činjenice, okolnosti u tadašnjoj Evropi....sad cu malo o samoj mobilizaciji

Po predaji odgovora na ultimatum, Srbija pristupa mobilizaciji svoje vojske. Sam čin mobilizacije se odvijao slično kao pri mobilizaciji u balkanskim ratovima po efikasno pokazanom planu vojvode Putnika. Vojvodu su ovi prethodni događaji uoči I sv rata dočekali igrom slučaja u jednoj austrijskoj banji, ali dosada proveren plan mobilizacije se uspešno sprovodio.A vojvodi putniku, inače spremnom da se odmah vrati u zemlju zbog nastalih okolnosti, bilo je omogućeno tek intervencijom Francuske i Rusije kod austrougarskih vlasti. Austrougarska je to ironično međusobom pravdala da je vojvoda Putnik pušten sa razlogom jer je bolje za njih da on kao neobrazovani starac rukovodi srpskom vojskom nego neki od mladjih generacija visperniji i školovani u Francuskoj.
U međuvremenu, brilijantni plan mobilizacije vojvode Putnika i generala Mišića , koji je posebno posle balkanskih ratova pohvaljen i od stranih generala kako je precizno napravljen, se uspešno sprovodio.Ikao več dobro poznat i uhodan kod vojnih vrhovnika, kasa u koju su čuvani ti planovi ( ključ od kase je bio kod Putnika) je razvaljena kako se ne bi u nečemu odstupilo i kako bi se striktno držali tih planova.

Kuriri na dobrim konjima u galopu raznose depeše po opštinama,selima Na crkvama su zvonila zvona i taj efekat se širio od mesta do mesta , od crkve do crkve a takođe i pucnjava iz prangija, bubnjevi, klepetuše, doboši sa uzvičenja, a u zvezdanoj noči su zapaljene na brdima buktinje. To su bili ugovoreni znaci za mobilizaciju još od balkanskih ratova.

Prvi dan za mobilizaciju bila je nedelja 26.jul. U rekordnom roku je bio odziv na mobilaziju u svim krajevima iako su bili julski dani, dani žetvi, radova u poljima...Pohvalna je bila požrtvovana angažovanost radnika i osoblja železnice po pitanju prevoza.

Za razliku od mobilizacije u 1912. godini, kada su sa mobilizacijskih mesta vraćeni mobilisani obaveznici trećeg poziva i „pretekli“ obaveznici drugog poziva, sada su mobilisani svi za oružje sposobni svi vojni obaveznici svih tri poziva i poslednje odbrane, oko 400 000 vojnika

U aktivnu službu je vraćen penzionisani general Živojin Mišić, i ostali ...pukovnik Miloš Vasić...i dr....Srpska Vlada je u očekivanju da će prvo biti napadnut Beograd ( što se i pokazalo tačnim-Beograd je bombardovan odmah sutradan po objavi rata) i izdaje naređenje da se dvor, vlada i trezor narodne banke odmah prebaci u unutrašnjost zemlje, da se minira savski most (a glavni napad na Srbiju bi preko Drine ), da vojska preuzme železnicu...

I u Crnoj Gori mobilizacija je tekla besprekorno.započeta dva dana posle objavljene mobiliazije u Srbiji i več sutradan su sve jedinice bile spremne za polazak.

Rumunija i Grčka su još uvek ne uključuju u ovaj ratni sukob.
Razmišljanja su usresređena na Bugarsku ( koja će jedva čekati na revanš zbog poraza u balkanskim ratovima) i od Albanije gde je bilo poznato dejstvo austrougarskih agenata da pobuni šiptarsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji.

Ostalo je zabeleženo kako su konkretno u Beogradu hrlili građani i seljaštvo sa svih strana da se jave u svoje jedinice.

U mnogim mestima broj pristiglih obaveznika je prevazilazio planirani broj za određeni puk.

Pojedini strani posmatrači su se čudili ovakvom munjevitom odzivu vojnih obaveznika. Zbog loših stanja puteva, prevoza u tadašnjoj Srbiji, informisanosti...uopšte oskudnih informacija smatrali su da samo rodbinske i prijateljske veze i medjusobna povezanost porodica i ljudi mogli tako značajno da ubrzaju srpsku mobilizaciju jer se takve vesti najbrže šire ovakvim putem.

_________________
"...everything will be OK in the end,if it`s not ok, than it`s not the end..."

Decaci, jako me raduje sto ste se ovako aktivirali na ovoj temi!

Kada je otvorena ova tema, pocela sam da kopam po netu i nasla podatke o tuznom svrsetku tih nasih velikana o kojima pisete. To mi je izazvalo i tugu i bes u isto vreme...

Da li mogu da se pridruzim vasem pisaniju pricom o Zejtinliku?

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Devojćice, što se mene lično tiče može, i sam razmišljam da u dogledno vreme ubacim neku sliku sa vojničkog groblja u Nišu gde su sahranjeni i naši i engleski i francuski a i nemačk iratnici. Ne verujem da si kao staaaaaaaaara forumasica u stanju da prilogom promasis temu
a najbolje autor teme neka odgovori

_________________
"...everything will be OK in the end,if it`s not ok, than it`s not the end..."

Српски сељак, домаћин, темељ и узданица краљевине, спрема се да пође у рат, опет, већ, ни две године не прође од претходна два...

"Спреми ми белу торбу, двоје ланене гаће, двоје чарапе, ко и досад кад сам полазио у ратове.
Мајка ми певца испекла, по обичају, ко да ћу на свадбу, а три дана сам косио на сирћету и на перју белог лука - ал ајд, кад је таки обичај да Србин добро једе кад у рат и у смрт полази.
Обучем нове чакшире, сукнене, а жао ми. Последнје су ми - двоје сам у прошлим ратовима поцепао. Гуњ нећу да облачим, нов је и једини, црквени, стајаћи, зашто да га сатирем у рововима.
А жена ко жена, не жали га, каже - Милутине, може се десити, не дај боже, да погинеш, па нека се види да си био домаћин човек".

Сви су добродошли на ову тему у намери да макар којим словом, сликом и дивљењем одамо почаст прецима каквим се мало ко на кугли земаљској може подичити.

Није ни замишљено да буде сувопарна, само са суштим подацима.
Свака слика која има икакве везе са темом је добродошла, свака прича и сећање на било коју стопу којом су корачали опанци и поцепане војничке чизме вредно је помена.
Камо среће да имамо прилоге из Албаније, Црне Горе и Македоније, или да је неко прошао путем, или барем делом, којим је текла избегличка колона војске и цивила. Ако немамо сад тог материјала, у наредним годинама можда и буде.

U nameri da se podsetim nekih podataka koje nam je licno dao deda Djordje, cuvar Srpskog vojnickog groblja u Solunu, kao i citajuci podatke sa interneta, opet me je cela prica jako dirnula...setila sam se kako sam pogled na ovu dostojanstvenu starinu izaziva, u isto vreme, i tugu, i ponos i neku neznost, koju ne umem da opisem recima...on pripada tom mestu, ziva je legenda...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!