Smestismo se mi tako prvog dana u našu sobu u Rua da Palma, i čim izađosmo napolje da se osvrnemo i orjentišemo - voila! Eno tvrđave Castelo de São Jorge na ćuviku preko puta, smeška se i maše zastavicama...
Tamo ćemo! Odmah! OK, odmah posle ručka... Peške, naravno, gle kako je blizu. Uklj neizbežni gps navigator i kretosmo. Fala mu lepo, našao nam je te pokretne stepenice (
) međutim, kad izbismo gore, odvede nas u ćoravu stranu... Tj.do nekakvog parkinga kroz koji bi teorijski trebalo proći, al’ ne mož’. Sedi čika u kućici kraj rampe i ne dozvoljava... kaže, možda je Džordž i prošao ovuda, ali vi nećete; alternativni put do Džordža je tamo odakle ste došli.
Mjkmu... aj’ nazad, i sve tako nazaaaad do Portas do Sol, i tu zasedosmo na onu goreuslikanu kaficu sa pratećim Natama... ma ko sad da traži Džordža, ko mu šmirgla uši, gle kako je leeeep ovaj deo grada s kaldrmisanim uličuljcima. Naći će se već i neka analogna detaljna turistička mapa, pa makar i za dž.
Pokušaj br 2: popeli se liftovima (ha!), elegantno i brzinski, al’ ne rano ujutro već više negde pred ručak, prošetali (uzbrdo), kad ono red se oteeeeegliooooo.
Mjkmu... aj’ opet nazad, ko da ga čeka po onom suncu. Kupiću ja karte online pa ćemo ući direkt. Opet jedan “međutim” u priči... zvanični sajt za kupovinu karata (not so fun fact: ulaz sad košta 15e po glavi...) kome se pristupa preko brauzera – nema parametre prilagođene za moj šljamsung android, ni na jednom od brauzera koje imam na telefunkenu... taman distorzija tolika da ne možeš da odabereš vrstu ili da uneseš broj karata koje ‘oćeš da pazariš... (ovde ide poveći broj pCovki koje nisu za ovako finski forum, pa ih neću citirati, a i Šmi mora da je štucala kad sam pominjala njeno “ja na ajfonu nemam takve probleme”
). Ima, naravno, i niz “provajdera” “tiket-mastera” i sl, kod kojih je karta svega 4-5 do 10e skuplja, i njiOvi sajtovi savršeno rade radnju sa bilo kojim brauzerom...? E VALA JOK. Poludela. (Inat je loš zanat, uzgredbudirečeno)
Treća-sreća: poslednji dan, subota, bazali kojekude, pa se popeli opet na Alfamu, jerbo je najubava i ima taj free lift nepoznat široj publici... Prolazimo tako nonšalantno pored Džordža, kad... neIma gužve?! Čeka nekih desetak ljudi... Pa ‘ajde, to je max 5 minuta. I tako ga najzad stigosmo. (Ovo je bilo totalno “kontraintuitivno”, jer bih uvek očekivala da su vikendom veće gužve...)
Kad smo eto ušli unutra i izobilazili sve što se imalo obići i uslikali sve što se imalo slikati, moram da kažem da mi je postalo potpuno jasno zašto se stranci šokiraju kad vide da je ulaz na naše glavne tvrđave (BG, NS i NI) besplatan...
Msm, najveća vrednost tvrđave uvek i jeste bio pogled sa tvrđave... U davna doba zbog bezbednosti, danas zbog estetskog užitka... kakogod. Nije da baš nije bilo momenata i detalja...