Putovanja u srcu

Следећег јутра смо



Па током подневне паузе са веранде





А онда поподне и

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Од овога се и огладни. Решени да нахранимо гладне кучиће, идемо у Гитио. Лава остављамо на паркингу и сликамо прву од милион слика Гитија.



Маја, пре 5 година смо обилазили Викос кањон, а боме и Паргу. Били смо одсели на Лихносу и са газдама мезетили и циркали узо. Те године смо имали жељу отићи у ове крајеве, а газда, иначе пензионисани пуб из Атине је поменуо свог пријатеља који у Гитију држи таверну Барба Сидерис. Не знам зашто сам то име запамтио, али запутили смо се у таверну Барба Сидерис. Столови поред мора. Наручисмо порције гироса да се омрсимо. Исте су нам донели у ђубровницима.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Пуних стомака, у маниру јапанског туристе, кренули смо у лов на кадрове за сликање по Гитију. У маниру Пефкином, поставићу све бандере и жардињере гитијске.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Кући и на кунт... Сутра је нови дан, рече Скарлет...

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Нови је дан, плажа за јутро, а за кад упекне звезда, Скала Лаконијска и посета чувеном археолошком налазишту Лидлу. Скала је месташце унутар копна, неких 20-ак километара од Гитија. Линду су сместили међ поморанџњаке.

Пут до Скале пролази поред плаже Валтаки где је, након што је умро, Димитриос остављен да трули. Кажу да ту постоје и места где корњаче носе јајца, али нисмо силазили да тражимо.

Но, пре свега тога смо сврнули у Гитио на дневни фотосешн, јер Гитио то заслужује.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Дакле, на једној окуци налази се видиковац са кога се може видети, мени тужна слика, остављеног брода како се дезинтегрише.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Да не буде само Димитриос, сликали смо и обалу пелопонеску, Гитио из далека и чичке.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Дан смо завршили у нашем селу са мачкама, маслинама у расту и Чејсом. Чејс је, је ли, онај велики скилос из Патролних шапа.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Следећи дан је петак. Ваљда.

Време иде брже него што треба. Тог поподнева смо решили обићи дубоки Мани. Но, пре тога.



А било је равно ко тепсија.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Око поднева смо схватили да нема хлеба, па сам одлазак до фурноса искористио и за ђир узбрдо да бацим око са висине.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...

Време је и за, поред одмора, главни циљ овог путовања, Дубоки Мани, односно само Мани полуострво. Крајња тачка је рт Тенаро на коме се налази светионик. До њега нема прилаза колима већ се мора пола сата пешака. Како ипак дете нисмо могли прогласити довољно великом за табан по ужареном дану, одлучили смо се провозати до Мармари плаже и успут видети оно што треба. Није то далеко, свега 60ак километара, али смо путовали и путовали због сликања и сликања.

Рута иде преко Ареополија, одакле се скреће ка југу, прати западна обала полуострва. Пећину Дирос смо оставили за неки следећи пут. Она се обилази чамцима, а цена је 12 е.

Како се прилази Ареополију, пејзаж се мења. Док је око Гитија доста тога обрадивог и под маслинама, овде почиње крш и голет, као и традиционална маниотска архитектура са кулама.

_________________
τα ταξίδια στην καρδιά...