Putovanja u srcu

Evo par sličica jutarnje Budimpešte u protrku. Skoro da smo stigli do tog mosta...

_________________
Mislim PLAVO

Evo i jedna kisela nota:
Iznenađujući broj bilborda sa nekim hunky, sxy, šatro-alfa momcima u maskirnim uniformama...
Slabo divanim madžarski, pa nemam pojma šta reklamijraju, al liči na poziv da se prijave u vojsku...

_________________
Mislim PLAVO

Kasnili u polasku 1h, al majstor nagario pa smo stigli sa svega 10min zakašnjenja, tj. u 6:20 po našem a 5:20 po lokalnom vremenu.
Ovde je trenutno malo oblačno i prijatnih 24*C
Miriše more...

Prva šetnjica:

_________________
Mislim PLAVO

Eto desilo se i to čudo neviđeno da sam sinoć bila preumorna za priču...

Evo da se nadoknadi:
Let je bio... dugačak. Lepo vreme, pa bez turbulencija, al’ oduži se brate...
Uvek se iznenadim kako je Jadran malecak, kao barica
A kad sam već u avionu, da podsetim da ne pravite pacersku grešku (kao ja ) – u avionu može da se plaća samo kreditnom karticom ili keš. Debitne kartice se ne primaju, iz očiglednog razloga- aparat im je u offline modu, a za debitne nema opcije ’zaduživanja napamet’. Tjah, a znala sam to...
Cash is king!

Sleteli u Funšal iznenađujuće mekano, a onda, kočiiii
I tako... Aerobus staje odmah na izlazu iz zgrade aerodroma. Karta po glavi 6e. Niks NIKAKVE kartice Cash is king!

Šes(t) stanica kasnije izašli na širokoj ulici uz rivu. Prošetali 5 min i stigosmo
Centralna pozicija, soba na na spratu (nema lifta, al je momak sa recepcije odmah skočio da nam ponese koferčiće, lepo od njega.

Prozor nam gleda ka moretu, uslikaću kad se razdani, ovako se vide samo palme na rivi i crnilo iza njih

_________________
Mislim PLAVO

Evo:

_________________
Mislim PLAVO

Prekoredno...

_________________
Mislim PLAVO

_________________
Mislim PLAVO

DakleM, prvi full dan na ostrvu smo rešili da malo odahnemo od puta i promuvamo se naokolo da vidimo gde šta ima po gradu... a i da bukiramo (već videste) neku plovidbu...

Ako ste gledali mapu Funšala (a i ako niste ), grad je na obroncima planine, prostorno kao amfiteatar koji gleda u plavetnilo... lavli.

Mi smo smešteni u blizini katedrale, pa evo par sličica rive po danu i nekih običnih ulica kojima smo se uputili dalje u šetnju...

_________________
Mislim PLAVO

Krenuli smo na istok, tu se nalazi Rua de Santa Maria, u najstarijem starom delu grada, ulica zanimljiva ne samo zbog arhitekture i restorana (mada ćemo prozboriti i o tome) već zbog svojevrsne “galerije na otvorenom – Umetnost otvorenih vrata (pun intended, valjda)

Prešli smo jedan živopisni kanalčić, baš onako simpatičan, uz napomenu da je dobro što ove fotke ne mogu da prenesu i "miomiris"


Ambijent je ovakav:









E, sad ćemo o tim vratima i umetnicima. Al da ne mislite da je to neka zastarela varijanta...

_________________
Mislim PLAVO

Ima ih stvarno najrazličitijih varijanti, pa pošto sad nemam mogućnosti da vam pravim kolaž-kombinacije, izdvojila sam samo neke, a opet ću preterati...



















A ako ste se, kao ja, pitali "šta li ima iza tih zatvorenih vrata...?"


možda je nekad bolje ne znati

_________________
Mislim PLAVO

Zapravo smo odabrali da šetamo na ovu stranu jer nam je ciljna tačka bila jedna posebna tvrđavica upečatljivog izgleda i žute boje

Forte de São Tiago, s početka 17. veka, izgrađena je da štiti grad od gusara, razume se.
E sad, koliko sam ja pre puta nešto pribeležila, tu bi trebalo da se danas nalazi arheološki muzej, a i arhitektonski je oku privlačna, i tako...

_________________
Mislim PLAVO

Lepo, a?
Da. To su instagramersko/blogerski uglovi za fotkanje.
U stvarnosti....

Ispred ulaza je kafić, ispod tvrđave je gradska plaža - kamene ploče i ponton usidren blizu obale, i jedan skromni navoz za barke. Unutar najšireg dvorišta il šta je već - razapeta svadbarska šatra... Nemam pojma je li ovo uvek ovako, ili smo mi banuli u momentu kad je neki lovator zakupio tvrđavu jer mu se može...









Nekako mi to sve baš bilo bezveze.
Al tvrđava je njihova i mogu s njom da rade šta god oće

_________________
Mislim PLAVO

U svakom slučaju, pogled ka moru sa skromnog broja dostupnih tačaka je i dalje besprekoran

_________________
Mislim PLAVO

E, malo iznad tog Santjaga ima još jedan vidikovac, zove se Trerraca do mar, evo zašto

_________________
Mislim PLAVO

Posle svog onog plavog neba, došli su nam i oblaci da zaklone sunce...

Digresija: temperatura stvarno jeste sasvim ista danju i noču - 24 do 26C, samo je subjektivno toplije kad si na suncu
Ni bez njega naravno nije uopšte hladno, sasvim prijatno.
Tj, bilo bi sasvim (ovo sada tražim dlaku u jajetu) da nije malo povišena vlažnost vazduha.
Da se razumemo, NI NALIK onoj količini vlage kao u Beogradu što zna da biva i kad je preko 30 temperatura, tek - nije onako suvo kako smo navikli po morima.

E, još malo hodanja ulicama, radi sticanja vizuelnog dojma oblačnog dela dana...

_________________
Mislim PLAVO