Putovanja u srcu

На данашњи дан, 12. августа 1914. почела је једна од најважнијих битака у историји Срба - Церска битка, која је трајала све до 24. августа, и у којој је српска војска извојевала победу над моћном аустроугарском армијом. То је била прва савезничка победа у Првом светском рату.

Данас, на дан када је битка почела, ево неких занимљивости о овом легендарном ратном окршају...

Били су то дани поноса и славе. Били су то дани када су српски официри командовали "за мном", а не "напред".

Били су то дани када нам се цео свет дивио због храбрости и сјајне тактике.

1) МАРШ НА ДРИНУ
Марш на Дрину, корачница коју је у Ваљеву написао Станислав Бинички, а која је посвећена победи спрске војске над аустро-угарским трупама на Церу, је војна корачница са највећим бројем верзија у рок музици! Ова легендарна мелодија је доживела 17 рок верзија, од којих је најпознатија верзија групе Шедоус, потом групе Лајбах, Смак... Марш на Дрину свирали су сви, на свим меридијанима. Извођена је чак и у Бечу, на новогодишњем концерту 1985, под управом Фон Карајана.
Ова војна корачница је извођена и у Уједињеним нацијама, а готово да је заборављен податак да је на референдуму почетком деведесетих година изабрана за химну, али то никад није постала.

2) ЈЕДИНА БИТКА КРАЉЕВИНЕ НА ФИЛМУ
Церска битка је једина војна операција из Првог светског рата о којој је за време СФРЈ направљен играни филм, за разлику од партизанских филмова у којима је описана свака битка, често нереално. Истина, иако сен руководи историографијом, Марш на Дрину није толико филм о целом току битке, колико о једном делу прве Комбиноване дивизије.
У овом филму Живорада Жике Митровића који је снимљен 1964, играо је сам врх југословенског глумишта, а филм је тешком муком прошао цензорске маказе.

3) СУКОБ ИСТОРИЧАРА
Историчари се и данас гложе око тога када је заправо почела Церска битка: 12. августа пробојем аустро-угарских трупа преко Дрине и Саве и освајањем Лознице и Шапца, или 15. августа - када су српске трупе након 20 сати усиљеног марша извршиле контранапад, који је пет дана касније завршен тоталним расулом у редовима Поћорекове војске.

4) ПРЕКРШЕН ЛАНАЦ КОМАНДЕ
Ова битка прва је у српској историји у којој је прекршен ланац командовања: Војвода Радомир Путник је чекао
исход аустро-угарских операција, а Ђенерал Степа Степановић је схватио важност планине Цер и образовао Церску ударну групу с којом је самоиницијативно заузео коте Тројан и Косанин град.Због војних успеха у Церској бици, Степа је касније унапређен у Војводу.

5) ПРВИ ПОРАЗ ВЕЛИКЕ СИЛЕ ОД МАЛЕ ЗЕМЉЕ
Владавина цара Фрање Јозефа била је позната по војним катастрофама. До Церске битке - њега су побеђивале
само Велике силе: Француска и Прусија. Након победе наших трупа, почеле су да пристижу донације за опремање
војске, а поједине италијанске партије су тражиле од званичног Рима да се уђе у рат, баш позивајући се на успехе Срба на Церу.

Bravo Dejevla!

Uskoro ću sa klincem iz istorije da ponavljam o ovom ratu. Biće mi vrlo interesantno. Koliko god možda u svetu, sada posle događaja iz 90-tih važimo za "loše momke", ne može se poništiti junaštvo i hrabrost koju smo iskazali u oba svetksa rata. Eto, tako nas često spominju u tom kontekstu, kako smo se hrabro nosili, na History kanalu, pre svega kada se bave I Sv. ratom.

Од вечерас на РТС-у серија Србија у великом рату.

_________________
Kad popijem koju u kafani
ondak pričam ono što mislim trezan.

U koliko sati i na kom programu RTS-a? Da li je bilo sinoć?

5 епизода уторком у 22:00 РТС1.

_________________
Kad popijem koju u kafani
ondak pričam ono što mislim trezan.

ok

Nikako ne treba zaboraviti Serdar Janka i njegov doprinos opstanku srpskog naroda. Da nije na Mojkovcu drzao odsupnicu srpskoj vojci, nas danas ne bi ni bilo. Zato sam kao Srbin bezgranično zahvalan Crnogorcima.

Ових дана прочитах књигу коју је написао Герхард Геземан - Са српском војском кроз Албанију. Књига је настала тако што је сам писац водио дневник при повлачењу из Србије (све док се није укрцао на брод којим је прешао у Италију и потом возом завршио у Швајцарској). Дневник је писао да би остао при здравом разуму услед исцрпљености и глади.

Из предговора:
Герхард Геземан спада у велике, одане и верне пријатеље нашег народа. Његов живот и рад тесно су везани за нашу земљу и њену судбину. Бео- град и Србија били су његова друга отаџбина. Рођен је 16. децембра 1888. године у Лихтенбергу, у Брауншвајгу, као син сеоског учитеља. Студирао је у Килу германистику али је убрзо прешао на славистику. После промоције 1913. годиие одлучује да продужи славистичке студије.

Одломак из књиге:
Кад сам после промоције саопштио својим наставницима да ћу сада прећи на изучавање славистике, рекао је један од њих. »Онда припазите да се не увашљивите«. Сву провалију коју је крила ова реченица и сав унутрашњи презир једног хуманисте према науци о варварском Истоку тек сам касније схватио. Кад је још чуо да ради тога не идем право к Лескину у Лајпциг, а онда евентуално на две недеље у хотел »Еспланада« у Загребу, него право на неколико година у Србију а онда к Лескину, рекао је ледено на растанку: »Онда се припазите да вас разбојници не одвуку у балканске гудуре и уморе пре него ваш господин отац стигне да пошаље откуп.«

Мислим да "западна цивилизација" и данас има сличан поглед на Балкан, на Србију...

dejevla,
gde udari u ove tanke žice, da se rasplačemo...

To što kažeš za prosečno zapadnjačko mišljenje o nama, skroz si u pravu.
Ali tako im je smišljeno plasirano. Što rek'o Čorba: gutaj šta ti se servira...

Pre nekih 10+ godina imala sam priliku da slušam predavanje nekog Holandeza vezano za pregovaranje. Jednu stvar koju je rekao ne mogu da zaboravim: nije stvar u istini, stvar je u percepciji. Ljudi, i pojedinci i grupe, nastupaju ne sa pozicije toga šta je istina, nego sa pozicije šta je njihova percepcija stvari

Pa se nešto mislim
aj' bre da se učipimo svi po 1€, to je cca 7M€ ukupno, pa da unajmimo neku od onih besnih PR agencija, spin doktora i sl, da naprave kampanju i promene percepciju Srbije u svetu... A?

_________________
Mislim PLAVO

Jer evo, ovakva je situacija bila kad je pevao Đura Jakšić, u devetnaestom veku

Јевропи

Теби да певам - теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв -
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже ко црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
"Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, смерна, да л' живот може
У таквом игу несрећни род?...
Изгинућемо!...
"Па изгините!"

Подсмеха твога горди је збор.
"И гинућемо, гинути славно -
Ил' мачем пресећ Гордијев чвор!
Изгинућемо - али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил' гроб!"

_________________
Mislim PLAVO