Dobar dan, dobri i dragi ljudi!
Petak je, jos ne pljusti, pa kud ces lepse?!
Citam sta pisete i zakljucujem (ali po 100. put!)- nije tesko biti fin i ljubazan, nije tesko ne ziveti u smetlistu, nije tesko naci bar nesto lepo u svom zivotu! Dugo mi je bilo neprijatno kada prodjem pored nekog, javim se, a taj/ta ne uzvrati (srecom, nije se desilo mnogo puta!)...onda sam shvatila da ne treba mene da bude sramota i vise nemam taj problem! Javljam se, pridrzavam vrata, ustajem nemocnima u busu...i smatram to najnormalnijim stanjem stvari! Ko to ne zeli- ne mora, njegova stvar, nevaspitanje, nekultura, neljudskost! Odavno sam prestala i da na sebe "primam tudju krivicu"! Znate ono "Mi smo krivi..." Znam da nisam "taj mi" i mirna sam sa sobom!
Dokaz da ima puno normalnih i dobrih ljudi, uprkos "nevodjenim ratovima", bedi, besparici...smo i mi ovde!
Opstajemo i "vedrimo" uprkos mukama koje imamo: neko sa roditeljima, neko sa zdravljem, neko sa poslom, finansijama...neko sa svim tim! Pa opet "ne tocimo jed", zar ne? Pozalimo se jedni drugima,
jedni druge, podrzavamo, tugujemo i radujemo se zajedno...zar to nije sustina zivota? Da imas oko sebe ljude kojima je stalo?
I koji sa tobom znaju i da se provesele, i da te posavetuju, podele iskustvo, ponude pomoc u granicama mogucnosti.
Zbog svega toga vas mnogo volim, mucho, muchoooo!
I, u skladu sa svim recenim,
Del- cestitam ti "cikinstvo"!
Ziv bio i veliki porastao bratovljev naslednik!
Dujo, citajuci tvoje savete Jeluski, pomislila sam: "Eh, ovo k'o da sam joj ja srocila!"
Samo da naglasim, zahvaljujuci Vladi i tebi, konacno sam, pre neko vece, presadila onih par biljcica koje su mi preostale!
(izmedju dva pljuska)
Sto se tice Teddi, necu je prozivati, verovatno ima preca posla...i neka uziva!
Eto, na plazi vidimo "osobu X" pod kisobranom...znaci, moze se setati i udisati miris mora, gledati u vodu i opustati, uprkos vremenu! Samo malo dobre volje treba!
Meni danas dobro raspolozenje stvorise neki drugari na bazenu: jedna osoba mi je rekla da joj je drago sto me je upoznala, sto me je nekako bas dirnulo...a drugoj pisem "sta sve videti na Tasosu", jer za nekih mesec dana ide put Ostrva- prvi put! Da li treba da objasnjavam "koliko sam se raspricala na zadatu temu" i da sam odusevljenje "na nevidjeno" prenela na nju?
Mojih "cetvoro odande" idu...nadam se da ce se setiti da mi posalju koju sliku!
Ako i ne, samo neka uzivaju!
A pre svega toga, imala sam dozivljaj poput opisanih od strane Dujine drugarice i nase
!
Ulazim jutros u "74"...vidim kroz soferku vozaca...znam od pre da je neotesani mamlaz...ali, ne moze da se bira! U pravcu ka gradu dve trudnice u poodmakloj trudnoci su skoro pale kako je vozio i kocio...sve vreme je nesto "se*uckao", da izvinite, a nas putnike tumbao kao krompir! U povratku na NBGd, opet mi "zapade" on! Sada je autobus prazan, svi putnici sede..."on" se ne skida s telefona, od Pravnog do Studenjaka...nekoliko puta je nervozno legao na trubu (bez ikakvog razloga!), da su se putnici isprepadavali...ali su svi cutali...ja sam komentarisala, a malo je falilo da ustanem i svasta mu kazem...i "uslikam" ga kako telefonira i luduje! Na kraju se zamenio sa kolegom, prostacki pricajuci, deruci se, a kolegi se "pozalio" ovako: "Eeee, da vidis kakvi kreteni...sto su me iznervirali! Kako su tru...!" I tu stade, jer je opisao samog sebe!
E, tu sam mu sve oprostila, jer me je nasmejao!
Dalabu!
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Pregleda me ona, propiše fizikalnu terapiju i vežbe (koje i inače redovno radim već godinama). Naravno da sam pre toga bila u Domu zdravlja, gde su mi rekli da zakazuju tek u septembru zbog godišnjih 
odmora?!
Gde presečeš razgranaće se, i na svakoj grani će biti cvet. U suprotnom ćeš imati duuugačku granu bez lišća, pa list, pa cvet. Obavezno stavi neki "cvetal". Te grane koje odsečeš, otseci im vrhove i zabodi malo dublje u zemlju i imaćeš uskoro nove muškatle.
