Sledeće stajalište je Univerzitet.
Ovu zgradu je sagradio još onaj isti Frančesko Sforca o kome sam pisala prethodni put, kao zgradu bolnice.
Koliko je lepa, rekao bi čovek da je za VIP klijentelu... ali nije. Baš naprotiv, za sirotinju raju.
Sa strana glavne kapije nalaze se dvojica svetaca zaštitnika: San Carlo Boromeo i San Ambrosio (onaj isti iz 4. veka).
Obojica su bili ovdašnji biskupi, i veoma su poštovani. Karlo je bio blag i verovao u milost Božiju, dok je Ambrozije bio strog i verovao u... bič
pa se tradicionalno prikazuje sa bičem u ruci, ili makar zamahnutom pesnicom...
E sad, grad može imati samo jednog sveca zaštitnika, je li tako, pa su Milanezi imali dugotrajnu debatu koga odabrati, i na kraju su se odlučili za Ambrozija sa obrazloženjem da bolje predstavlja duh i karakter ovog grada i njegovih građana
Tu je bila bolnica sve do Drugog rata, a tada je ovaj grad ('43.) bombardovan žestoko, pa je i ova zgrada stradala. Kad su radili obnovu, koristili su originalni građevinski materijal koliko je bilo moguće, a ostatak su dodali novog. Međutim, za sve ukrasne elemente na fasadi nisu pravili zamenu, već je ostala rupa tamo gde fali originalna skulpturica...
Ovako je zgrada izgledala posle bombardovanja...
... a sada je prelepa, i živa i puna mladih...
E, dvorište! Atrijum, zapravo, besprekorni travnjak na kome ni jedna travkica nije oštećena. Kako to? Razlog je sujeverje: tvrdnja da je za svakog studenta koji zgazi makar i samo 1 travčicu, sudbinska posledica da nikad neće diplomirati, ma koliko se trudio. Zato svi studenti (naročito momci) hodaju daleko od ivice, da ih ne bi drugari gurnuli ili pokupili i ubacili na travnjak...
Čim diplomiraju, običaj je da svi uskoče na travu, a otvori u živoj ogradi su za devojke, da bi mogle i u suknjicama na pristojan način da dođu do travnjaka.
Primetite Pegaza u sredini, o njemu će biti reči nešto kasnije
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
