Putovanja u srcu

VlaMar je napisao:

Poslednjih nekoliko godina umesto prvomajskog uranka i roštiljanja na otvorenom odlazim na putovanje u neki od evropskih gradova. Nakon niza peripetija ove godine izbor je pao na Pariz. Od par prijatelja sam pre puta čuo da kome se dopao Rim, a mene je oduševio, neće mu se dopasti i Pariz pa sam rešio da to proverim.

Meni se baš to desilo, Pariz mi se mnogo manje dopao od Rima. Ono što mogu sigurno da tvrdim, u Parizu mi je bilo veoma lepo, taj grad ima neku pozitivnu atmosferu (štokaže Jack, energiju), tako nekako kao Beograd, bar kakav je bio pre i isto je tako haotičan sa puno automobila i ljudi. Pre svega, tu su kafići i barovi na svakom koraku, mnogi su puni, očigledno da i turisti i domaći vole da sede, skroz opušteno i to od ranog jutra, ali i kasnije uz kafu, okruženi nekim krupnim vrapcima, uz novine i šacovanje ko prolazi ulicom, jer su skoro svi orkenuti ka spolja. Parkova ima svuda, ljudi šetaju, odmaraju se, sunčaju se raskomoćene garderobe, čitaju knjige, na klupama, na travi, šetaju, igraju se sa decom raznih uzrasta, nasmejani su ii deluju srećno.






Pariz je u odnosu na sve ostale koje smo do sada obišli, za mene nekako čudan ili bolje reći “mali veliki” grad. Površina samog grada Pariza iznosi “samo” 100km2 , dok je Beograda oko 300km2. Stvar je u tome, što se kao grad za Beograd, osim centra računaju i sva gradska predgrađa. Ovo što se vodi kao 100km2 za Pariz je apsolutni centar grada. Gde god da se nađete u tom krugu, koji se jasno vidi na mapi, bićete u “centru”. Vozićete se recimo sat vremena metroom i gde god da izađete na površinu, bićete opet i opet u centru grada. Uglavnom su to delovi koji izgledaju kao naš Stari grad, ili “nakićeni” turistički deo sa palatama, svako malo su i boemske ulice sa kafićima, a najmanje ima ultra modernih sa stakleno metalnim zgradama. Tako to izgleda u 100km2 i tu se “tiska” čitavih dva miliona Parižana, plus ko zna koliko još turista i raznih drugih pridošlica i privremenih stanovnika. Beograd u njegovih 300km2 ima oko million ipo stanovnika.

Kao i svaki “seljak” koji dođe u Pariz, prvo smo metroom “otrčali” da vidimo Ajfelov toranj i svakako se oduševili. Pitala sam se pre toga, zašto bih ja išla da gledam neku metalnu konstrukciju koju sam sto puta videla na TV-u?! Svi znamo kakva je, ali eto i ona “zrači” nekom pariskom pozitivnom energijom, tj. izaziva taj osećaj sreće kod svakog turiste. Ko god je ugleda obavezno mora da se slika mnogo puta, sa osmehom na licu, prave se razne interesantne poze i sve to iz raznih uglova i svih mogućih razdaljina. Toranj je smešten u velikom parku koji se zove Marsova polja i baš me inače obradovalo što Pariz u centru grada često ima veće i manje parkove, zelene staze i drvorede.


Pogled na Ajfelov toranj iz parka Marsova polja



Njeno veličanstvo danju…




Uvek sam se pitala zašto se prodaju suveniri Ajfelovog tornja zlatne boje i čim je palo veče, bilo mi je sve jasno.

Prizor zaista oduševljava.



PRIVATNI VIDEO:
https://www.youtube.com/shorts/lAC1oZ_j ... ture=share

Trenutak kada sam videla ovaj prizor ću zauvek pamtiti, posebno što smo do mesta kada smo ugledali blještavi toranj skoro bukvalno tumarali po mračnom i prašnjavom (nebetoniranom) šetalištu uz reku, gde se takoreći ne vide lica mnogobrojnih ljudi sa kojima se mimoilazite. I taman kada sam rekla, “našto je mračan ovaj grad svetlosti”, banemo na “zlatni toranj”.


Pogled na park Marsova polja sa Ajfelove kule, gde se već vidi ta simetrija koju Francuzi vole da primenjuju u spoljnom uređenju, što je i Vlajko spomenuo u njegovom putopisu o Parizu. Inače, sve je “pod konac” poravnato i ošišano.

Preko puta te metalne skalamerije, koja noću dobija zlatnu boju nalazi se tzv. „Trokadero“, tj. prostor na kom je istoimeni manji park sa fontanom, a iza nje „novokomponovana“ moderna „palata“ (jer je stara, a možda i lepša, na tom mestu srušena). Na žalost, fontana nije funkcionisala zbog nekih radova, tako da nismo mogli da ocenimo da li je toliko lepa koliko se priča. Opet je u pitanju „dosadna simetrija“, što se tiče parkića, palate, ali između dva identična krila, postoji uređen i popločan plato odakle je lep pogled na Ajfelov toranj. Ponovo se „svi“ nameštamo da napravimo što bolje slike da ostanu kao lepa uspomena.


Pogled na Trokadero sa prvog sprata Ajfelove kule




Pogled sa platoa Trokadera na Ajfelovu kulu




Statua Herkulesa koji kroti bika na Trokaderu




Opet neki bik, fontana koja ne radi ispred Trokadera
(počinjem da mislim da Francuzi nisu toliko romantična, koliko militantna nacija)

Fantazija fotke!
Samo ova poslednja... (msm, valjda nije ba[ poslednja, jel)
... vajb kao ono biblijsko "zlatno tele"... puj-puj

_________________
Mislim PLAVO

Tele nema velike rogove, ali zašto su stavili bika, još pozlaćenog, ja ne znam. Ima tog neobičnog preterivanja po Parizu, valjda umetničke slobode. Znaš, to su sve radili savremeniji umetnici, jer kao što rekoh, Pariz nije Rim, gde uglavnom imamo oko sebe daleeeku istoriju, kada se sve radiolo sa drugačijim smislom. U Parizu su stalno rušili i ponovo gradili, samo da se pokaže "ima se, može se" i "mi smo mnogo moćni" i tako to.

Milena, sa većinom se slažem osim sa tim da Pariz liči na Beograd. TRo su dva grada sa potpuno drugačijom atmosferom. Na stranu što je Beograd siv od gareži i neodržavanih fasada, pariz ima atmosferu kao da su svi turisti, i strani idomaći i starosedeoci. Svi nekako polako idu, razgledaju, uživaju (to što pišeš za parkove je baš tako, stave ćebence i sunčaju se, čitaju knjigu, sviraju gitaru). Nemaš uopšte utisak da je to grad u kome su firme, u kojem neko osim ugostitelja nešto radi. Beograd je grad u komeimaš utisak da su svi na poslu, samo su na trenutak izašli da kupe doručak. Svi nešto žure, namgođeni su i uvek frka, trka. u Parizu sam ja osećao smirenje a u BG se unervozim od gužve i žurbe.
Slike su ekstra. Moja bratanica je upravo u parizu i mi u kući svi u glas pričamo da bi opet tamo. Samo eto, ima još mesta za videti ali para i vremena nikad dosta. Biće valjda jednog dana.

Pa dobro, ti i ja gledamo Beograd drugačije, ja baš i ne vidim da smo svi na ulici "namrgođeni" i da žurimo.

Arc de Triomphe - Trijumfalna kapija

Na 2 kilometra od Trokadera nalazi se Trijumfalna kapija, jedna od najpoznatijih građevina ovog tipa u Svetu. Kada je vidite, kao i Ajfelov toranj imate osećaj da „zrači“, što je verovatno odraz radosti što je napokon gledate uživo i što je impozantne veličine. Lepa je i elegantna i stoji u sred prometnog kružnog toka gde idu automobili. Izgradnju Trijumfalne kapije je naručio, ko drugi nego Napoleon. Problem je u tome što je gradnja trajala 30 godina od 1806. – 1836, a samoproklamovani imperator Napoleon je vladao 10 godina. On je uspeo samo da prođe kroz drvenu maketu , kada se vratio posle pobede u bici kod Austerlica. Sto godina je bila najviša kapija na Svetu, ima 50m, ali i dan danas retko koja je nadvisuje. Na njenim stubovima spolja se nalaze reljefi i uokvireni reljef-slike, koje prikazuju najvažnije bitke koje su Francuzi vodili, a sa unutrašnje strane su imena generala. U sredini je večna vatra posvećena neznanom junaku, a pod zemljom se nalazi i muzej.


Pogled na Trijumfalnu kapiju sa okolnim bulevarima sa 1. sprata Ajfelove kule.




Pogled preko puta na Kapiju




„Tête-à-tête“ sa njenim veličanstvom




Ispod/u sredini

Od Trijumfalne kapije spušta se jedna od najpoznatijih ulica na Svetu, Jalisejska polja (od grčke reči Elysium, što je sinonim za Raj). Nekada je ovo bila pešačka zona u Parizu i možda je tada podsećala na “Elizijum” , ali sada je to na žalost bulevar sa gustim saobraćajem, samo se u drugom delu nalazi park sa obe strane. U ovoj ulici su mnogobrojne prodavnice verovatno poznatih brandova, ja sam samo primetila Lui Viton radnju, jer je maštovito imala nadogradnju fasade u obliku tašne. Kako se približavate drugom kraju ove ulice, gledano od Trijumfalne kapije, u delu gde je park nailze se tzv. Velika i Mala palata, izgrađeni krajem 19. veka za ptrebe tadašnje Svetske izložbe (danas poznat po nazivom Expo ) Obe palate imaju divan enterijer i tu se danas održavaju razne izložbe. Velik palata je posebno interesantna, pošto ima stakleni krov.

Velika i Mala palata u parku Jelisejska polja (uz istoimenu ulicu) gledane odozgo sa prvog sprata Ajfelove kule




Ulica Jelisejska polja završava se na najvećem i najpoznaijem trgu u Parizu. Trg Konkord može da se prevede na naš jezik kao Trg Sloge. E pa na tom trgu sa jednim miroljubivim nazivom, interesantno je primetiti da su izvršena mnogobrojna pogubljenja, između ostalih Marije Atonaete, Luja XVI, Robespjera itd… Na trgu se nalaze 18 unikatnih lampiona karakterističnih samo za taj trg, dve fontane (ideja čemu će biti posvećene pozamljena od fontane u Rimu na trgu Novana) i 3000 godina star Luxor Obelisk, poklon od tursko - egipatskog vladara Muhameda (a kako drugačije da se zove ).

Trg “Konkord “

Luxor Obelisk, poklon (čuj mene otet) od egipatskog, ali u stvari otomanskog vladara Muhameda (a kako drugačije da se zove)



Konkord lampioni, unikatni u Svetu, zlatno - plave boje (kao počast francuskoj mornarici, pored je zgrada gde je bilo sedište, a to je sada Hotel de la mare) postavljeni početkom 19. veka, a krajem istog veka su postale električne, pošto je Pariz prvi grad u Evropi koji je uveo električno ulično osvetljenje




Dve vrlo slične fontne, jedna posvećene rekama, a druga moru i ta ideja je kopirana od grada Rima, gde se na trgu Novana nalaze istomene fontane, s tim što je jedna posvećena za 4 svetske velike reke. Da li treba da kažem da su rimske jedno dvesta godina starije i isto toliko puta lepše (bar meni)?! Francuzi su to “nadomestili” tako što su opte dodali zlato, pa ko voli… Fontane smo videli u toku dana, verovatno noću izlgedju mnogo lepše, pogledajte na netu.





Na trugu se nalazi i 8 ženskih statua, koje reperzentuju 8 Francuskih gradova.

Posle Trga Konkord polako ulazimo u “staro istorijsko jezgro “ Pariza i mnogobrojni turisti se kreću kroz park Tiljerije prema Muzeju Luvr. Tiljerije je najstariji park u gradu, napravljen je u 16. veku i sa istoimenom palatom vekovima bio rezidencija pariskih kraljeva. Tri veka je ova palata stajala uz samu Luvr palatu, dok nije zapaljena i demolirana u 19. veku, ostao je samo park.

Na izlazu iz parka Tiljerije prema muzeju Luvr, nalazi se još jedna, ali više nego duplo manja Trijumfalna kapija



U parku se nalazi i tzv Olimpijski (šatro) plamen (samo leti), jer je u stvari u pitanju optička varka, jer ono što liči kao plamen su guste kapljice vode osvetljenje led lampicama




Palata / muzej Luvr je prvobitno bio zamak u 12. veku gde je živeo tadašnji kralj, neki delovi od tada još stoje i danas. Palata Luvr je vekovima bila rezidencija nekoliko kraljeva, često je dograđivana i rekonstruisana, a 1793. godina je odlučeno da postane muzej. Luvr je najveći muzej na svetu, površine 72.735 kvadratnih metara sa 403 izložbenih salona, 13,7km dugažine hodnika i 35.000 eksponata. Pa vi izračunajte koliko vremena vam treba da ga obiđete.




Gde god da pogledate sve je široko, daleko i postrano i razne palate su na sve strane, jer su kroz istoriju stalno dograđivane, umorite se samo od pogleda

Kada prođete ovaj kompleks nekdašnjih kraljevskih palata (i Luvr) i prostranih parkova okvirne veličine Kalemegdana, nailazite na strogi centar Pariza sa užim ulicama zakrčenim automobilima. Tu su u nizu i štandovi za prodaju suvenira i koječega u tom stilu, pa i starih postera, časopisa, ploča… Jedan prodavac je tražio mom suprugu cigaretu, što znači da se od prodaje suvenira u Parizu ne miže mnogo zaraditi. Prateći pravac kretanja ostalih turista stižemo opet do reke Sene i prelazimo je na jednom mostu, gde smo ugledali nju, katedralu Notre Damme. Moram priznati da me je oduševila kako spolja izgleda, veća je nego što možete da zamislite.

Katedrala Notr Dam se nalazi na ostrvu Site (Île de la Cité) na sredini reke Sene, na kom je zapravo i nastao Parzi, tj. Francuska, tu su nicala prva naselja. Ovo ostrvo je malo pre N.E. bilo naseljeno keltskim plemenom Parizi po kojima je grad kasnije dobio ime, posle njih dolaze Rimljani, a posle germansko pleme Franci, koji osnivaju državu Frnacusku. Konkretno katedrala Notr Dam je jedna od najstarijih građevina u Parizu, početak gradnje se računa da je bio 1163. godine, kada su već uveliko bili nastanjeni Franci. Katedrala je posvećena Bogorodici Mariji, što nam sam naziv govori.


Na slici se vidi deo ostrva Site na Seni, gde se nalazi katedrala Notr Dam i najstariji most u Parizu koji se ironočno i dan dans zove “Novi most”




Ovde se vidi koliko su ljudi mali u odnosu na Notr Dam katedralu




Jedna malo umetnička slika Notr Dama




Jedna “romantična” slika katedrale Notr dam i Sene, slučajno je ispala malo zamućeno, što doprinosi efektu (na žalost, u stvarnosti samo je u pitanju to, objasniću i zašto u sledećem postu)

Šetajući centrom Pariza i raskošnim turističkim delom, nešto mi je bilo čudno. Gde je u Parizu stari grad u klasičnom smislu te reči? Bile su na ostrvu Site dve vrlo stare građevine, kao što je Notr Dam iz 12. veka i Sveta kraljevska Kapela iz 13. veka, a sve ostalo je delovalo novije. Samo se u blizini katedrale nalazi par uskih ulica sa restoranima i kafićima, gde je malo lepša atmosfera u odnosu na ulice gde je gusto zastupljen saobraćaj. Posle sam pročitala da je Napoleon III iz higijensih i estetskih razloga odlučio da poruši stari (srednjovekovni ) grad u centru, da proširi ulice i nikle su neke druge zgrade. Takođe, za Pariz važi da je grad romantike, pre svega zbog reke koja prolazi kroz njega, ali moj lični utisak nije bio takav. Sena je reka srednje širine, znači ni dovoljno velika da vas oduševi, niti dovoljno mala da izgleda romantično, a voda je izbliza izgledala sive boje. Što se obale tiče, sem u nekim kraćim delovima, sama promenade nije nešto bila posebno uređena.

Pogled na deo reke Sene sa Ajfelove kule



Turistički trajekt na Seni zatvorenog tipa




Ono što Senu izdvaja u odnosu na druge reke, jeste veliki broj mostova na tako “kratkom” rastojanju od kraja do kraja grada, a to je ukupno 37. Bez obzira na tako veliki broj, samo par mostova su pešački i par se izdvajaju svojom lepotom, što opet nikako ne doprinosi važećem imidžu grada “romantike”. Među najlepšim su pre svega most “Aleksandar III”, poklon tog ruskog kralja gradu od 1900. Godine i najstariji most u Parizu, koji se zove Novi most iz 16. veka.


Takozvani Novi most iz 16. Veka




Prelepi most Aleksandar III

Prelaskom preko mosta Aleksandar III sa severne na južnu obalu Sene, ugledaćete palate. To je Palata Invalida, odnosno još jedan “kompleks” zgrada gde se nalaze: veliki Vojni muzej i još neki manji muzeji, Saint-Louis katedrala, Mauzolej- grobnica Napolena nad kojom je velika zlatna kupola, grobnice sina Naoleona, njegove braće koji su bili carevi i grobnice generala, kao i veliki uređeni proctor gde se i danas održavaju vojne svečanosti. Vojni muzej je interesantan, videli smo oružje kako je izgledalo još odavnina, a bila je i stalna postavka video klipova u velikom formatu kako je počeo 2.Sv.rat. Kao što rekoh, bilo donekle ok videti sve to i još bolje je što jedino za taj muzej nije bio red, mada je bilo jako puno ljudi, ali jedina vojska i ratna istorija koja mene interesuje u životu jeste srpska, tako da se nisam mnogo zadržala na tom mestu. Posebno mi se smučilo kada sam videla Napoleonovu grobnicu i ptala sam se, da li je moguće da se ovaj ratni zločinac u Francuskoj tretira kao faraoni u starom Egiptu?!


Palata Invalida, gde se nalazi Vojni muzej, a iza je grobnica Napoleon iz koje se direktno ulazi u Saint-Louis katedralu




Idolopoklonstvo Napoleonu, sahranjen je ispod ogromne kupole, na slici se vidi koliko je visoka i grobnica dotičnog ratnog zločinca je ogromna, sve mi je to bilo smešno, ali sve je dobro urađeno da cveta turizam






Iza grobnice se direktno ulazi u prelepu Saint-Louis katedralu

To be continued...