Nakon kraćeg predaha u čardi, uz kafu i domaće kolače, nastavili smo naš izlet.
KarađorđevoKarađorđevo je bilo svojevrsni prepoznatljivi brend države Jugoslavije, mesto u koje su dolazile svetske diplomate, gde su se u doba komunizma, ali i nakon prestanka postojanja države održavali značajni politički sastanci, i na kraju omiljeno lovište predsednika Jugoslavije Josipa Broza.
Svakog 22. decembra održavao se diplomatski lov. Plavi voz bi Titove goste dovozio do Vranjaka, kočijaši bi ih tu čekali. Priređivan je najpre doručak napolju, uz logorsku vatru. Posle doručka gosti bi sedali u fijakere i odlazili u lov. Na kraju dana Plavim vozom bi se vraćali svojim kućama.
Reprezentativni objekat Karađorđevo, kako se službeno naziva rezidencija, obuhvata kompleks čija je ukupna površina 436 hektara. Gradnja kompleksa je počela 1957.godine i završena nakon 2 godine. Prethodno je na tom mestu postojala samo jedna manja vila koja je ujedno i najstariji objekat u krugu rezidencije, a danas je administrativni objekat. U parku je zasađeno više od 100 vrsta drveća iz celog sveta. Kroz park i pored 16 veštackih jezera krivuda 10-ak kilometara staza za šetanje a rezidencija ima i svoj heliodrom. Za one koji više vole da se voze, tu je jedino vozilo rezidencije, raritet: „zastava 750“ iz 1978. posebno adaptirana za rezidenciju.
Jedina mana ovog rezidencijalnog objekta je sigurno zatvorenost za običan svet, tako da je ono skriveno od očiju javnosti. Do sada su ga koristili samo Tito (66 puta) i njegovi sledbenici u nekoliko navrata. Igrom sudbine raspad Jugoslavije započeo je na tajnim sastancima u Karađorđevu.
Karađorđevo je poznato i po ergeli konja, osnovanoj još 1885. godine. U početku su na ovoj ergeli odgajani konji nonius rase, tovarni i radni konji, dok se danas, odgajaju i lipicaneri i engleski punokrvni konji. Ne postoji galopska trka u Jugoslaviji i Srbiji koju nisu osvajali konji ove ergele. Posebno mesto zauzima ponos ove ustanove, grlo Atlantik – slavni rekorder beogradskog hipodroma. Kada su trener sportske štale Aleksandar Marković i upravnik ergele Siniša Zlatanović odlučili da sredinom osamdesetih u Londonu pazare dvogodca neobećavajućeg pedigrea, mnogi su pomislili da je svota od 1600 funti sterlinga proćerdana. Ali, iskusno oko stručnjaka uočilo je zanimljivu predačku crtu u poreklu ždrepca koja će ga učiniti najuspešnijim karađorđevačkim galoperom svih vremena.
Meni je poseta ergeli bila posebno zanimljiva jer sam veliki ljubitelj konjičkih trka, a ta moja ljubav upravo ima veze sa Atlantikom i legendarnim galopskim derbijem 88-te godine. Tada sam kao klinac bio posmatrač možda i najuzbudljivije trke u istoriji beogradskog hipodroma koju su trčali Atlatnik i Niger. Niger je vodio dužinu, dve ali je Atlantik bio poznat kao finišer. U osvajanje prve pozicije krenuo je nekih 800 metara pre cilja i od tada su se grla smenjivala u vođstvu za njušku prednosti. Komentator je neprestano uzvikivao Atlantik-Niger, Niger-Atlantik, publika je padala u trans, a zvanični rezultati su se čekali 10-ak minuta dok je sudijski kolegijum većao o pobedniku u fotofinišu. To su i prvi novci koje sam dobio na hipodromu iako su bili simbolični jer su ova dva grla bili izraziti favoriti.
Muzej ergele je otvoren 1983. godine. U njemu se nalaze pehari koje su osvojila grla na različitim trkama i hipodromima. Najznačajniji eksponati su saonice i kočije iz Titovog perioda, fotografije na kojima su nastupali grla galopera i preponaša, kao i fotografija na kojoj je zabeležena poseta četvoroprega britanskoj kraljici Elizabeti 1974-te godine. Muzej čuva i matične knjige grla sa početka prošlog veka, kao i knjigu utisaka za koju se pretpostavlja da je najstarija u našoj zemlji – otvorena je 1927. godine.
Nažalost ergela je od 2000-te bila u stalnom propadanju i spala je na manje od 90 konja. Poslednjih godina se nešto ulaže u obnovu pa su obnovljeni objekti i štale, hipodrom, a dobijeno je i 15 čistokrvnih arapskih galopera.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Jos jednom- veliko hvala na svemu! Nadam se da ce biti prilike da uzvratimo, makar na slican nacin! 
Ona je pokrenula tu "lavinu", onaj moj "putnicki neizdrz" i, uprkos realnim problemima da se sve organizuje, "izvela akcije" priprema i mastanja, osmisljavanja i konkretnih putovanja. Milena i Vlada, a poslednji put i Zoki, pridruzili su se ovom nasem "karavanu". Nasa ideja je da se "pokrenemo", povecamo broj zainteresovanih drugara za ovakve kombinacije i da obidjemo sto vise mesta u Srbiji, prvenstveno. Tako mislimo da obidjemo drugare koji zive van Beograda. Sledeci u planu je Del. 
Koliko cemo uspeti- videcemo, ali hajde sad da se vratimo na pricu o Backoj Palanci. 
Uz dobro drustvo, dobar provod bio je zagarantovan! 
