Putovanja u srcu

I još nekoliko prizora koji svakako ne mogu da dočaraju moj lični utisak, ali vam mogu koliko-toliko predstaviti ovo mesto

_________________
Mislim PLAVO

No, da se opomenem još jednom da sam zaustila da vam pričam o van Gogu...

Kao što sam pomenula na početku ovog putopisa, moj esej o Vinsentu možete naći na Portalu, dok će ovde tekst biti mnogo manje lirski.

Od centra mesta, polazimo tom 'magistralom' blago uzbrdo, prema manastiru St Paul de Mausole, koji je i u Vinsentovo vreme bio duševna bolnica, i u kome je proveo godinu dana pred sam kraj svog života.
Duž te ulice, kao i u blizini manastira, postavljene su table sa prikazom njegovih slika i odlomcima pisama koja je pisao svojoj porodici i prijateljima.









U pločniku se nalaze utisnute bronzane pločice sa njegovim potpisom.
Kapljice zlata u sivilu...
Kao vilinski tragovi koji će vam pokazati put...



Od momenta dolaska u Francusku, sva svoja dela je potpisivao samo imenom, jer je znao da je njegovo prezime Francuzima previše komplikovano za čitanje i nemoguće za ispravan izgovor.

_________________
Mislim PLAVO

I danas je ovaj manastir na rubu mesta, tu gde već počinju da se nižu polja, vinogradi i maslinjaci...






Prilaz do manastira izgleda verovatno isto kao i onda

_________________
Mislim PLAVO

Kada je Vinsent ovde došao, bio je u prilično lošem fizičkom stanju, neuhranjen i iscrpljen, iz razloga što je najveći deo skromne mesečne apanaže koju je Teo mogao da mu pošalje trošio na platna i boje...
Verovao je da baš i ne mora da jede, a da slika je morao...
Zato mu je po dolasku, kao i u par navrata kasnije u periodima jakih kriza, neko vreme bilo zabranjeno da slika dok se ne oporavi.





A kad bi počeo da izlazi iz sobe, boravio je najpre unutar zidina u manastirskom vrtu, pa bi tek onda dobio dozvolu da izlazi i luta poljima u potrazi za inspirativnim motivima. Za godinu dana koliko je ovde proveo, uz sva ograničenja, naslikao je oko 150 slika.





Priličan broj njihovih replika izložen je u manastiru, i postoji, naravno, kao u svakom muzeju, suvenirnica gde možete kupiti neku sitnicu za uspomenu.
Uspomene koje ponesete u očima i u grudima su besplatne, a daleko dragocenije... I apsolutno su individualne i različite za svakoga... Kao što i doživljaj provansalskih pejzaža, i naslikanih i viđenih uživo, zavisi od samog posmatrača
(Obratite pažnju da muzej nije otvoren za posete od januara do marta!)





Naravno, slikao je on i predele i scene koji su postojali samo u njegovoj glavi i srcu. Tako je izmaštao i 'Zvezdanu noć',
koja nije bila prizor koji se može videti sa njegovog prozora, već vizija samog gradića, spokojno usnulog u dolini, onako kako je Vinsent zamislio taj nežni izraz Božije milosti...

_________________
Mislim PLAVO

Dok sam kuckala onaj tekst za portal, tj. napomenu da je 7 Vinsentovih slika među najskuplje prodatih 30, bilo je malo virkanja preko ramena, i pade komentar:
Pa i nije neki skor...
?!? Pile, pa to je 30 prvih. Od svih ikad naslikanih slika. Svih slikara. Svih vremena...
Pa što ne kažeš... Uuuu, baš ga ljudi vole, a?
Pa vole ga. Sad...

_________________
Mislim PLAVO

Meni omiljni slikari, ali bih prednost dala Sezanu, jer je impresionizam moja prva "slikarska ljubav" da se tako izrazim! Fakat jeste, da je Sezan u potpuno Vinsetovoj senci, a ko nije?

Od mesta do mesta i uvek završimo tamo gde je bio Vinsent! Genije nema šta, kod nekog izaziva veliko poštovanje, pa samim tim i detaljnije pručavanje života i rada tog neobičnog umetnika! Volim da vidim njegove slike, naročito one cvetne, koje su pune života i radosti. Međutim, njegov život je ipak bio tužan i nesrećan, ali u radu je bio neumoran!
Ono što bih JA [url]trenutno[/url] rekla o mom utisku, jeste da bi ova "Zvezdana noć", mogla da se okarakteriše kao daleka preteča "Star Wars fantasy universe", koji takođe nastade u jednoj, pa se prošrila u ostalim glavama!

Još nešto, ovde bih mogla da živim!

I tata bi, sine
Pazi kad sam to rekla u svakom od ovih gradića...
Mediterraneo...
Svi oni imaju taj spori ritam. I ne šljive 2% modernu varijantu 24/7 uopšte. Mnogo im je važan balans između posla i života, i ne daju to...
I sve stignu, a mi sa našom jurnjavom u spidu samo se češkamo po glavi i nije nam jasno kako uspevaju...?

Zato imaju i tu dnevnu pauzu od 2 sata. I zato i restorani imaju to radno vreme nama neshvatljivo. Evo šta je: ne mora gazda da plaća kuvare za 2 smene, nego imaju dvokratno radno vreme: pola da kuvaju ručak, a pola za večeru. A konobare ima u 2 smene, tako da piće, kafu, sladoled, kolače i sl. možeš uvek da dobiješ, a jelo se služi samo kad kuhinja radi.
A ko normalan jede u drugačije vreme? Zna se kad je ručak: od 13-15h...

I onda banemo mi, razmaženi, iz ovakvih 24/7 gradova i (najčešće) ostanemo gladni, jer turističke ture imaju sumanute rasporede...

Enivej, idemo dalje.

A Sezan je u Eksu (Aix)

_________________
Mislim PLAVO

Prekoputa mesta gde se sa puta odvaja prilaz manastiru nalaze se ostaci antičkog grada Glanuma. Osnovan je u 6. veku p.n.e. a negde u 2.v. p.n.e. su ga preuzeli Rimljani.
Radovi na iskopavanju su još u toku i pretpostavlja se da je do sad otkrivena površina tek jedna šestina njegove pune veličine.

Uz sam put (ne možete ih ne videti) nalaze se dve upečatljive i dobro očuvane građevine
Mauzolej, koji su trojica braće Julius podigli svojim roditeljima, i
Trijumfalni luk, izgrađen početkom 1. veka (najstariji u Francuskoj), podignut kao simbol nadmoći Rima nad neprijateljima njihovog carstva.




Pravi momenat za dolazak u ovaj grad, ukoliko volite da vidite i okusite lokalne običaje i fešte, mogao bi biti krajem jula, kada se održava festival Fete du Vin & l'Artisanat d'Art, kad možete probati lokalne proizvode i vina, uživati u izložbama umetnika na ulicama grada, kao i slušati žive jazz svirke...
Ili možda 15. avgust, kada je takođe velika fešta, parada, procesija, vašar...

_________________
Mislim PLAVO

Crkva svetog Martina (Collegiale Saint Martin)
potiče iz 14. veka, a sadašnji neo-klasični izgled je dobila 1821. Evo fotke sa neta, gde može da se vidi lepo cela... (viri iznad drveta onaj špicasti zvonik sa Vinsentove slike)


... jer moja fotka izgleda ovako:


E, sad. Razumem ja da je to umetnost i tako to, ali nekako mi, brate, ovi (paganski) grčki stubovi baš i nisu idealni za hrišćansku bogomolju?
Više mi to pasuje za gradsku skupštinu, sud ili tako štagod.
Al', ne slušajte vi mene, šta znam ja o tome...

I jedna vinjetica sa samog polaska, koja me je razveselila:
Crkva u centru mesta, turistička grupa nekulturno larma, iako je unutra služba u toku...
Ženica od svojih tridesetak godina žuri uza te stepenice, jer kasni na misu.
Ide sa pijace, i nosi jednu od onih prelepih, starinskih, ovalnih čvrstih korpi za bakaluk. Na vrh ostalih namirnica, viri glavica zelene salate i knjiga

Pa kako da ne krene da mi se vrti taj film u glavi: Srećni ljudi čitaju i piju kafu

_________________
Mislim PLAVO

Eks an Provans (Aix-en-Provence)

Krećemo od malo istorije: grad je osnovan je 122. godine p.n.e. a dobio je ime po rimskom generalu Caius Sextius Calvinu.
Oops… Da l’ onda možda fali slovo…?

Eks je najpre bio vojno utvrđenje, pa civilna kolonija, zatim administrativno središte buduće rimske provincije, potom sedište biskupa i najzad, u srednjem veku, službeno sedište provansalskog plemstva. Od 1413. je moćan univerzitetski grad, a posle pripajanja Provanse Francuskoj (krajem 15. veka) zadržao je ulogu sudskog i administrativnog središta.

Kaže: nazivaju ga i gradom hiljadu fontana. Ok, ima fontana, ali baš hiljadu...
A ima li neki zanimljiviji detaljčić?
Paaa... 1981. je bio pozornica izvesnog UFO-landing fenomena, zbog kojeg su tu neko vreme boravili Men-in-black iz Francuske svemirske agencije...

Daj bolje te fonatane...

_________________
Mislim PLAVO

La Rotonda, najveća koju videsmo.



Nalazi se na samom početku lepog bulevara Cours Mirabeau, sa drvoredima platana, koji prati nekadašnju liniju gradskog bedema i deli ovaj grad na pola. Duž ove avenije ima zaista mnogo restorana i kafića, uključujući i Dva momka (Brasserie Les Deux Garçons), iz 1792. godine, u kome su u svoje vreme visili Pol Sezan i njegov školski drug Emil Zola, kao i (pedesetak godina kasnije) Ernest Hemingvej.



Očekujte i cene adekvatne reputaciji... Nije to više mesto gde može da dangubi studentarija...

Onda ide Fontana četiri delfina




I Kraljeva fontana

_________________
Mislim PLAVO

Došli smo u grad poprilično rano, i baš mi je bio gotivan onako prazan i osunčan

_________________
Mislim PLAVO

Palate Albertas,lepa barokna građevina, najpre je izgrađeno jedno krilo, kao dom porodice Albertas (došli su iz Albe ). Brzo su postali veoma uticajni, kupili okolne kuće sa namerom da ih sruše i unajmili su arhitektu da im izgradi ceo trg, po ugledu na kraljevske trgove iz tog vremena. Međutim, samo prvobitno krilo su zadržali za svoje potrebe, a ostalo su zidali za rentu...

Fontana u sredini je dodata 1912. godine, a osmislili su je i napravili studenti Nacionalne Akademije umetnosti i zanata.
Lepo se uklopila



Ogradice ovih 'francuskih prozora' sa prvog sprata su od kovanog gvožđa, i ne zna se tačno da li je naručilac bio u potpunosti svestan mogućeg načina interpretacije ovih frcokli... Pokvarena mašta...

_________________
Mislim PLAVO