Putovanja u srcu

O Stobiju imam interesantnu pricicu, ali je za drugu temu...ono "Anegdote na putovanju"!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Bravo Medo! Bila sam na Kfru i baš ću se potruditi da izbunarim i moje fotografije, pa da još malo pogledamo i porazgovaramo o detaljima. Kabpa dole za dobre informativne podatke.

Ево једне сличице,док се не наканим да средим све слике,па да направим један мали фото извештај.



И пиво које ме је одушевило.Производи га релативно мала пивара са Крфа,основана 2006. године.Имају неколико врсти пива и сва су фантастична.

Ево најсвежији ред вожње за плаве и зелене аутобусе.

Плави





Зелени(у сваком аутобусу има и интернет)

....vole i postuju Srbe na Krfu.I starije i mladje generacije poznaju nasu istoriju iz dana I sv rata.To je nihov ponos. Kazu prepoznaju nas po drzanju od drugih turista...

Boravio sam u samom gradu Krfu. Volim da sam bas u gradu, u urbanoj sredini.Odlazio na dalje , lepse plaze.Tek kada ustanem kasno za odlazak na dalje plaze, isao sam na gradsku plazu pored ispred samog hotela. Video me kako crtam umacuci cetkicu u more jedan stariji gospodin.Prisao mi i predstavio mi se. On je akademski slikar, studirao u Atini i cesto je sa suprugom tu na plazi.Cela njegova orodica je umetnicki orjentisana.Cerka mu je skulptor, zivi u Parizu, dobijala silne nagrade...od Miterana....u Tunisu...njene su skulpture i u Krfu u starom gradu.....Jedan sin mu svira trubu u Vojnom orkestru, drugi sin violinu....Ubrzo me upoznali i sa ostalim mestanima na Krfu. Kad sam bio na toj plazi, ili u prolazu pricali mi o istoriji Krfa....Grcke....o odnosima sa Makedonijom.....pricali mi da je sestra supruge Aleksandra II karadjordjevica udata tu na Krfu...Zvali me SRBIKO.Ubrzo me mestan i" üsvojise" tako da smo se stalno javljali jedni drugima.

....zadnjeg dana imali smoavion za povratak kasno popodne.Da iskoristim jos malo kupanja otisao sam na tu plazu.I naravno tu je opet bio gospodim slikar sa suprugom.Sat mog napustanja plaze je dosao.A uskoro cu napustiti i Krf. Prilazim slikaru i njegovoj supruzi da se pozdravim.Pozdravlajmo se,a njegova supruga pocinje da vice i mase rukom unaokolo dozivajuci ljude sa plaze "...ELA ELA ....SRBIKO...i onda nesto na grckom sto nisam razumeo...."....Ubrzo je cela plaza bila oko mene.Svi dosli da se pozdrave, pozele srecan put, pitaju da li cu opet doci na Krf, daju mi savete da se pazim na aerodromu jer vlada virus kijavice....Ja PUN neke neopisive srece zbog ovakvog gestapozdracljam se sa tim divnim ljudima oko mene.I u tom metezu pozdrava kroz guzvu ljudi oko mene poce da se probija jedno detence.probilo se do mene, i ono mi pruza rukicu. Ja da prepuknem os srece.Pojma nema to dete sta se dogadja na plazi, jos manje zna ko sam ja, ali videlo od odraslih i eto doslo do mene da se pozdravi.Molim prvog odraslog da mu sa mog Engleskog prevede na grcki da mu zelim srecno detinjstvo, sve radostiodrastanja i uspesnu buducnost.....

....odlazimsa plaze ka hotelu, sve se okrecem i masem tim divnim ljudima, Odmahuju i oni meni.....Divan kraj jednog letovanja, rastanak koji cu pamtiti celog zivota, ta slika sa zadnjeg dana na plazi ce mi uvek biti pred ocima.
SVAKO DOBRO NEK JE TIM LJUDIMA
Obidjite Krf i zbog vaseg odmora i zbog nase istorije i zbog ovakvih ljudi.

_________________
"...everything will be OK in the end,if it`s not ok, than it`s not the end..."

Divna priča! Primetila sam da nas na Krfu gotive, gazde su stalno htele da pričaju samnom i sa mojim suprugom i razgovor se zadene i traje dugo. Krfljani najbolje znaju kako je srpska istorija povezana sa grčkom.

Никад више нисам комуницирао са Грцима, него прошле године на Крфу. Баш нас људи тамо цене и поштују. Имао сам ситуацију у којој газда ресторана, кад је провалио да смо Срби, нам шаље боцу вина, мизику да свира код нашег стола. А рачун нам је био убедљиво најмањи у том тренутку, јер нас је било само двоје, а око нас пуни столова Енглеза, Немаца и Италијана. Али ипак смо ми били ти, који су угошћени на мало другачији начин. Кад смо се после пар дана вратили у исти ресторан на вечеру, по поласку смо добили боцу домаћег вина. Нисам особа која воли да више пута иде на исто место, али на Крф се дефинитивно враћам.

Тек сад видим да ниасм ниједну слику са Крфа ставио. Видећу да што пре украсим тему фоткама.

Bojko, stvarno dirljiva prica...mogao bi da dopunis temu, kao i Lunatic, kao i svi ostali koji su tamo bili..i slikama i tekstom...jer, koliko se secam, iza svake fotke stoji bas lepa i dugacka prica!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Острво Видо, једно од најсветијих места за нас Србе, место које је сведок једног од натужнијих периода у историји нашег народа. До острва се стиже бродићем, који креће из старе луке и креће на сваких сат времена. Последња тура креће у 13 часова. Цена повратне карте за бродић је 2е. На самом острву се налазе и неке плаже, али нама, као и већини наших држављана ни у једном тренутку није пало на памет да се окупамо ту (некима ипак јесте, али 100 људи-100 ћуди ). На 20ак метара од места где пристају бродићи се налази и нешто што личи на кафић на отвореном, нема музике, али може да се седне, пошто је у хладовини и да се човек одмори и пре свега опасуљи, пошто је мени сусрет са острвом био врло емотиван.

У маузолеју је сахрањено око 1200 ратника чија су имена била позната( међу њима и мој чукундеда, тачније рођени брат мог чукундеде Станисалава) и око 1500 непознатих ратника.

Поглед на град из ''кафића'', који сам описао у првом посту.