Putovanja u srcu

Crkva sv. Antonija posvećena je zaštitniku Lisabona i Portugala. Unutrašnjost crkve ukrašena je statuama i slikama života Svetog Antonija, i za nijansu je svetlija i prijatnija od veličanstvene ali sumorne katedrale u čijoj se senci nalazi. Mala podzemna kapela označava tačnu lokaciju na kojoj je Sveti Antonije rođen 1195. godine.

Želite da dobijete dete ili novog partnera?
Tada je tradicija oko statue Svetog Antonija za vas! Tradicija je da ćete naći novog (ili boljeg!) partnera ako možete baciti i položiti novčić u knjigu Svetog Antonija na statui ispred crkve.

Crkva koju posetioci danas vide, potiče iz 18. veka, pošto je prethodna crkva iz 15. veka bila uništena zemljotresom 1755. godine. Od smrti sveca na ovoj lokaciji je uvek postojala mala kapela, ali je kralj Manuel I proširio kapelu zbog velike religiozne popularnosti Svetog Antonija.

Tokom obilaska Pape Jovana Pavla II u Portugalu, 1982. godine, on je posebno zatražio da poseti kriptu Svetog Antonija i dok je ovde boravio blagoslovio je statuu izvan crkve.

Crkva je centralna tačka povorke kojom se završava festival.
Ovog dana žene prave “hleb Svetog Antonija” koji simbolizuje sreću i prosperitet. Kako je sveti Antonije zaštitnik mladenaca, druga tradicija uključuje masovno venčanje, a ti sretni parovi vode karneval kasnije te noći.

Sveti Antonije rođen je u Portugalu i zamonašio se kada je imao petnaest godina. Zatim se pridružio misiji franjevaca u Koimbri. Poslali su ga u Maroko i tamo se razboleo i na svom povratku kući brod je skrenuo sa kursa i završio na Siciliji. U Italiji je slučajno postao propovednik. Kada se propovednik nije pojavio na službi, od njega je zatraženo da to uradi. Govorio je tako rečito, da je uzburkao sve i od tada je traženo da propoveda. Učestvovao je na čuvenom kapitulu sv. Franje 1221. godine i bio je dodeljen franjevačkoj provinciji Romagna. Propovedao je u celoj severnoj Italiji dok nije umro u 36. godini života. Priča o hlebu Svetog Antonija odnosi se na epizodu koja se dogodila u Regaldini u blizini bazilike u Padovi. Žena koja je pravila hleb u blizini ostavila je svog sina u kuhinji. Kada se vratila dečak se davio u kanti vode. Vrištala je i očajnički se molila svetom Antoniju, i zavetovala se da će, ako dobije blagoslov za život svog deteta, donirati siromašnima hleb jednak težini svog sina. Njene molitve su uslišene.







U mom planu za ovaj dan nalazila se i Casa dos Bicos u kojoj se sada nalazi fondacija Žoze Saramaga. Iza svoje fasade načinjene od kamenja u obliku dijamanta leži lična biblioteka dobitnika Nobelove nagrade za književnost iz 1998. godine. U njoj se takođe nalazi izložba o njegovom životu i radu. Napolju, pod maslinovim drvetom, leži pepeo jednog od najvećih portugalskih autora. Istorija zgrade seže još dalje, do 1523. godine i sina drugog guvernera portugalske Indije. Inspirisan italijanskom renesansom i palatama u Bolonji, odlučio je da izgradi jednu za sebe. Jedno vreme je služila i kao pomoćna zgrada za usoljavanje bakalara, u blizini luke. Ali, simetrija vrata i prozora bila je zanemarena. Krajnji rezultat je kuća koja izgleda kao ulaz u začarano kraljevstvo. Imajući u vidu ogromnu biblioteku koja se nalazi unutar, opis je veoma pogodan.

„Alfama je mitska životinja“, napisao je Žose Saramago. Portugalski književni nobelovac verovatno nije mogao da zna da će svoju posthumnu ovostranu večnost provoditi u trospratnoj Kući šiljaka, u krilu zveri zvane Alfama. Tu je smeštena Saramagova zadužbina.

Međutim počinjala je kiša, ja sam ili okrenuo kartu na pogrešnu stranu ili znaci nisu postavljeni kako treba i promašio sam ovu znamenitost.

Na mapi drugi dan mog boravka u Lisabonu izgleda ovako.



Troškovi za ovaj dan bi bili Castelo de S. Jorge 8,5e, Se katedrala 2,5e, Panteão Nacional 3e i karte za prevoz (ja sam imao sreće da mi se stan nalazi u blizini).

BELEM
Vitlejem / Betlehem

Belem je šarmantan okrug zapadno od centralnog Lisabona. Belem je prvobitno bio lokacija lisabonskih brodogradilišta i luka, a odavde su portugalski istraživači 15. veka otkrili morske puteve do Indije, Afrike i Brazila. Mnogi od istorijskih spomenika koji se nalaze u Belemu ili se sećaju ove veličanstvene prošlosti ili su bili finansirani ogromnim bogatstvom koje je iz kolonija ušlo u Portugal. Belem je ispunjen parkovima, trgovima sa drvoredima i zelenim otvorenim prostorom i predstavlja dašak svežeg vazduha iz klaustrofobnog i haotičnog centralnog Lisabona.

Belem je 5 km zapadno od okruga Baixa i centra Lisabona. Najlakši način da se putuje do Belema je tramvaj broj 15E, koji polazi sa Praca de Figueira. Putovanje traje 15 minuta.

Manastir Mosteiro dos Jeronimos je ekstravagantni manastir koji je finansiran od poreza od 5% na začine koji su dolazili u Portugal. Prvobitno zamišljen kao skroman manastirski kompleks, prekomerno trgovačko bogatstvo produžilo je izgradnju za 50 godina, da bi se stvorio jedan od najlepših verskih objekata u Portugalu.
Originalna zgrada je napravljena po zahtevu Enrika Moreplovca. U njemu su boravili mnogi moreplovci poput Vaska de Game.
Ovde se pre nalazila manja crkva, u kojoj je noć pre odlaska na svoje slavno putovanje koje je rezultiralo 'pronalaskom' Indije, moleći se, proveo Vasco da Gama. Kako se gradnja novog manastira (po naredbi kralja Manuela I) otprilike poklopila s ovim događajem, tako se i na Jeronimitski manastir počelo gledati kao na simbol plovidbe i otkrića, iako je kralj Manuel I već pre odlučio da će se onde graditi grandiozna crkva s mauzolejom njegove plemićke kuće Aviz-Beja. Kako su se tokom godina gradnje smenjivale arhitekte tako su se menjali i stilovi.

Kasnije je crkva bila lokacija na kojoj su žene pomoraca dolazile da se mole za bezbedan povratak svojih najmilijih. Manastir jednostavno oduzima dah, sa predivnim kamenim rezbarijama širom ogromne zgrade, samo očekujte duge redove da uđete unutra...

Unutar kompleksa, na različitim mestima, nalaze se i grobnice važnih portugalskih istorijskih ličnosti. Tako je tu sahranjeno nekoliko kraljeva sa svojim porodicama, a možete videti i grobnicu Vasca da Game i Luisa de Camoesa.

Portugalske vlasti u 19. veku su odlučile da proteraju verske redove, pa su tako i jeronimiti morali da napuste manastir koji nosi njihovo ime. Ogroman prostor se vremenom počeo koristiti za razne druge svrhe, pa tako ovde danas, među ostalim, možemo posetiti Pomorski muzej i Nacionalni arheološki muzej.





Ulaz u kapelu je besplatan, dok se za ostale delove kompleksa plaćaju posebne ulaznice.







Manastir
Zapravo se obilazi spektakularno dvorište, dok je u par odaja postavljena izložba o manastiru, portugalskim otkrićima i timeline sa drugim dešavanjima u Evropi.











Arheološki muzej, ne tako veliki i očaravajući. Ali je uz kombinovanu kartu za manastir cena ulaznice 2e pa je bilo greota propustiti. A i ulaznice se kupuju na mašinama koje se nalaze u ulazu muzeja.







Pomorski muzej ima poseban ulaz sa prednje strane kompleksa. Posle sličnog muzeja u Barseloni u kome sam podetinjio sada nisam imao dilemu da li da posetim ovaj muzej. Nije tako interaktivan kao u Barseloni, ali je dosta veći. Izložba je podeljena po vremenskim razdobljima od otkrića, trgovine, ratne mornarice, ribarskih brodova do kraljevskih jahti. Osim maketa brodova prikazan je veliki broj oružja, uniformi, navigacionih mapa i uređaja... Pokušao sam da pravim kolaže jer ne mogu da se odlučim i izaberem najbolje fotografije.
Jedino mi je krivo što nisam pravilno razumeo sve vrste ulaznica pa makete galija u originalnoj veličini nisam video.

Jardim da Praca do Imperio je jedan od najvećih trgova u Evropi. Trg je ispunjen dekorativnim i simetričnim vodenim baštama, sa glavnom fontanom. Deo trga vidi se na prvim fotografijama koje sam postavio iz ovog okruga.

Padrao dos Descobrimentos - Spomenik otkrića je jedan od najpoznatijih spomenika Lisabona. Izgrađen je da promoviše nacionalno samopouzdanje, u čast velikih portugalskih istraživača. Izdaleka podseća na sovjetski stil socijalističkog realizma u arhitekturi, ali izbliza je neverovatan detalj koji svakom od likova daje posebnost. Na zapadnoj strani spomenika nalaze se prikazi istraživača, dok su sa istočne strane ključni finansijeri, sa obe strane podupiru statuu Infante D. Henrikue Moreplovca, primarnog podstrekača portugalskog Zlatnog doba otkrića iz 15. veka, koji u rukama drži model karavele. Spomenik je genijalno osmišljen tako da izgleda kao pramac čamca koji gleda na ušće, a zadnji deo predstavlja Latinski krst.







Padrao dos Descobrimentos nije samo zanimljiv za slikanje nego se može pohvaliti i panoramskom platformom na vrhu spomenika visokog 52m, koji pruža neke od najboljih pogleda na Mosteiro dos Jeronimos, ušće Tejo i Belem, međutim ja sam razočaran ovom platformom. Relativno je uska, ograda je visoko, gužva je i sa ovim iskustvom ne bih platio izlazak na platformu. Na podu ispred spomenika nalazi se mapa koja prati portugalski uticaj širom sveta. Na trgu ispred samoga spomenika, na tlu je, od različitih vrsta mermera, napravljena orgomna ruža vetrova, dar Južnoafričke Republike. U sredini je ucrtana i karta sveta, na kojoj su prikazane rute slavnih portugalskih moreplovaca.

Otvoren je 1940. godine povodom Svetskog sajma portugalskog sveta, ali tri godine kasnije uništen je zbog toga što se odgovorni nisu uspeli dogovoriti o trajnoj lokaciji Spomenika. Naime, nakon Izložbe, svi objekti korišteni za nju su rastavljeni, s obzirom da su se i gradili ciljano za privremenu svrhu. Ubrzo se pojavila ideja o trajnom spomeniku otkrićima, ali do dogovora tada nije došlo. Približavanjem 500.-e godišnjice smrti Henrika Moreplovca, osobe koju u Portugalu smatraju pokretačem Doba pomorskih otkrića, opet počinju razgovori o potrebi dostojnog obeležavanja takve velike godišnjice. Odlučeno je da će se sagraditi spomenik po uzoru na onaj iz 1940. godine, ali ovog puta trajno. Tako je na današnjoj lokaciji 9. avgusta 1960. otvoren Spomenik otkrićima, a potpuno je dovršen nešto kasnije, 10. oktobra iste godine.







Torre de Belem - kula Belem nekada je stajala u centru ušća Tejo, kako bi čuvala grad od morskog napada, a danas je mala tvrđava postala znak Lisabona. Zanimljivo je i da je Toranj izvorno sagrađen na ostrvcetu nedaleko od obale, no s vremenom se reka blago povlačila, a obala zbog izgradnje neznatno proširivala i tako je danas Belemski toranj praktično spojen s kopnom.
Za tako trivijalno odbrambeno utvrđenje, Torre de Belem je izgrađen sa majstorskim detaljima i ukrašen je prelepim kamenom. Torre de Belem je inspirisan severnoafričkim dizajnom, a sastoji se od maurskih stražarskih kula i ukrasnih zidina, dok je u unutrašnjosti prvi evropski snimak nosoroga, u obliku kamene rezbarije.

Kula iz Belema, jedan od najlepših primera manuelinske umetnosti (koji je dobio ime po kralju Manuelu I i koji objedinjuje najrazličitije arhitektonske stilove, kao lukove, konopce i krstove viteškog reda Hrista, kojem je pripadao i sam kralj Manuel). Kula je vremenom počela da gubi svoj prvobitni odbrambeni karakter i počela je da se koristi kao carinarnica, zatim kao telegrafska stanica, svetionik, a jedno vreme je bila pretvorena i u tamnicu za političke zatvorenike.

Visoka 35 metara, kula ima četvrtastu strukturu koja se izdiže na neravnomernom šestougaoniku i okrenuta je ka reci. Sa obale se stiže na kulu preko jednostavnog pokretnog mostića. Kula je prvenstveno bila predviđena za odbranu, i sastoji se od velike komore sa potpornim lukovima širine 3,5 metara i na čijim zidovima postoji 16 otvora kroz koje su se ispaljivali topovi koji su i danas prisutni. Centralni otvor na ovoj komori služio je kao odvod dima baruta koji bi nastajao ispaljivanjem đuladi. Iznad komore, nalazi se terasa na kojoj se nalazi malo svetilište posvećeno Našoj Gospi Dobre Nade, koja je takođe poznata i kao Devica Grožđa. Na uglovima ove platforme nalaze se male kule koje se završavaju mavarskim kupolama i ukrašene su figurama životinja.

Na jednoj od tih kula nalazi se figura nosoroga, koja je ujedno i prva umetnička predstava ove životinje u Evropi. Zanimljivo je da je ova figura bila napravljena u čast prvog nosoroga koji je došao u Evropu i koji se zvao Ganda. Ganda je bio poklon sultana portugalske Indije Manuelu I. Pošto je prvo pustio da se portugalski narod nagleda te čudne životinje, portugalski kralj je onda organizovao borbu između Gande i slona (koji je na kraju pobegao), a nakon nekoliko meseci, odlučio je da nosoroga pokloni papi Lavu X. Na putu za Rim, prošao je pored Marseja, gde je lično francuski kralj tražio da brod pristane kako bi video neobičnu životinju. Ganda je imao tužnu sudbinu — nakon nekog vremena provedenog u Rimu, Ganda je opet pošao na putovanje, ali brod na kojem je plovio potonuo je kraj obala Ligurije. Nesrećni nosorog, koji je bio u lancima, nije mogao da se spase i udavio se.









Kada ste već u ovom kvartu ima još zanimljivih lokacija za obići. Na mom spisku su bili još i:

Monumento aos Combatentes do Ultramar je ratni spomenik koji odaje počast portugalskim vojnicima koji su poginuli za vreme pobune nezavisnosti Afrike 1960-1970-ih. Ime svakog vojnika koji je umro upisano je u zidove koji okružuju spomenik.

Palacio de Belem (može se videti samo spolja), upečatljiva ružičasta palata je zvanična rezidencija predsednika Portugala.

Muzej Museo Nacional dos Coches izlaže kraljevske konjske zaprege. Ova divna dekorativna kolica protežu se vekovima i uključuju vozila koja su koristile evropske kraljevske porodice i niz papa. Muzej je podeljen u dva dela, velika zbirka je smeštena u ultra-modernom kompleksu, dok je sekundarna zbirka izložena u kraljevskim odajama.

A na mapi ćete videti još jednu lokaciju, takođe kultnu, ali o njoj u sledećim postovima.

Mapa trećeg dana obilaska Lisabona izgledala bi ovako.



Nastavljam da varam u putopisu jer sam obilazak Lisabona razbijao jednodnevnim izletima ka susednim mestima, ali mi je delovalo kao dobra ideja da prvo predstavim grad pa ću naknadno pisati o mogućim obilascima.

Troškovi za ovaj dan su: dnevna metro karta 6,4e (meni se isplatila jer sam menjao i metro i tramvaj), Mosteiro dos Jeronimos 10e, kombinovana karta sa arheološkim muzejom 12e, Padrão dos Descobrimentos 5e (izlazak na platformu), Museu da Marinha 6,5e (osnovna karta, ali ih ima nekoliko vrsta), Museo Nacional dos Coches 8e ...

Kada gledate mapu i ne deluje kao mnogo udaljene lokacije, ali uzmite u obzir da je radno vreme mnogih spomenika tek od 09:30 ili 10, da se čekaju redovi za kupovinu karata pa zatim i za ulazak. Nekako mi je obilazak trajao sa transferima od 9 do 17:30, zatim odlazak u stan na predah i izlazak uveče na večeru i na neki od trgova. Dan traje dosta duže nego kod nas, smrkava se tek oko 22, i generalno Portugalci kasno izlaze na večeru. Ja sam naišao na podatak da mnogi restorani između 15 i 19 ne služe hranu, ali to nisam proveravao jer sam uglavnom jeo na štandovima na trgovima / pijacama.

i i hvala što si odmah seo da pišeš
I svuda one nestvarne bugenvilije...

Fotke, kao i uvek kod tebe,
Ali mi je ova zapela za oko, čisti fado feeling:



... ne kvari ga čak ni taj kruzer.

Sviđaju mi se ljudi i gradovi koji ni ne pokušavaju da budu bilo šta drugo osim onoga što jesu.
Potpuno mi daješ takav utisak o Lisabonu.

E, pitanjca, raštrkana skroz:

Imajući u vidu da i Portugalija i Španija važe za zemlje u kojima je Crkva izrazito jaka, pretpostavljam da su sve crkve koje si obišao još aktivno u funkciji religije? Ili su ’spomenici crkvene arhitekture’ u kojima su samo muzeji i turističke atrakcije?

Onda, osim Alfame sa onim božanstvenim uličuljcima, deluje mi prilično široko, kad su ulice u pitanju, ne samo parkovi i trgovi? Grad u kome se diše punim plućima...?

Za klopu: znaju li bar kobaje da naprave, kad nisu baš spretni sa začinima u hrani?

I ne reče nam i jesi li skvasio prstiće? Vidim da niko i ne pomišlja da se kupa, pa pretpostavljam da je voda ledena... Ali deluje primamljivo

A onaj tajmlajn sa ostalim dešavanjima u Evropi... trebalo bi i mi da napravimo. Od Lepenskog vira naovamo

_________________
Mislim PLAVO

Volim da pišem dok su utisci još sveži. Praktično je i kada već sređujem slike da razvrstam šta je za album, forum, tetke...
Jedino nisam siguran za kapelu uz manastir da li je i dalje aktivan verski objekat, a ostale sigurno jesu.
Baixa, deo uz obalu i moderni kvart sa soliterima koji mi je ostao da vam predstavim su planski urađeni sa širokim bulevarima, a u svim drugim kvartovima kad zađeš u visinu ima uskih, isprepletanih ulica. Zelenih površina i parkova ima dosta, čak tri botaničke bašte imaju. U nekom javljanju uživo rekoh da je kod mene broj fotografija obrnuto srazmeran uživanju. Nekako kada na spisku imam šta sve treba da vidim, koji su najznačajniji eksponati u muzeju to obično i slikam, ali tokom šetnje se nekada zaboravim.
Samo čerizo kobasica može da prođe. Ali i nju dobiješ samo sa kriškom hleba, nikakvog priloga, salate, karamelizovanog luka... Osim slatkih peciva i kolača, pršute i voća ništa mi se nije dojmilo. A i to tek na oceni vrlo dobar. Pisao sam i kako jedu svinjsko pečenje, pravo naše sa kožicom, ali i to su mi poslužili sa kolutom pomorandže. Ono i mi istina stavimo jabuku.
U Kaškaišu probah i okean i nemam šta drugo reći nego

Pomorski muzej mi izgleda baš zanimljivo. Šteta za te 'gusarske' brodove... Moraćeš ići ponovo

_________________
Mislim PLAVO

ALMADA

Almada i Cascilhas su dva gradića sa druge strane reke Težo u odnosu na Lisabon i praktično su danas prigradska naselja.
Lisabon je poznat i po dve replike, plagijata.

Cristo Rei - statua Hrista prikazuje Hrista sa podignutim rukama, blagosiljajući grad. Spomenik datira iz 1950-ih i njegova izgradnja je bila u znak zahvalnosti Bogu što je Portugal izbegao užase Drugog svetskog rata.
Naravno prva asocijacija je statua Hrista Otkupitelja u Riju, a brazilska statua je bila originalna inspiracija. Lisabonski biskup oduševljen statuom u Riju poželeo je da napravi slično u matičnoj biskupiji i za to dobio saglasnost 1936 godine. Međutim skupljanje dobrovoljnih priloga nije išlo po planu, a i rat je uskoro počeo. Na jednoj propovedi 1940. biskup je pozvao Boga da poštedi Portugal rata i razaranja a da će mu za uzvrat građani podići velelepni spomenik. I zaista po završetku rata su se brzo sakupile pare i statua je otkrivena 1948. a tadašnji papa je preko radio linka blagoslovio završetak.

Ipak postoje i neke razlike u ova dva spomenika. Lik Isusa Hrista u Portugalu visok je oko 28 metara, a onaj u Brazilu 30 metara. Razlika je i u tome što se brazilski kip nalazi na bregu, dok je onaj portugalski na postolju.

U prizemlju statue nalazi se aktivna crkva, do platforme se može doći liftom, a u kompleksu se nalaze i smeštaji za decu bez roditelja i za učenike bogoslovskih škola. Deluje kao da se radovi u kompleksu konstantno izvode.







Drugi plagijat je most koji povezuje obale i koji je verna kopija Golden Gate-a iz San Franciska. To inače i ne čudi jer su oba grada veoma podložna zemljotresima i s obzirom da se most u Americi odlično pokazao gradske vlasti su odlučile da se isti most izgradi i u Lisabonu.



Do ove lokacije nije toliko teško doći, ali morate računati da se izgubi dosta vremena.
Sa stanice Cais do Sodre je potrebno da uhvatite trajekt koji ide do Cascilhas (plovi oko 15-20 minuta), a zatim pređete na autobusku stanicu i uhvatite autobus 101.
Troškovi za ovaj izlet su: povratna trajekt karta 2.5e, povratna bus karta 2.9e, platforma 6e.

PARQUE DAS NACOES

Parque das Nações (Park nacija) je upečatljiv moderan kvart suprotan istorijskom i tradicionalnom centru Lisabona, koji se proteže duž severoistočne strane ušća reke Tejo. Okrug je obnovljen iz puste industrijske zone za Expo ‘98 i od tada je transformisan u biznis centar. Umesto da postane sterilni poslovni i rezidencijalni prostor, originalne Expo atrakcije su unapređene i danas je okrug popularan i među portugalcima i turistima.
Siguran sam da gledajući slike nećete moći da ih povežete sa prethodnim kvartovima i ovakve zgrade bi mogle da se nalaze bilo gde u svetu.









Železnička i metro stanica Orient odličan primer savremene arhitekture. Orijent je bio cilj mnogih portugalskih pomoraca, pa je tako dobila naziv.



Jardim da Agua - vodena bašta





Lisabonski okeanarijum je jedna od najvećih turističkih atrakcija grada. Kompleks se sastoji od ogromnog centralnog bazena i četiri spoljna bazena koji predstavljaju četiri okeanska eko sastava. Ponuda riba je izvanredna, a najznačajnije su razigrane morske vidre, preteći morski psi, nespretni pingvini i dubokomorski rakovi. Čak mi i meduze deluju lepo.











Da li je neko za žmurke?


I da ne preteram sa slikama, malo kolaža







I moj omiljeni lik


Vredi se provozati i žičarom/gondolom koja se proteže duž parka, od Okeanarijuma na jugu do Torre de Vasco da Gama na severu. Gondole tiho lete preko ušća u 8-minutnoj vožnji. K'o i svi turisti samo sam škljocao i zaboravio da uživam.







Toranj Vasco da Gama je najviša zgrada u Lisabonu. Nekada je na vrhu bio ekskluzivni restoran koji se okretao i platforma za gledanje, ali je sada zatvoren i pripojen luskuznom hotelu koji se u tornju nalazi. Kula je nastavila temu okeana Expo 98, a konstruisana je da predstavlja brodski jarbol sa osmatračkim gnezdom i zastavom.



Most Vasco da Gama je izgrađen da bi rasteretio saobraćaj sa visećeg mosta Ponte de 24 Abril i otvoren je za Expo 98. Most ima ukupnu dužinu od 17 km i na njegovom otvaranju bio je najduži evropski most. Prilikom proslave, uzduž njega je postavljen sto za kojim je ručalo 15 hiljada ljudi.
Most prati pojednostavljen dizajn i izrađen je samo od betona, ali sama veličina je inspirativna. Građen je kako bi izdržao zemljotres jak barem poput katastrofalnog zemljotresa iz 1755., koji je uništio skoro ceo grad, odnosno magnitude 7,1 po Rihterovoj skali. Takođe, otporan je na udare vetra do 250 km/h.
Sam most je dug 829m dok ostalu dužinu čine vijadukti i prilazni putevi. Gradnja je trajala samo 18 meseci a za izgradnju ni grad ni država nisu platili ništa već je sve troškove snosio privatni konzorcijum.



A u parku nacija nalaze se i zastave svih zemalja na svetu. Ima i svih bivših republika i takozvanih država, ali i

I ovaj poslednji dan u istraživanju Lisabona na mapi izgleda ovako:


Dnevni troškovi: dnevna metro karta 6.4e, okenarijum 16.2e, žičara 4e

Možda sam ovu mapu trebao da postavim na početku priče, ali ova 4 dana prošetao sam vas po najznačajnijim znamenitostima Lisabona i najznačajnijim kvartovima.



Neka od specifičnih obeležja Lisabona svakako su i:

Azulejos - pločice koje su u srednjem veku doneli Mavari. Ima ih svuda, na običnim malim prizemnim kućama, na uskim i visokim kućama, na vilama, nekadašnjim palatama, crkvama, železničkim stanicama… Ima ih i unutra i napolju – svuda. Bogatstvo motiva se razvijalo postepeno od mavarskih geometrijskih, preko motiva biljaka i životinja, sve do figurativnih i istorijskih motiva. Zašto su opstale i nakon povlačenja Mavara niko ne zna. Jedna teorija kaže da su dobre jer zadržavaju vlagu van kuće, druga naprotiv da zadržavaju vlagu u kući, treća da štite od požara, ali vrlo verovatno su samo moda.











Calcada Portuguesa - portugalski pločnici napravljene od mozaika belog i crnog kamena i najrazličitijih šara. Svaki grad, pa čak i svaki kvart ili ulica ima svoju karakterističnu šaru.







Tramvaji i uspinjače, žuti, crveni ili išarani, prevozno sredstvo i atrakcija.











Ulična umetnost, na svakom uglu ima nečeg zanimljivog. Postoji čak i tura koja uključuje razgledanje grafita.





Prodavnice sardina, kladim se da ne možete ni da zamislite koliko vrsta konzervi ima.



Pasteis de Belem
Jeronomitski red je poznat i po jednom od tradicionalnih lisabonskih slatkiša, popularnim “belemskim kolačima”, koji se tradicionalno proizvode već dugi niz vekova i nešto su što obavezno morate da probate ukoliko ste u Lisabonu. Pljosnati kolač od žumanaca, krema vanile i cimeta, posut prah šećerom izmislile su monahinje, kako bi u doba kada je manastir doživeo finansijske probleme prodajući kolače uspele da se prehrane. Druga legenda kaže da su monasi koristili belanca za štirkanje odeće, a žumanca sa kojima nisu znali šta će poklanjali lokalnim pekarima. Zahvaljujući izuzetnom ukusu, kolač je vremenom ušao u legendu, a rekord dnevne prodaje je čak 55.000 komada. Recept zna samo 4 odabranih, napamet jer je zabranjeno da ga zapišu, nikada ne putuju zajedno, ne jedu na istom mestu u isto vreme... Urbana legenda ili marketinški mamac.
Kako god ali ovako smeju da se zovu samo u najpoznatijoj poslastičarnici Lisabona “Antiqa Confeitaria da Belem” – “Stara Belemska poslastičarnica”, osnovanoj 1837.god. Na svim drugim mestima zovu se Pastel de Nata ili Pastel de Lisboa.



Fado
Pored koncertnih sala mnogo je i restorana u Lisabonu u kojima fado pevaju amateri, kuvari i kelnerice ili jednostavno baka koja je krenula da baci đubre i svratila da otpeva koju pesmu, onako za svoju dušu. Lisabonski fado je melanholičan. Žalosne melodije potiču iz osećaja žalosti, zbog odvajanja porodica na opasnim pomorskim putovanjima širom sveta. Fado iz Koimbre je veseliji i njega pevaju muški pevači neuzvraćenim ljubavima.
U reči fado se krije latinski koren – fatum. Sudbina.
Po preporuci vlasnika stana ja sam otišao na koncert. U mnogim restoranim se naplaćuje ulaz, postoji obavezna konzumacija ili se prodaje paket večera i fado veče.

I još par nekih servisnih informacija oko organizacije puta ili boravka:
Avionske karte Air France, kupljene 3 meseca unapred sa ručnim prtljagom, presedanje u Parizu 190e.
Najam stana u kvartu Graca na 7 noćenja 200e po osobi.
Taksi aerodrom - grad oko 10e.
Upoređujem sa ponudom poznatije agencije 5 dana/4 noći, individualni polazak, 380e.
Metro karte se kupuju na automatima i funkcionišu slično "bus plusu". Kupite karticu (0.5e) na kojoj možete da uplatite kredit i trošite ili da kupite neku od namenskih karata.

Kartica važi od momenta prvog očitavanja pa naredna 24h. Ja sam to iskoristio da sam spojio izlete u Kaškaiš i Sintru u dva susedna dana tako da mi je važila jednom uplaćena karta (plus samo karta u jednom smeru za povratak iz Sintre). U tekstu sam negde napisao da su tramvaji i uspinjače deo gradskog prevoza pa su obuhvaćeni i dnevnom kartom dok su pojedinačne dosta skuplje.
U autobuse i tramvaje se ulazi samo na prednja vrata i očitava se kartica na validatoru ispred vozača ili se kod njega kupuje karta, zato je prevoz malo sporiji.

Nisi nam kazao koliko se čeka red za Pasteis?
I jesi li bar probao bakalar? Kažu da se u Lisabonu sprema na 365 načina, za svaki dan po jedan. Nije što ga mnogo vole, nego sirotinja raja nije imala ništa drugo, pa se snalazili da prežive
(Navikao si nas na detaljnije priče o hrani, ja sve čekam... )

Nisi kazao ni da imaju i kamp poviše Belema Jes’ da je tri dana jahanja stići svojim kolima do Portugalije (u vreme kad sam ja učila geografiju kod nas se zvala Portugalija, a naziv Portugal se mogao čuti jedino od hrvatskih komentatora na SP, olimpijadama i slično...), ali ko zna... imamo ovde i kampere avanturiste
U stvari sam đirkala mapu da vidim gde ti je taj smeštaj bio, pa ne nađoh ništa što liči na Graca... Dobra je cena, u svakom slučaju.

I još komentar za pločice, ne treba se čuditi što su ih zadržali – lepe su (a i manje se bakćeš oko održavanja fasade). Kome još treba dodatnih razloga... Vidi se da im se toliko sviđa ideja da su i na pločnike/ulice/trgove primenili isti estetski princip

Uživala sam.
A još nije kraj

_________________
Mislim PLAVO

Vlaj, svaka cast, jos jedan odlican putopis, na koje si nas vec navikao.
Fotografije, naravno, sjajne, jedino idilu kvari reka koja je strasno mutna i prljava, mora da je zbog nekih vecih padavina.
Mene mnoge slike podsecaju na Srbiju, nekako anarhicno, haoticno,... naravno, ne mislim na spomenike i ove vece i bitnije znamenitosti, vec na ulice, fasade, pogled na krovove... donekle sirotinjski, nije sve pod konac i nije svaka kuca i ulica perfektno uredna, cista, sveze renovirana, vidi se i ves na terasama, i gomila nekih kablova, zica, oronuli delovi objekata...
Mozda gresim, ali tako mi je zalicilo.

_________________
https://www.youtube.com/watch?v=jct2YlbaXBg&feature=youtu.be