Putovanja u srcu

E, pijaca! Čisto da vidite o čemu sam pričala...





I onda malo impresionizma...

_________________
Mislim PLAVO

Trg sv. Jovana Malteškog (Saint Jean de Malte)

na kome se nalazi istoimena crkva, koju nisam fotografisala jer je bila u potpunosti prekrivena skelama i zaštitnim platnom, tako da se uopšte nije videla.
Zato zajmim wiki sliku, da biste ipak videli kako je lepa:



Ako budete u prilici, uđite u nju, i overite koliko je puna svetlosti i kakva je to specifična boja kamena unutra...
Ova crkva je sagrađena tokom 13. veka, na mestu gde je nekada bio Minervin hram. Sagradili su je hospitalci Malteškog reda, i videćete njihov specifični jednakokraki krst svuda.
Ovo je prvo gotičko zdanje u Eksu, i baš mi deluje upečatljivo. Toranj ove crkve, sa svojih samouverenih 67m visine je najviša tačka u Eksu.
Volim to što u ovim gradovima niko ne pokušava da 'modernom urbanizacijom' dokazuje progres i kretanje u svetlu budućnost. Svesni ljudi šta imaju...

Ok. Slikala sam česmu


i zgradu nekadašnje bolnice, a sada muzeja umetnosti


Ceo ovaj kvart u kome se nalazi preuredio je tokom 17. veka kardinal Mazaren (Michael Mazarin) tako što je porušio udžerice koje su tu bile, porušio deo gradskih zidina (uz dozvolu svoga brata, Luja 14.) Onda su placeve prodali lokalnoj buržoaiji i tu su izgrađene prelepe vile, tako da ovaj kutak grada i danas pruža dobar uvid u arhitekturu 17. i 18. veka.
Koliko je kardinal bio skroman, govori činjenica da je kvart omeđen sa 4 ulice pod ovim nazivima: : rue Cardinale, rue Saint-Michel, rue Mazarine, rue Saint-Sauveur (naziv njegove biskupije)

Ali ovaj trg nije dirao.

_________________
Mislim PLAVO

Gradska skupština,


Sa prelepom sahat-kulicom





Katedrala Svetog Spasitelja,

izuzetan gotički portal, i neverovatna teška vrata od orahovine

_________________
Mislim PLAVO

I onda dobijamo slobodno, i ja najzad mogu da potražim taj atelje koji je i bio razlog što sam ovaj grad stavila na svoju mapu...

Pol Sezan.
Poslednji impresionista, privi post-impresionista, začetnik ideje kubizma...
Rođen je i odrastao u ovom gradu, a tu se i vratio nakon boravka u Parizu... Kao sin bankara, naravno da je morao da studira i nešto ozbiljno, pa je završio prava, ali je, nakon dosta trzavica i očevih pretnji, ipak učio i slikarstvo, i, brisnuo u Pariz da se pridruži svom problematičnom školskom drugaru Emilu Zoli...

Kako je u Parizu ipak bio nedovoljno prihvaćen (od strane establišmenta, naravno. U 'Salonu nezavisnih' su rado prihvatili njegove radove, ali mu to, izgleda, nije bilo dovoljno), vraća se kući u Eks. Zahvaljujući činjenici da je bio iz dobrostojeće porodice, nikad nije trpeo materijalnu oskudicu. Nakon što je dobio nasledstvo od oca, kupuje atelje na brdašcu iznad Eksa, i tu je živeo do kraja svog života, sam, što je smatrao idealnim uslovom za stvaralački rad...

Podugačka, ne naročito strma uzbrdica. Kraj gde žive dobrostojeći, lepe vile. Uz put nailazimo i na ovakve prizore

_________________
Mislim PLAVO

I najzad, stižemo


Sve što sam priželjkivala, pa možda i malko više.
Detalji koje ćete prepoznati sa njegovih slika, ukoliko ste ljubitelj...















Ne znam da li se i vama čini, ali svetlost je unutra tako neobično prigušena, meka. Stvara neku posebnu atmosferu.
Iako postoji i veoma veliki prozor koji gleda na baštu





A sa prednje strane kuće izgleda ovako

_________________
Mislim PLAVO

E, sad ću pozajmiti još wiki slika, da malo pogledamo i njegove radove. Izvinjavam se na neujednačenosti formata, ali nisam htela da ih menjam
Ovako je sam Paul Cezanne izgledao, krajem 1870ih



Marsejski zaliv i zamak If


Volim njegove pejzaže










I, naravno,







Da, iz ovog izbora vidi se da se meni više sviđaju njegovi impresionistički radovi, nego oni kad je počeo da se bavi izrazitije istraživanjem geometrije oblika.

_________________
Mislim PLAVO

Tu bih završila priču o Sezanu, a i priču o Eksu.
Uz još par sličica da vidite kako grad izgleda kad se narod probudi i izađe na kaficu i branč

_________________
Mislim PLAVO

E, sad sledi pričica i niz lepih slika jednog mestašca, sasvim malog, ali koje svakako treba posetiti

Le Bo (Les Baux-de-Provence)

Kažu: najlepše selo u Francuskoj. Naziv 'selo' interpretirati prilično labavo. Ovo je živi srednjevekovni muzej na otvorenom, sa 436 stanovnika, kroz koji prođe 1,5 miliona turista godišnje.
Zašto?
Le Bo je jako staro naselje, ima ostataka još iz perioda 6000 godina p.n.e. Tu se nalazi i rudnik boksita, zapravo je ta ruda dobila ime po ovom mestu... U srednjem veku je bio centar cele ove obalsti i kontrolisao 79 okolnih gradova i sela.


Nalazi se na obroncima Alpa, na uzvišenju sa kog se može lako braniti, i ima jako dobar pregled cele okoline. Tvrđava i rudnik su danas multimedijalni muzej, ali ima tu i fizičkih replika starih ratnih mašina i oružja.



Ne zanosim se ja da imam dovoljno fotografskog talenta da dočaram u potpunosti duh ovako zanimljivog mesta, ali čak se i mojoj telefonskoj kamerici svidelo...

_________________
Mislim PLAVO

Još nekoliko detalja

_________________
Mislim PLAVO

Draga moja Jack, vratila sam se na sam pocetak price...istina da bude, zaboravila sam na ovaj tvoj tekst od prosle godine... ...uprkos tvojoj skromnosti, moram da naglasim da su tvoje fotke tako "istinite", tako "opipljive" i tako lepe....da pomislim da bih u njih mogla da "udjem"....kao Meri Popins! Sve slike koje pravis su divne, zaista...imas dar... ....ali, da li si mi ubola trenutak, sta li...ove su me se bas dojmile!

Cela prica, ti u njoj, slike koje si napravila- cista fantazija, bez preterivanja!

E sad, sto se tice Van Goga, tu se razlikujemo...nisam fan...

Da li se secate da je "Zvezdana noc" bila na koricama jedne od citanki iz naseg doba?

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

E da! Jedna fotka me je neopisivo podsetila na centar Trebinja!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Pef
Svi su mi se ovi gradići svideli, to se svakako oseti i iz teksta i iz slika, ali ovaj mikro-grad mi je bio najfotogeničniji od svih.

Tekstura tih zidova je prosto neverovatna. Još kažu ljudi da je kamen hladan materijal. Ha!
I kad gledam te fantastične kontraste senki i onog neopisivog svetla, ne umem ni da kažem kako to deluje na mene... Znam samo da sam morala da osetim taj kamen pod dlanovima, kao manijak pipkala i njuškala izbliza one šarenkaste lišajeve i mahovinice tople od sunca
A svetlost ovde stvarno jeste posebna, i sad si me asocirala da i o tome napišem koju
I da, dobro si primetila, ima i Trebinje tu svetlost, jako, jako sličnu, i atmosferu, i taj kamen...
Ali mu je cela energija nekako mnogo više... ne znam kako bih to rekla... pitoma, blaga, zavodljiva, smirena, topla, bliska...?
Ma, definitivno ne znam pravi pridev.

Sad, što se tiče različitih ukusa kad je u pitanju slikarstvo (ili bilo šta drugo), hvala dragom Bogu da je tako...
Na neke stvari reagujemo, a na neke ne, u zavisnosti od te naše trenutne unutrašnje frekvencije, pa kad te nešto potrefi u pravu žicu, rezonanca je divna...

Uzgredbudirečeno, imaš opasnu memoriju pamćenja

_________________
Mislim PLAVO

Zbog citanke?

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Gledam ponovo fotke...kako, bre, to koristis taj aparat?! Slike ciste...ono kao kad ih oko vidi...znas da svi tezimo tome kad fotkamo...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Memorija zbog čitanke, da

A fotke... hvala za lepu reč, ali... qq meni, ni približne onome što oko vidi... i uvek se istraumiram oko toga. Samo, nemam nikakvu ambiciju da ulažem ni pare koje nemam u nabavku besne opreme, a ni vreme koje nemam u učenje baratanja aparaturom, a ni ovim programčićima za obradu. Max što znam je da ispravim liniju horizonta, i da kropujem fotku da izbacim ugurane glave, ruke ili prstiće koje bih da izbegnem. Čak i tako, najčešće su mi svi tornjevi krivi i sve visoke zgrade naginju se jedna prema drugoj, jer vertikalna osa pri ivicama slike ima neku distorziju...

Jasno mi je da ove kamerice na telefonima imaju i svoja automatska podešavanja osvetljenja sike, ali i sa tim još ratujem. U smislu: kad slikaš scenu gde je samo sunce (čak i kontra sunca) ili samo hlad, nemaš frku. Ako ima i sunca i hlada, eto igranke: zavisi koji ti je nagib aparata u sve 3 prostorne ose, pa kolika je površina koja je jače osvetljena (jer ima automatsko podešavanje ostatka) i tome slične varijante, koje ja takođe nemam živaca da učim. Uglavnom fotkam 2-3-4 slike sa neznatnim pomerajem i idem dalje, pa šta ispadne... Obično bude bar 1 dobra ... što ja mogu da vidim tek kad ih skinem na komp, pa su dovoljno velike... A opet ponekad morate da naginjete monitor da biste videli i osenčeni deo slike

Uz to dodaj i činjenicu da ja bez naočara ne vidim ni da li je prizor na ekranu u fokusu , i još da pri jakom suncu ništa na ekranu ni sa naočarima ne vidim, pa ti je onda jasno koji sam ekspert za vizuelnu umetnost... U našoj porodici moj najmlađi brat je umetnik za fotke, ljubi ga sestra, ali za to ipak treba ta mrva talenta i prilično strpljenja (koje takođe nemam, jer mi fotkanje nije prioritet...)

Nego, ja fotkam više srcem, ono što mi je lepo, i apsolutno sam uverena da 'ono što treba da zabeležim, biće fotografisano'. Tako mu to nekako ide kod mene...

I zato ja fotkama lovim ono što volim da zovem atmosferom nekog mesta. Onoliko verno koliko mi se samo dozvoli.
Ostalo pokušam da doslikam rečima. Isto u meri koliko mi se samo dozvoli...

_________________
Mislim PLAVO