Putovanja u srcu

Kad se samo setim naših sveobuhvatnih priprema pred prvi ’Ajmo negde’ izlet, pa pred prvi u proširenom sastavu...
Otkako smo se ušemili, dogovori, pregovori i usaglašavanja nam traju sve kraće.

Ovog puta, zacrtali smo datum još pre 2 nedelje kako bismo uskladili ostale obaveze, sa nekoliko ideja o destinaciji, plan A – sunce, plan B – kiša. Da bismo se u četvrtak, nakon prebrojavanja putničkih glava, u 5 minuta odlučili za Vladin novi predlog, i u sledećih 5min imali isplaniran itinerer za put.

Očekujem da, za jedno godinu dana, nekog random petka, na viberu to izgleda ovako:
Oćemo?
Ae.
Ko n’ide?
...
Dakle, svi?
...
De ćemo?
Samo ti vozi na jug.
Krećemo od 8?
Može...



E sad, za pisanje ovih izveštaja sa puta... još nismo našli pravi recept...

_________________
Mislim PLAVO

Dakle:
Dan je bio lep, društvo je bilo raspoloženo... rešeno da provede nešto vremena u prirodi, obiđe nešto znamenitosti i pogleda malo umetnosti...

I tako...
Ako već za izlet birate baru, nek bar bude Carska... jer ćete u bližoj okolini naći sve pobrojano, plus je tu i jedno zgodno mesto sa dobrom klopom.... (ako uspete da dočekate... )

_________________
Mislim PLAVO

Prva stanica: Kovačica
Nalazi se na 27km od Pančeva, i 47 od Beograda. Da smo išli preko Pančevačkog mosta, verovatno bismo birali rutu preko Pančeva. Ovako - most Mihajla Pupina i Zrenjaninski drum. Odvajanje je kod Farkaždina.

Šta kaže gugl:
„Metropola naive“, opština Kovačica, već sedam decenija neguje tradiciju naivne umetnosti. Danas, obogaćuje i nadograđuje svoju turističku ponudu raznim vidovima turizma, a svedok uspeha su svakako sve brojniji domaći i inostrani turisti. Važno je istaći da poreklo jednog istaknutog naučnika i pronalazača potiče iz opštine Kovačica, odnosno iz Idvora, rodnog mesta Mihajla Pupina Idvorskog. U opštini Kovačica svakako možete posetiti i druge galerije, muzeje, izletišta, uživati u nizu manifestacija, kao i probati razne gastronomske specijalitete, a sve to vezano za tradiciju slovaka, mađara, rumuna i drugih nacionalnih manjina koje žive na ovom prostoru. Upravo zato opštinu Kovačica još nazivaju i „Vojvodina u malom“.

Gledajući ga ovako, kao turisti-padobranci, zaključili smo da je to jedno umiveno, uredno i pomalo fensi seoce. Iznenađujuće ’urbani’ kafići u centru mesta, i u jednom od takvih (zapravo, prvom koji nam je dospeo u vidno polje) smo popili tu jutarnju kaficu.

Jelkica će priložiti koju fotku, od nas ostalih slaba vajda za taj putni dokumentarizam...

_________________
Mislim PLAVO

Ni od mene nema puno vajde sa samog početka izleta, jer sam bila zaokupljena pažnjom i pričom sa dragim ljudima.
Ono što je na mene ostavilo utisak, pri samom dolasku u Kovačicu je:



Znam da u mnogim mestima još postoje ulice sa ovim nazivom, ali broj jezika na kojem je ispisan naziv je za mene fascinantan.

Iako je plan izleta bio već detaljno napravljen, o sitnim detaljima se valjalo još prodiskutovati, a kako drugačije, nego uz kaficu. Divan kafić, sunčano i mirno subotnje jutro u Kovačici. Četiri kafe za četiri putnika:

_________________
Govorim tiho i nosim psa sa sobom ...

(Da se notira: separatno spakovana kockica ratluka uz domaće kafe, speculaas keksić uz italijanske... )

_________________
Mislim PLAVO

Iz parkića prekoputa prosto nas je dozivao jedan crkveni toranj, pa smo morali da priđemo i pogledamo izbliza...

Slovačka evangelistička crkva podignuta je i osvećena 1828. prema projektu arhitekata Sudaja i Kunza iz Temišvara.
Unutrašnjost je 1838/1839. oslikana motivima karakterističnim za slovačke crkve, a oltarsku sliku “Molitva Hrista u Getsemanskom vrtu” naslikao je poznati slikar Konstantin Danil.

Godine 1914. dozidan je toranj-zvonik a tada su instalirane i orgulje. Ovde se osim bogosluženja održavaju koncerti ozbiljne muzike jer hram odlikuje izuzetna akustičnost koja naročito dolazi do izražaja kod horskog pevanja.

Nismo ulazili, a spoljašnjost je izgledala ovako:


Samo jedna s moje strane i ne baš iz najboljeg ugla, ali kolege putnici će da dopune utisak...

_________________
Mislim PLAVO

_________________
Govorim tiho i nosim psa sa sobom ...

Možda sam malo mimo teme, al' ima veze sa Kovačicom.

Mi smo u avgustu ove godine posetili "Slikarsku koloniju" svetski priznatih umetnika članova Galerije naivne umetnosti iz Kovačice, koja se održavala u Nautičkom selu "Biser" u Boljevcima.
Na koloniji su učestvovali najpoznatiji savremeni slikari naive.

Gledali smo kako sa puno strpljenja i preciznosti slika čuvena Ana Knjazović čije su slike izlagane na izložbama širom planete.



Takodje jako dobra i svetski priznata Zuzana Vereski rado je popričala sa nama.



Imali smo sreću da na poklon dobijemo sliku na nadlanici, radjena akrilnom bojom.



Svuda okolo su razbacane kutije sa bojama, četkice, pripremljena platna, započeti radovi...



Na jednom zidu okačeni su radovi tri generacije iz iste porodice naivaca.



Od Zuzane smo kupili ovaj akvarel. Poštar donosi pismo devojci od momka iz vojske.



Hiron i Zuzana bi ostali da pričaju ceo dan...



Ambijent u kom je održana kolinija u Nautičkom selu Biser je doprineo ukupnom utisku...



Kao i druženje sa nama dragim prijateljima...

_________________

Izvin'te što sam upala u diskusiju!

_________________

Crkva se nalazi u iznenađujuće velikom i lepo održavanom parku. Iako je bio vikend i relativno rano ujutru u parku je bilo prolaznika i roditelja sa decom.
Uopšte iz Kovačice nosim veoma lepe utiske, veoma urbano mesto.

Dujo
Nije bilo diskusije

_________________
Mislim PLAVO

Pa smo polako krenuli dalje...

Kroz samo mesto ima sasvim dovoljno i sasvim dobro postavljenih putokaza, koji će vas bez greške dovesti tamo gde ste krenuli.

Glavni cilj našeg dolaska u ovo mesto je, naravno:
Galerija naivne umetnosti u Kovačici, osnovana 1955. godine. Tada su slikari obećali da će svake godine davati po jednu sliku galeriji i na taj način će se formirati fond slika. Uprava Doma kulture obezbedila je za galeriju prostor na prvom spratu Doma kulture. Kada nije bilo izložbi uvek su izlagane slike iz fonda galerije. Tada je to bila amaterska delatnost. Galerija je bila tek sekcija Doma kulture bez stručnog osoblja. Sedamdesetih godina je uspostavljena saradnja sa Narodnim muzejom u Pančevu, koji je imao stručnjake, istoričare umetnosti i tad je počela galerijska obrada slika, uvedena je matična knjiga slika. Od januara 2009. godine ova galerija posluje kao samostalna ustanova. Ovde se organizuju različiti kulturni događaji, a najznačajniji je tradicionalna izložba slika Kovačički oktobar. Danas galerija ima zgradu okruženu ateljeima naivnih slikara i raspolaže fondom od 820 slika.

Radno vreme: radnim danima 08-16h, vikendom 10-15h. Cena ulaznice 150din.

Ulaz nije sa ulice, već iz tog dvorišta, gde se nalaze i ostale (prodajne) galerije

_________________
Mislim PLAVO

_________________
Govorim tiho i nosim psa sa sobom ...

_________________
Govorim tiho i nosim psa sa sobom ...

Teško je odrediti, kada je tačno naivna umetnost u Kovačici nastala. Prvi slikari počeli su da slikaju iz hobija, bez ikakvog poznavanja akademske konstrukcije slika i likovnih kompozicionih elemenata. U tom najranijem periodu nisu imali svoj lični prepoznatljiv stil. U početku su kopirali poznate slikare, preslikavali razglednice. Najviše ih je privlačila egzotika, kao što su na primer venecijanske gondole, tirolski pejzaži, afrički tigrovi. Tek nešto kasnije, svaki od njih je u svom stvaralaštvu pronalazio svoj lični likovni izraz, jedinstven i karakterističan za svakog ponaosob. Uglavnom su kompozicije bile narativnog karaktera i prikazivani su detalji života na selu.

Možda najpoznatiji predstavnik naive u Kovačici je Zuzana Halupova. Završila je pet razreda osnovne škole. Pedesetih godina, je kao članica Društva žena, vezla marame, košulje, goblene...bila je na glasu kao najbolja jer je tradicionalne motive dopunjavala sopstvenim ornamentima. Čim je prodala goblen za prvi ozbiljniji honorar (pet hiljada dinara - pitanje koji su to dinari i koliko bi to u današnjem novcu bilo) kupila je uljane boje, kako bi slikala na platnu. Njen uspeh je bio meteorski. U braku nije imala dece te je u svojim slikama stvorila svet u kojem je bilo puno dece i predstavljanje dečjeg lica je postala osnovna tema u njenom stvaralaštvu. Možete da primetite da se na svim slikama pojavljuje lik devojčice u roze odeći. Svoje slike je u dobrotvorne svrhe poklanjala Unicefu, Unesku i Crvenom krstu. Verujem da se moji vršnjaci sećaju motiva sa novogodišnjih čestitki koje je izdavao Unicef, a na kojima su bila dela Halupove.







Svi smo slikali po galeriji pa neću zloupotrebiti ovaj post i postaviću samo nekoliko svojih fotografija.







Meni se ipak nešto više dopadaju "moderniji" motivi na izloženim slikama i par ovih slika bih svakako voleo da imam u svojoj kolekciji.