Putovanja u srcu

Правац Ареополи. Волим Ареополи. Шетња и да се младунче поигра на тргу са Грчићима. Заправо, игра се сама међ њима.

А до тамо, хоп преко брда. Где све народ неће да живи, по каквим чукама.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Овог пута је пао тај гирос у Ареополију, а онда и играње. За дивно чудо, нисмо пуно сликали, па је и пост краћи.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Наредна два дана плажирање и паковање. Да не буде без слика, имамо их за извоз...







Оде на Китиру





Последње вече смо открили да на брду изнад плаже Мавровуни има и центар села са градским тргом, а ту су и две добре тавернице, углавном посећене од локалног живља. Грилована фета је била делишс, пржени лигњослави још бољи, а топико кокино краси, читај локално црвено вино, ништа посебно. Али, залило је оне лигњославе. У повратку с брега опалисмо једну ноћну панораму мавровунијске плаже.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Петак... Што рече неко давно познат, фруштук, па на пут. Прво измирисмо дуговања према Михалису уз наговештај да ћемо му се јавити јануара, а у циљу резервисања још једног јунског термина. Прошли пут смо на растанку добили киту дивљег тајгетског оригана и мирисасмо на пицу и шпагете до куће, а сад је ипак бољи стандард и поклонио нам је политарче његовог домаћег елеолада, маслиновог уља. Спаковасмо се, поздрависмо Егеј за кратко и правац Стари Коринт. Пожелесмо да повратак траје што дуже, па смо направили паузу за ноћење с доручком већ после 200 км. Исти хотел, иста соба, Василос Маринос и даље супер смештај. Око нас поморанџњаци, изнад нас остаци Акрокоринта.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Зашто смо поново застали на овом месту? Па зато што пожелесмо поново обићи и детету показати Коринтски канал и такнути до Лутракија.

Тамо Егеј





Тамо Јон

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Пре Лутракија, одосмо и до Истмије, места на егејском улазу у канал, у нади да ћемо видети потапање моста и пролаз неког брода, кад они развалили једну траку моста. Прошетасмо преко и назад, па још мало натам, навам.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Лутраки. Из цуга нађосмо паркинг, а како и не бисмо, није нам први пут да смо ту. Правац корзо да усликамо и Јонско моренце. Боме, Јон се тог дана био разгоропадио. Таласи су рокали добро, деца, већином локлна, су се бацала по таласима, а ми смо гледали.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Бије море о мраморје

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Хотел ко на паради



И једна од залазећег сунца за опроштај од Јона

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Субота. Фруштук, па на пут. А фруштук, домаћи, из одрживог развоја. Домаће пите, локалне делиције и сок из поморанџњака.



Циљ нам је Литохоро, за следеће ноћење без доручка. Брзо смо на аутоБану. Две путарине касније, одвајамо се код Елефсине локалом за Тебу. Преко брда и дола, очас смо на аутоБану опет. Таман се залетим, кад ето диодиа. Стани и плаћај, па гас. И тако све до Ламије. Ту сврнусмо јести у експрес ресторан на гласу. Заврћу уши, три готова јела и салата су преко 30 евреја. Да не грешим душу, имало је и превише, па сроласмо чикн нагитс у салвету за вечеру. Туђе нећемо, своје не дамо. Одатле уз брег до Домокоса, па низ серпентине у Тесалију. Ми, а и ви који сте читали претходне авантуре знате да нам је ту рута углавном. Онда у Неа Монастирију десно и преко Фарсале горедолирасмо до Ларисе. Волим ову Тесалију...



После Ларисе аутоБан и жмигавац за Литохоро. А тамо, ајме. Лавиринт. Смештај смо резервисали са горње стране места, а до тамо уским испреплетаним уличицама. Мотај кола од скоро 5 метара. Но, гугли све зна. На крају заслужена награда у виду прелепог погледа на кањон и моренце.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Катерини, Паралија и Солун у магли...

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Сместили смо се у Теофили Хаусу, баба и деда су ослободили горњи спрат и сместили се ниже, а поменути горњи дом огласили на букинг. Милају само елиника, али то већ није проблем. Осим погледа који вреди милионе, а не само 60 евреја за ноћ, апартман има све што вам треба, па и превише. Све чаше и шоље које нису могли да понесу, оставили су горе. Можда наиђе екскурзија. Ту је за олд скул и грамофон, ко свира има гитару, а једино нема шпорет или решо. Зато баба кува пасуљку у свом дому. Како било, за сваку препоруку је, чисто, угланцано и са погледом од милион. Да није било студено, хтео сам да спавам на канабеу на терасетини.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

После чикн нагитса из Ламије, кренусмо натам навам ка центру Литохора. Успут, зна се шта... Слике...

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Од фонтане у центру обично одемо да бацимо око на кањон и Зевса

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...