Врааааати се суууунце враааати, не дај да срце паааатииии.
И не слушај Декста. Ортерај ове његове снежне облаке и донеси мало врелине.

Добро јутро свима. Још један дан и мини одмор.
Не бих да понављам оно што су многи већ написали, ни да се мој пост схвати као неко додворавање, али изузетно сам поносан што у нашој земљи и у граду у ком живим, постоји учитељица, која је спремна да да све од себе и да се посвети деци на најбољи могући начин. Змајо

Можда то причам зато што сам ја имао једну јаааааааако лошу учитељицу, жену којој је нажалост син умро од дроге, па је сво своје незадовољаство и бес преносила на нас децу. Ми клинци, први разред, појма немамо за њен случај, за осми март јој купимо музичку кутију, а она је на сред часа разбије о таблу пред свима.

Излети, радионице, прославе, час у природи, ништа то нисмо имали. Зато бих волео да сутра моје дете има мало више среће и добије за учитеља/учитељицу неког попут Змаје( Змајо чујемо се за пар година

), о којој ће и после 4. разреда да има позитивне утиске, а не да се труди да је заборави и да прелази улицу кад је види, као што сам ја радио. Сећам се да нам је она одредила да ујутру од 9-11 и после подне од 3-5 је време за учење. Нико тад није смео из куће да изађе.

Родитељи су се више пута бунили, али узалуд. Пошто сам тренирао фудбал тад, увек сам имао трему да не налетим на њу, кад кренем на тренинг. Страшно. Исти посао, са једне стране, на питање да ли волите вашу учитељицу, деца вичу глас ДААААА, а са друге овај мој душманин, која нас је малтретирала само тако. Мало сам Змајо прелистао и твој блог ( шта то беше приватност

) и стварно сам одушевљен. Штета што у овој земљи нема ко да препозна и да награди труд вредних људи, који свој посао раде на најбољи могући начин. Али можда се сад и промени нешто, јер како каже Кесић, сад сте на истој страни са Вербићем.

( знам, није смешно у опште).
Ај сад и ми други да радимо нешто друштвено корисно. АЛи прво једну кафицу да попијемо.
