Putovanja u srcu

Ova betonska ploca nije postojala...umesto nje je bila sljunkovita plaza, uska...siroka mozda metar, metar i po...izdignut kameni stepenik, na koji su svi redjali peskire..kao na krevet od betona...na ulazu u vodu su bile, skoro celom duzinom tog dela plaze, kamenite klizave ploce, zelene od te neke mahovine, algi, cega li...bos nisi mogao da udjes...gotovo svi smo nosili one plasticne sandalice za vodu pastelnih boja...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

"Most" sa koga se skakala "bomba"... ...tu su se vezivali manji camci, koji bi vrsili neki transport, uglavnom putnika, koji su se iskrcavali u velikoj luci, sa trajekta i velikih brodova...onda bi manjim camcima, sa prtljagom, bili iskrcavani ovde, ukoliko su isli u nase odmaraliste...ili cesko...bila su jedno do drugog...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Plaza nije izgledala ovako...nanet je sitan sljunak...levo dozidana betonska ploca...taj veliki kamen, koji se vidi levo, do ploce, bio mi je do pola tela....umalo sam jednom stradala, kada je naisao veliki brod, napravio, za mene tada- malu..imala sam 7-8 godina...velike talase...bila sam na platnenom duseku...talas me je prevrnuo, sve sa dusekom i odgurnuo na tu stenu...za mene je bila vecnost da se izborim i izronim na povrsinu...stena me je samo izgrebala...jos se secam osecaja uzasa i nemoci...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Iznad zidica plaze bio je put, jedini u to vreme, koji je vodio uz more, do luke i centra Milne...a iza puta je bio sumarak, u kome se odvijao "podnevni odmor"...otprilike, kao sto je Bata Stojkovic u "Varljivom letu" dozvoljavao odlazak u vodu i "naredjivao" da se izadje iz iste, tako je i nas tata postupao: u podne bi "doslo do povlacenja" u hlad...spavalo se tu, u hladu i na vazduhu...u 4 popodne je bila "marenda", uzina...tada bi deca odlazila do trpezarije i dobijala pekmez i marmeladu na velikom parcetu hleba...posle smo se kupali, igrali, druzili...oko 7 bi se kretalo ka sobi ili satoru...usledilo bi spremanje za veceru...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Na ovim borovim iglicama bi, svake godine, stradao bar jedan od 2 platnena duseka...pocetak svakog "morovanja" bio bi nam obilazak Splita i kupovina morskih potrepstina u "Jugoplastici"...ne mogu da opisem tu radost!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Milna, 1966. Na slici sam ja sa roditeljima...u pozadini je trudna kuma mojih roditelja...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Mesto na kome smo najcesce sedeli...ispod stene je uvek bilo more racica- kraba...



Kao sto se na ovim novim slikama vidi, ovaj deo plaze je prekriven betonskom plocom...ne razumem zasto, kada vise nista tu ne postoji..namesto odmaralista su samo 2 kuce, verovatno u privatnom vlasnistvu, kampa nema, ni ceskog odmaralista...iza tih kuca, koje su nekada bile nase odmaraliste je suma...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Vidim da je ovaj put iznad plaze obelezen kao Makarac...ne secam se da je nekada imao posebno ime...posta, koja nam je stizala iz Beograda, dolazila je samo na osnovu postanskog broja mesta i oznacenog odmaralista...sve sto je stizalo iz luke moralo je da prodje tim putem...doduse, automobili su bili retki, uglavnom su prolazila dostavna vozila...i tim putem je isao momak iz lucke poslasticarnice...nosio je zamrzivac, oblika velikog valjka i prodavao je sladoled. Izgledao je kao oni hotelski momci iz filma "Neki to vole vruce"...uredno je imao bele pantalone i dugacki beli mantil, belu tokicu na glavi. Secam ga se, kako sa osmehom na licu, ide iznad plaze i poziva na sladoled...tada nista nije bilo ogromno, kao danas..korneti su bili samo mali, i na njih nije stajalo vise od 2 male kugle sladoleda...put i cela plaza bili su od "original" kamena, stena nepravilnih oblika...sada, kad vidim kako su upropastili izgled plaze, bas sam tuzna...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

U ono vreme, nama je bilo normalno da idemo preko tih stena i velikog kamenja...tamo je bas bilo veliko! Uzak pojas uz vodu je imao sitnije kamencice, u vidu plocica...bili su pljosnati i tata nas je, predvece, kad se isprazni plaza, ucio da pravimo "zabice"...
U pozadini slike se vidi rastinje, za koje sam dugo mislila da raste samo tamo- na moru... ...onda sam, jednog dana, prolazeci pored "Fontane", kod "Meka", na autobuskoj stanici, videla isto to! Ne znam kako se zove, mislila sam da je to samo "nesto iz Milne"...ne znam da sam ga igde drugo i videla, osim tamo i kod "Meka".

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Secam se, takodje, simpaticnog fotografa, koji je, nekoliko puta tokom nase "smene" dolazio da fotografise...nije bilo mnogo privatnih aparata...covek je bio invalid i iz camca nikada nije izlazio na obalu...sedeo je u camcu i iz njega slikao...nikada nismo imali mnogo slika...nekoliko, u po nekoliko primeraka...i- to je bilo to!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Mogu i sad da se setim zvuka zricaka...i mirisa soli na kamenu...stalno ponavljam: nikada i nigde nisam osecala taj "miris mora", kao u Dalmaciji..narocito na ostrvima...isto vazi i za Hvar i Korculu...ali, Brac je bio najdrazi, pa je na njemu i najlepse mirisalo!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ovakve haljine, na dugmice, bile su popularne "za plazu i kucne varijante"...mislim na ove gospodje, gore, na putu...steta sto slike nisu "u boji" i sto se ne vidi sve bolje...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Kada sam imala 3 godine, bila sam sama sa tatom, jednog leta...verovatno zvuci neverovatno, ali ja se stvarno odlicno toga secam, u odmaralistu su bila 2 mlada para...obozavali su me i vukli svuda sa sobom...to je bilo obostrano! Uzmu me od tate i onda me setaju, nose, kupuju mi sladolede...

I, naravno, opet je u pitanju "most" i svetionik...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!