Je l' mogu ja malo da kukam? Mogu? Hvala.
Kako dani prolaze meni se čini da se obaveze samo gomilaju. Ne zbog neizvršavanja, već kao da na stare dolaze i dolaze, i dolaze nove. Srećom da nemam više vremena, jer bih se još više uprtila. Dan počinje naglo. Nema se vremena za kaficu uz novine. Znate onaj momenat kada ne želite da vas bilo ko šta pita ili kaže? Uh, koliko mi to fali. Ako deca idu pre podne u školu, ustaj u 7, spremaj doručak, vozi u školu. Beba je, naravno, budna čim oseti da sam ja ustala i da se nešto u kući dešava.
Sa takvim početkom dana nastavak ne može nikako da bude manje napet. Vraćaj se iz škole, presvuci bebu, spremaj doručak sebi (beba), jedi (beba), kafa (beba). Onda samo beba: spremi doručak, nahrani, napolje. Tu je negde i presvlači ponovo. Ajmo sad kući na uspavljivanje bebe.
Već je vreme za školu. Idi po jedno dete, dovezi. Idi po drugo dete, dovezi. Prodavnica, spremi ručak (i za bebu ako ne može da jede to što mi jedemo), postavi, skloni. Sad ide domaći. Prekontroliši. A da, zaboravila sam bebu. Nju mogu da stavim u zagradu posle svake reči, ali da ne bude nepregledno za čitanje, vi smatrajte da je tako. Sad traje onaj period kad se pentra uz sve što može po kući i neko mora stalno da ide za njom.
Ovo je samo pola dana. U ostatak staje još nekoliko presvlačenja, 2-3 puta napolje, užina, večera, jedno popodnevno uspavljivanje i ono glavno večernje koje je najteže, jer je tad nervozna i valjda puna utisaka, pa teško zaspi. A kad zaspi, idu nekoliko buđenja sa još nekoliko uspavljivanja (broj varira od 1 do 5, ne znam od čega zavisi
). Onda redovno svakodnevno održavanje higijene u kući (čak i obično nameštanje kreveta mi se popelo na glavu). A gde je ono veliko spremanje (mada mi i ovo redovno postaje sve veće)? Za to više nemam vremena u cugu, već rasparčam na dane.
Kad deca idu popodne u školu, raspored obaveza je malo drugačiji, ali se obaveze ne smanjuju.
E, sad...tu je i sto raznih pitanja i odgovora, smirivanje svađa između starije dece, razne vrste ubeđivanja, ljubavi, poljubaca, smeha. Ima svega. Sve je ovo jedan "normalan" dan koji traje preko 9 meseci.
Iskočimo malo iz koloseka kad iskrsne neki rođendan, obilazak familije (sad već sve češći, jer mi bude lakše), dolazak gostiju (dakle, dodatno spremanje što kuće, što hrane). Socijalni život = 0,5 (da ne kažem 0).
Uh, sad mi je lakše kad rekoh.
Ovo su jedini trenuci kad sedim. A sedim, jer ne smem ništa da radim i pravim buku. U suprotnom se beba budi. Valjda da ne dangubi.
A vi, kako ste?
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Ako nas još jednom ovako zabrineš... 
! 
Ako se ne pojavim opet OVDE, znajte da sam zakuntala pred kompom! 
Del Piero, NE ČITAJ ovaj dugački post! 
