Putovanja u srcu

Često me drugari pitaju zašto sam ja zaljubljen u ova ostrva. Lako je objasniti spektakularan pogled na Santoriniju, tirkiznu boju vode na plaži Pori na Koufunisiji ili Prasi na Kimolosu, mesečevu površinu na plaži Sarakaniko na Milosu ili spuštanje drvenim merdevinama na Tsigardo na Milosu, duboko plavetnilo na Amorgosu, šetnje horama Naxosa do Portare, atmosferu Parosa uz plaže koje su vam na dohvat ruke, večernje piće na Folegandrosu, manastire na Amorgosu ili Tinosu, miris hrane sa Sifnosa ili žurke na Mikonosu i Iosu. Ali ima nešto što mutavko kao što sam ja ne ume da opiše. Nešto što se ne vidi ili nema ime a to je atmosfera na ovim ostrvima, nešto u vazduhu što vas opusti čim izađete iz trajekta, način na koji vam se ljudi obraćaju, potreba da se osećate lepo na njihovom ostrvu, način na koji drugi turisti zastanu da bi vi fotografisali ili kako po polasku sa divlje plaže sakupljaju.
Evo poruke mog domaćina sa Kitnosa, zapravo ima li bolje preporuke nego od lokalca.

Zdravo, ja sam Nikos sa Kitnosa.
Za nekoliko dana stižete na naše ostrvo. Iskreno se radujem što ć́ete boraviti u mom domu i nadam se da ćete se osećati prijatno, kao kod svoje kuće.
Obezbedio sam vam osnovne potrepštine, poput čistih peškira, posteljine, pribora za kupatilo, laganog doručka i kafe!! Tu je i naše domaće vino. U kuhinji ćete pronaći sav neophodan pribor i sredstva za čišćenje, za slučaj da vam zatrebaju.
Molim vas da koristite suncobran na balkonu, a kada odlazite – da ga sklopite.
Ako želite da pušite, molim vas da to činite na balkonu i da nakon toga bacite opuške.
Molim vas, ne zaboravite da zaključate kuću kada odlazite.
Pozovite me kad god je potrebno ili me kontaktirajte putem Airbnb-a.
Nadam se da ćete, iako dolazite kao gosti, otići kao prijatelji!
Želim da vam se zahvalim što ste izabrali boravak u kući „Bougainvillea”. Naša kuća se nalazi u Hori (Chora), na svega nekoliko metara od glavne ulice u kojoj su smeštene sve prodavnice.

Šaljem vam i neke informacije.

Kupanje na uređenim plažama: Martinakia (Hamsa beach bar), Apokrousi (Coconuts beach bar), (Baiocco beach bar), Episkopi (Pountaki beach bar), Kolona (Kolona beach bar) – najpoznatija plaža na ostrvu. Na plaži Kolona možete i ručati, jer tamo postoji istoimena taverna.
Kupanje na (neuređenim) plažama: Potamia, Agios Sostis, Panagia Kanala, Antonides, Gaidouromantra, Skylou, Agios Nikolaos, Aliki, Loutra (ako želite da plivate u toploj termalnoj vodi) i mnoge druge.

U Hori (Chora)...
Što se tiče hrane, možete jesti u restoranima: Steki tou Netzis (samo uveče), Barouti, Maria, Yagia Koukou, Margiora ili Mesaria.
Za kafu i/ili piće, slatkiše, sladoled ili palačinke: u Panohoriju (tu je i dvorište, odnosno terasa), Vorina CAFÉ, Tratamento, Margiora, Thermia, Apokalipsis, Gelato itd.
Za piće: Kraken, Panochori, Apokalipsis.

U Merihi (Merichas)...
Za hranu: Arapi, Ostria i Mirra.
Za piće: Ammos, Noca.

U Driopidi (Dryopida)...
Za hranu: Kartino Haravi, Mila (peć/pekara), Pelegra.
Za piće: Koukos, Jagger, The Fairy Tale.
Postoji pećina „Katafiki” (Katafyki) koju možete posetiti (mala je, ali zanimljiva)!!
Posle Driopide nalazi se italijanski restoran Da Massimo.

Posetite Panagiju Kanalu (Panagia Kanala) – jedino mesto na ostrvu sa borovom šumom; tamo se možete pokloniti zaštitnici ostrva i plivati na plažama Megali Ammos ili Antonides!
Za hranu: Archipelagos; za piće: Mollo Coffee.

U Lutri (Loutra)...
Tradicionalnu kuhinju možete probati u restoranu Koutsikos (sa desne strane pre ulaska u Lutru), a bukvalno pored mora možete jesti u restoranima Bairaki i Sofrano. U ulici se nalazi i Mamado (za piće i hranu).
Za piće, kafu i odličan doručak: Sailor i/ili Karnagio!
Za morske plodove u Agios Iriniju (Ag. Irini) potražite Arias Gefsis. Za meso – odmah posle Lutre, u restoranu Katerina (lokacija Schinari).

U Agios Dimitriosu (Agios Dimitrios) za hranu: Akrogiali i Milos.

U Agios Stefanosu (Agios Stefanos) za kvalitetnu hranu: Kantris.

Želimo vam prijatan boravak!!!

Voda nije za piće. Ostaviću vam jednu flašu za početak. I voćni sok.

Parking https://maps.app.goo.gl/XkFPhH33pKpANJgs8?g_st=aw

Agencija za iznajmljivanje automobila nalazi se u Hori. Proveri da li imaju slobodan automobil, u suprotnom, poslaću ti druge opcije https://share.google/EGJz1FewqZpgIRnbe

Taxi čamac do plaže Kolona ide nekoliko puta dnevno, prvi polazak je u 10:00, a poslednji povratak u 17:15

Inače sam smeštaj pronašao na platformi Airbnb, ali sam na internetu pronašao kontakt i pitao ga da spusti cenu što je i učinio.

Kythnos je delovao kao prirodan nastavak putovanja, ali već prvi pogled otkriva da je priča ovog ostrva drugačija. Iako pripada istom kikladskom svetu, Kythnos nije ostrvo koje svoju privlačnost duguje samo belim kućama i plažama. Njegov pejzaž je mnogo raznovrsniji: brda se spuštaju ka moru prema desetinama uvala i plaža, a između njih se kriju sela koja su vekovima živela pomalo okrenuta od mora.

Ispod današnjeg turističkog Kythnosa krije se izuzetno duga ljudska istorija. Na lokalitetu Maroulas, nedaleko od Loutre, pronađeni su tragovi naselja iz mezolita, stari oko 9.000–10.000 godina, što ga čini jednim od najznačajnijih praistorijskih lokaliteta u Kikladima. Kythnos zato ima neobičnu priču o odnosu čoveka prema zemlji. Ono što se danas na prvi pogled čini kao mirno poljoprivredno ostrvo nekada je bilo mesto rudnika, peći, radionica i pomorskog prometa rude. Moderna eksploatacija gvozdene rude na Kythnosu posebno je intenzivirana od 1873. do 1940. godine. Tragovi tog perioda i danas su rasuti po ostrvu: galerije, mostovi, objekti uprave, radničke kuće, utovarne platforme i ostaci železničkih trasa. Kod Loutra je postojala utovarna platforma u zalivu, preko koje se ruda pripremala za transport brodovima. Druga važna tačka bila je kod Lefkesa, gde je i danas zemljište crvenkasto zbog ostataka gvozdene rude.

U zalivu Loutra iz zemlje izvire termalna voda zbog koje je ostrvo u srednjem veku dobilo drugo ime, Thermia. Topli izvori nisu samo zanimljiv prirodni fenomen, oni su u 19. veku pretvorili Loutru u jedno od najpoznatijih grčkih banjskih mesta, koje su posećivali i kralj Oton i kraljica Amalija.

Možda je upravo u tome najveća zanimljivost Kythnosa. Na ostrvu možete u istom danu da prođete kroz selo koje izgleda kao da je ostalo iz nekog starog kikladskog vremena, spustite se u pećinu koju su ljudi vekovima koristili kao sklonište i rudnik, vidite tragove industrije 19. i 20. veka, a zatim završite dan u moru zagrejanom termalnim izvorima. Kythnos nije spektakularan na prvi pogled – on svoju priču otkriva postepeno, kako se od obale ulazi dublje u ostrvo.

Kythnos ima više od sedamdeset plaža i uvala, pa bi se lako moglo očekivati da je izbor mesta za kupanje samo pitanje toga koja je plaža lepša. U praksi je priča nešto drugačija. Ostrvo je izduženo, obala je razuđena, a različita izloženost vetru često mnogo više utiče na izbor plaže nego njena reputacija. Ono što je jednog dana savršeno mesto za kupanje, već sledećeg može biti potpuno drugačije, naročito kada se razduvaju severni vetrovi karakteristični za leto u Kikladima.

Zato Kythnos nije ostrvo na kojem je dovoljno napraviti listu „najlepših plaža“. Treba gledati gde se plaža nalazi, koliko je zaklonjena, kakav je pristup i koliko je udaljena od najbližeg mesta. Neke su praktično uz naselje i do njih se stiže bez ikakvog napora, dok druge zahtevaju vožnju kroz unutrašnjost ostrva, spuštanje uskim putevima ili, u pojedinim slučajevima, pešačenje. Postoje i potpuno uređene plaže sa ležaljkama, tavernama i barovima, ali i male uvale na kojima nema ničega osim peska, kamenja, mora i nekoliko stabala koja pružaju prirodan hlad.

Peščane plaže su najčešće, ali ni one nisu međusobno iste. Negde je pesak veoma sitan i svetao, drugde je pomešan sa sitnim oblucima, dok se na pojedinim mestima ispod površine mora pojavljuju stenoviti delovi. Neke uvale imaju veoma plitak ulaz u more i pogodne su za dugo, bezbrižno kupanje, dok se drugde dubina povećava gotovo odmah uz obalu. Upravo zbog toga fotografija plaže često govori mnogo manje od stvarnog iskustva na njoj.

Posebnu draž imaju plaže na južnom i jugoistočnom delu ostrva, gde je obala mnogo manje izgrađena. Tamo se još mogu pronaći mesta koja izgledaju gotovo netaknuto, sa suvozidima, niskim rastinjem i ponekim starim maslinjakom ili tamariskom. Nasuprot tome, oko Merihasa, Loutra i većih turističkih uvala, more je mnogo više povezano sa svakodnevnim životom ostrva – trajektima, čamcima, tavernama i kućama.

A onda je tu i Kolona, plaža koja je gotovo zasebna kategorija. Peščani sprud deli dve uvale i omogućava da se istovremeno bude okružen morem sa obe strane. Zbog tog neobičnog oblika postala je simbol Kythnosa, ali i dobar primer koliko se pejzaž ovog ostrva razlikuje od plaže do plaže. Nekako se podrazumeva da morate da obiđete Kolonu ako ste na ostrvu.

Tokom boravka nisam pokušavao da obiđem plaže samo zato da bih mogao da ih precrtam sa spiska. Vetar je nekoliko puta promenio plan, pa su neke ostale za neki sledeći dolazak. To se na Kythnosu pokazalo kao sasvim prirodan način izbora: nije uvek najvažnije otići na onu plažu koju ste tog jutra planirali, već pronaći onu na kojoj će tog dana more biti mirno, a kupanje prijatno.

Do uređenih plaža vozi autobus sa nekoliko polazaka dnevno, cena karte je 3 eura po vožnji. Ima kasnih večernjih polazaka pa se na plažama može ostati do kasno.

Posle jutarnjeg trajekta, Martinakia je bila prvi susret sa ostrvom, mesto gde Kythnos prestaje da bude samo ime na karti. More je već tu, ali iza njega još uvek prolazi trajekt kojim ste upravo stigli. Martinakia je odlična za početak, upravo zato što nije spektakularna u klasičnom smislu. To je mala plaža udaljena svega oko 900 m od Merihasa, praktično gradska plaža luke. Na ovoj plaži su lepi zalasci sunca.













Episkopi je jedna od najuređenijih i najposećenijih plaža ostrva: oko 500 m duga peščana obala, plitko more, tamarisi i organizovani deo sa suncobranima i barom. Nalazi se samo oko 2 km od Merihasa. Sam naziv Episkopi podseća na crkvenu istoriju, dok se širi prostor između Episkopija i Hore vezuje za ostatke antičke prestonice Kythnosa, čiji su tragovi pronađeni u unutrašnjosti ostrva. Antički grad bio je naseljen od oko 10. do 7. veka pre n. e. Do nalazišta i okolnih vidikovaca vodi popularna planinarska staza koja kreće od plaže Episkopi, prolazi pored Vryokastra i vodi ka čuvenoj plaži Kolona. Sa vrha se pruža jedan od najlepših pogleda na ostrvu. Takođe sjajna plaža za duže ostajanje.







Kolona nije jednostavno „lepa plaža“, već peščani sprud dug oko 240 m koji povezuje Kythnos sa stenovitim ostrvcem Agios Loukas, pa more zapljuskuje obe njegove strane. Upravo taj oblik dao joj je ime, jer podseća na kolonu / stub. Vetar ovde ima praktičnu ulogu, kada je jedna strana nemirnija, druga može biti znatno prijatnija za kupanje. Ja sam se iznenadio koliko je bilo kupača na plaži i koliko je jahtica i jedrilica bilo usidreno.









Danas se Loutra doživljava kao malo primorsko mesto sa termalnim izvorima. Ali upravo su ti izvori dali ostrvu i drugo ime: Thermia. Ime se pojavljuje već u srednjem veku, a povezano je sa toplim izvorima. Postoje dva glavna izvora, Agioi Anargyroi – oko 38 °C i Kakavos – voda doseže oko 52 °C. U 19. veku termalni izvori su dobili ozbiljniji oblik kao lečilište. Istorijski Hidroterapijski centar danas i dalje postoji i smatra se jednim od najstarijih organizovanih termalnih kompleksa u modernoj Grčkoj. Posebnu pažnju izazvala je kraljica Amalia, supruga kralja Otona, prvog kralja moderne Grčke. Kraljevski par je dolazio u Loutru zbog termalnih kupki, a za njih su napravljene i posebne mermerne kade. Na mestu gde se sreću termalna i morska voda napravljen je mali bazenčić.







Jedna bezimena plažica na putu ka sledećoj plaži.



Agia Irini je drugačija od ostalih plaža koje sam posetio. Mala je, peščana, plitka i nalazi se u unutrašnjem delu šireg zaliva Loutra, pa je prilično zaklonjena. Uz obalu su kuće, mala pristanišna zona, crkva Agia Irini i nekoliko velikih stabala. Kada severni vetar pojača, ovakve male, zatvorene uvale dobijaju sasvim drugu vrednost.









Flampouria su zapravo dve plaže koje deli stena na kojoj se nalazi crkva Panagia Flampouriani. Pesak i sitni obluci smenjuju se duž obale. A lokalna tradicija kaže da su tragovi koji vode od plaže prema crkvi otisci stopala Bogorodice. Nakon što sam posetio ovu plažu sam saznao da tavern na plaži drži jedan naš zemljak koji je oženio devojku sa Kitnosa.







Aosa se u mnogim izvorima pojavljuje kao Naousa ili Naoussa, dok je Aosa zvanični naziv prema grčkim geografskim podacima. Mala plaža sa velikim problemom za Google Maps i bolje je da pratite putokaze nego navigaciju. Plaža pripada maloj, gotovo skrivenoj uvali i deo je niza Aosa – Kouri – Zogaki, koje su međusobno povezane stazama. Aosa je zaklonjena i nije organizovana. Posebno lep detalj je pogled prema malom ostrvu/stenovitom poluostrvu sa kapelom Agios Eleimonas.









Kiouri je srednja plaža u ovom nizu koje povezuje staza iznad plaža. Izgleda da se oko nje dosta zida i da će možda već sledeće godine na njoj biti živo.





Zogaki, mala plaža sa bivšim rudnikom koji se nalazi u blizini. Zogaki se navodi kao zaklonjena plaža od vetra. Kada sam na početku priče o plažama navodio da vetar može da utiče na raspored plaža upravo se to videlo ovog dana pri kraju letovanja. Severni vetar je pojačao pa na plažama koje su njemu izložene može biti hladno kada izađete iz vode ili vam vetar može nanositi pesak na peškire.



Agios Dimitrios nalazi se na krajnjem jugu ostrva, uz istoimeno malo naselje. Plaža ima pesak i sitne oblutke, dosta prirodne hladovine i nekoliko taverni u samom naselju. U avgustu na ovom području cvetaju beli ljiljani, po kojima je plaža poznata. Od prve Martinakije kod luke do Agios Dimitriosa na samom jugu — praktično sam obišao ostrvo od jednog kraja do drugog.





Apokrusi je jedna od najvećih i najpoznatijih peščanih plaža ostrva, sa drvećem uz obalu i dosta prostora. Zvanični turistički izvori je svrstavaju među glavne uređene plaže Kythnosa. Ima dva beach bara, sportove na vodi, od nje kreće zemljani put ka Koloni. I iznad nje se nalaze ostaci Vryokastra, kupanje ispod mesta gde je nekada bilo političko središte čitavog ostrva.

Za razliku od mnogih kikladskih ostrva čije su prestonice gotovo prirodno povezane sa lukom, Kythnos je svoju Horu smestio u unutrašnjost ostrva, oko osam kilometara od Merihasa. Danas se čini pomalo neobično da glavni grad ostrva nije uz more, ali razlog je jednostavan i važan za razumevanje Kythnosa i Kiklada. Hora je nastala u 17. veku, u vremenu kada je život uz obalu značio i veću izloženost gusarima. Grad je podignut na padinama, dovoljno daleko od mora i dovoljno zaklonjen brdima da bude teže uočljiv sa pučine.

Zbog toga Hora ima ulice koje su uske, vijugave i stepenaste, sa malim trgovima, lukovima i prolazima. Kuće su zbijene jedna uz drugu, a između njih se iznenada pojavljuju crkve, mala dvorišta i otvoreni prostori. Grad nije nastao da bi impresionirao putnika koji stiže sa mora – nastao je da bi pružio zaklon i prostor za život.

Ipak, Hora je vremenom postala mnogo više od utočišta. U njenom središtu razvila se mala gradska zajednica sa prodavnicama, radionicama, kafanama i crkvama. Među njima je i Agios Savvas, čija fasada nosi godinu 1613, dok se crkva Agia Triada smatra najstarijom na ostrvu. U blizini je i Panagia Nikous, manastir koji je tokom osmanskog perioda imao i tajnu školu.















A onda, negde između belih zidova i plavih prozora, Hora iznenada dobija boju. U jednom njenom delu kuće, zidovi i ograde ukrašeni su cvećem, čamcima i prizorima sa ostrva. Nije to delo nekog poznatog umetnika niti planski projekat turističke zajednice. Za ovu malu galeriju na otvorenom zaslužna je Flora Vassalou, lokalna, samouka slikarka.

Flora je najpre počela da oslikava sopstvenu kuću, a zatim su njene slike počele da se šire na okolne zidove i kuće. Tako je jedan običan stambeni deo Hore postao neobična mešavina arhitekture i naivne umetnosti – bele kikladske fasade dobile su cveće, čamce, pejzaže i jarke boje. Čak je i mala crkva Panagia Chrysopi u tom kraju ukrašena oslikanim motivima. Danas posetioci dolaze upravo u ovaj deo Hore da fotografišu ono što je počelo kao lični umetnički projekat jedne stanovnice.

Možda je upravo zato ovaj kutak toliko simpatičan. Nije nastao da bi postao atrakcija. Jedna žena je jednostavno počela da slika svoj prostor, a vremenom je njena kuća postala početak čitave ulične galerije. U gradu koji je vekovima svoju lepotu gradio kroz bele zidove, plave prozore, cveće i kamen, Flora je samo dodala još jedan sloj – boju.







Uveče, kada se uličice isprazne od dnevne vrućine, Hora dobija sasvim drugi karakter. Bele kuće i crkveni tornjevi više nisu kulisa za fotografisanje, već deo živog mesta u kojem se ljudi sastaju na trgovima, sede ispred taverni i prolaze kroz iste uske ulice kojima se vekovima prolazilo. I upravo tada postaje jasno zašto je Hora i danas srce ostrva, iako nije njegov najveći grad niti se nalazi uz more.







Selo Dryopida je izgrađeno između dva brda, na mestu sa kog se ne vidi more. Lokalna tradicija to povezuje sa zaštitom od gusara: naselje je trebalo da bude nevidljivo brodovima koji prolaze oko ostrva. Ono što Dryopidu odmah razlikuje od većine kikladskih naselja jesu krovovi od crepa. Umesto gotovo obaveznih ravnih krovova kakve povezujemo sa Kikladima, ovde su kuće sa karakterističnim kosim, crepom pokrivenim krovovima. Ta tradicija nije slučajna jer su stanovnici Dryopide odlazili da rade u atinskim ciglanama i potom u rodni kraj doneli običaj i iskustvo gradnje takvih krovova. Selo je vekovima bilo poznato i po grnčariji i keramici.

Prema legendi, Kythnos je bio vođa Driopljana i sin Apolona, a upravo po njemu je ostrvo dobilo ime.





















Mačke su sastavni deo ovih ostrva, uglavnom su umiljate, ali je ovde jedna uporno pokušavala da me natera da podelimo moj ručak. Ta slika nije za forum.



I karakteristični ukrasi na crepovima



A ovo je "Master of keys" i da obiđete pećinu, crkvu, vizantijski muzej morate da nađete ovog čoveka. Dobra stvar je što sam pitao radnicu u pekari kako da dođem do pećine, ona ga je pozvala, sačekao je da doručkujem i onda smo krenuli. Bez ijedne izgovorene reči.



Neposredno ispod sela nalazi pećina Katafyki, prirodna pećina koju je čovek dodatno oblikovao. Prirodni podzemni prostor proširen je veštačkim rudarskim galerijama i lukovima, pa se u istom prostoru susreću geologija i ljudski rad. Pećina se nalazi na oko 190 metara nadmorske visine, na južnom kraju sela. Ime Katafyki povezano je sa grčkom rečju katafygio – utočište. Pećina je u različitim periodima služila kao sklonište stanovnicima ostrva, između ostalog u vreme gusarskih napada i kasnije tokom ratova.













Rastojanja između sela i plaža su mala, put je dosta dobar i relativno se lako i brzo stiže. Lako menjate plaže ako vam se neka ne dopadne ili ako je vetar na njoj izraženiji. Meni su pejzaži kao iz nekog kaubojskog filma, iz prerije. Veoma puno košnica ima, ali nema pčela oko vas u restoranima.

Da ponovim priču sa dela putopisa o Kei. I Kitnos je ispunio sve što tražim od letovanja i veoma mi se dopao. Više nego Kea, plaže su mi bile prostranije, Hora je mnogo lepša, ljudi su bili ljubazniji. Ali je Kitnos i slabije snabdeven, imate svega ali nije toliko veliki izbor i u prodavnicama je sve bilo malo skuplje nego na Kei. Možda najveća razlika je što je posle 15-og septembra ovde bilo primetno da je kraj sezone, jedna prodavnica u Dryopidi koja je u izlogu imala fantastične suvenire se nije uopšte otvarala, a i u samoj Hori se jedan restoran zatvorio. Verovatno lokali u kojima rade sezonski radnici.

Kitnos ima prilično prepoznatljivu kuhinju i zanimljivo ona je više zasnovana na sirevima, mlečnim proizvodima, lokalnom mesu, medu i samoniklom bilju nego na onome što bismo očekivali od ostrva — ribi i morskim plodovima.

Sfougato verovatno najprepoznatljivije kitnosko jelo. To su male, pržene sirne kuglice, najčešće od lokalnog xino ili trimma sira, uz jaja i ponekad začinsko bilje. Spolja su hrskave, unutra mekane.
Kaparosalata je salata od kapara, kuvanog krompira i maslinovog ulja. Kapari rastu na stenovitim padinama ostrva i veoma su zastupljeni u lokalnoj kuhinji.
Thermiotiki je ili pita od lokalnog sira ili u nekim restoranima sporo dinstana svinjetina sa plavim patlidžanom, paradajzom i sirom.
Zbog razvijenog stočarstva, lokalna kuhinja koristi jagnjetinu, kozetinu, govedinu i svinjetinu, a lokalne kobasice su takođe tradicionalni proizvod. Ja sam jeo jaretinu dinstanu sa začinskim biljem.
Majčina dušica / timijanov med sa Kythnosa posebno se ističe. Zvanični izvori ga navode kao jedan od najpoznatijih proizvoda ostrva, a njegova reputacija seže čak do 17. veka.
Pasteli – susam i med, svojevrsna lokalna energetska pločica, slatkiš koji se deli svim gostima na krštenjima i venčanjima.
U restoranima nema jela na koje smo navikli na severu poput musake, pasticia, papuzakija, veoma ponosno čuvaju lokalno. Što je naravno i super jer jedete veoma sveže i organske proizvode.
Cene su takođe malo veće nego na Kei, koristio sam opciju i za poneti i jela iz restorana su u rangu 15 - 18 eura. Večera sa jednim predjelom, dva jela, dva alkoholna pića i vodom i jednim desertom je u rangu 50 - 60 eura. Hleb i voda koju vam donesu a bez da ste tražili se naplaćuju i to me nervira. Nije tako na drugim ostrvima, a ovde je bilo pravilo u svim restoranima.
U pekarama pite u rangu 2,5 - 3,5 eura, kugla sladoleda 3e, kokteli od 10e pa naviše, pivo 4 - 5 eura, sokovi 2,5 - 4 eura. Cene u beach barovima su malo veće, ali i dalje jeftinije nego na severu, jedino se ovde ležaljke plaćaju nezavisno od konzumacije.

Postaje sve teže da ostrva rangiram, prošao je i veliki vremenski period i ja nisam isti kao pre 10 godina. Možda bih mogao i da promenim način rangiranja:

0. Ostrva sa prelepim plažama za lenji odmor: Kofounisija i Donousa, pri čemu prednost ima Kofounisija jer je imala više šarma, lepših ulica, malih kafea i prodavnica
1. Najkompletnija ostrva: Paros i Antiparos, Naxos, Milos i Kimolos i Andros, baš ovim redosledom pri čemu su mi Naxos i Milos na deobi drugog mesta jer mi je Naxos bio šarmantniji, lepši uveče i prva mi je kikladska ljubav a Milos mi je imao lepše i raznovrsnije plaže; Andros mi je sjajan ali bih ga sada drugačije organizovao sa mnogo više dana rentiranog auta jer su plaže mnogo teže dostupne a i ostao mi je dobar deo unutrašnjosti ostrva koje treba videti
2. Ostrva za provod: Santorini, Mikonos i Ios, pri tome su mi sva tri ostrva imala lepše plaže nego što sam očekivao; Ja sam najviše uživao na Iosu jer su tamo uglavnom mladi, lude noćne žurke, ali plaže su prepodne bile samo moje a prelepe su, ja sam oko ponoći bio u krevetu tako da smo imali potpuno različite životne ritmove i dugo sam izbegavao ovo ostrvo očekujući da ću ulicom preskakati preko pijanih tinejdžera a uopšte nije tako
3. Mala ostrva na kojima dobijete mnogo a sa manjom gužvom ili za manje para: Amorgos, Serifos, Folegandros i sada dodajem Kea i Kitnos, svako sa svojim karakteristikama
4. Mala ostrva na kojima plaže nisu posebne, ali nešto drugo jeste: Siros (arhitektura i studentska, mladalačka atmosfera), Sifnos (hrana, apsolutno tvrdim da nigde u Grčkoj nisam bolje jeo, u svakom restoranu, čak je i giros bio bolji ali To Steki na plaži Platis Gialos je imao fantastičnu hranu)