Putovanja u srcu

Srednjevekovni šarm Alzaških naselja, na sreću nas putoholičara, opstao je i do danas.
Dodatno je ispoliran i ušminkan u skladu sa potrebama današnje turističke mašine koja besprekorno vrši voljni transfer likvidnih sredstava iz džepova nas koji jurimo po svetu “osećaj za feeling” pravo na račune prodavaca magle i njenih derivata...

_________________
Mislim PLAVO

Ok.
DakleM, znamo da sam na ovaj izlet krenula iz Kolmara


Da ponovim, kao i većina turističkih gradova koji i po okolini imaju šta da “prodaju” turistima, ima i hop-on/off buseva.... U slučaju Kolmara, ovo je turistički prevoz do onih opštepoznatih okolnih šarenih sela.

Nisu ovi busevi ni približno najjeftinija varijanta obilaska tih “magičnih sela”, dapače... Lokalni prevoz je kudikamo jeftiniji, ali je hopon daleko manja glavobolja za preračun redova vožnje koji zavise i od dana u nedelji, i od doba dana, i od godišnjeg doba, i od praznika/sajmova isl...

Uvek je meni odabir načina transporta funkcija 3 promenljive: raspoloživog vremena za planiranje, vremena polazaka/dolazaka ukrštenog sa raspoloživim vremenom za obilazak i raspoloživog keša... Pa eto, u nizu opcija koje postoje za organizaciju sredstva za obilazak, ja sam odabrala ovaj skočkasti način kao najefikasniji.

Na toj liniji uključeno je 6 sela za period od 12 sati (jednodnevna karta, busevi voze iz centra Kolmara od 8:30, a poslednji se vrće nazad oko 19). Teorijski, ako transfer između njih traje manje od 1h (traje manje u proseku, al ne mnogo manje), onda ima šanse da se u svakom od njih provede po 1,5h pa da se tako sva “vide”?
Eh, ne umem ja tako brzo da gledam...? :mgreen:

Zato sam odabrala skromnih 4 komaTa i to je bilo to od mene u ovom momentu...



Firma koja radi ovu turu je https://kutzig.fr/en/ ima i besplatnu aplikaciju koju možete skinuti unapred i baciti pogled i na red vožnje po svim stanicama, i na kratke tekstove o ovim selima koja pomažu pri izboru na kojoj stanici iskočiti iz busa.
Znam da će neke od vas da mrrrrzi da se cimate i klikćete, pa evo jedne (kak'e-tak'e-japanske) fotke istog


Sva ova sela su na onoj “alzaškoj vinskoj ruti”, osim što na toj alkoholnoj ruti ima jooooš sela i vinograda i vinarija, al ok. Definitivno se može planirati neki odmor ozbiljnije dužine ako ste zainteresovani za ovu vrstu turizma-hedonizma, imalo bi se šta i videti i okusiti.

Ovo su hop stanice, ko što se lepo vidi gore na sliKi:
Ribovil (Ribeauvillé) – jedno od najstarijih srednjevekovnih mesta u Alzasu.
Hunavir (Hunawihr) – poznato po crkvi u srcu vinograda.
Rikvir (Riquewihr) – tipično alsaško selo sa šarenim kućama.
Kajzerberg (Kaysersberg) – slikovito mesto sa vinogradima.
Turkhajm (Turckheim) – poznato po tradicionalnoj arhitekturi.
Egishajm (Eguisheim) – jedno od najlepših sela u Francuskoj.

Hm, da... već sam pisala ponešto o tim “najlepšim selima Francuske”.
Ko zna – zna, a Francuzi vala baš znaju...

_________________
Mislim PLAVO

Postoji, dakleM, i zvanična lista Najlepših sela Francuske (Les Plus Beaux Villages de France), koju vodi istoimena asocijacija. Svake godine se dodaju nova sela, a ukupan broj sela članova sada je cca 180.
Udruženje je osnovano 1982. godine da promoviše mala ruralna sela sa bogatim kulturnim nasleđem, ovo je njihov zvanični sajt “https://www.les-plus-beaux-villages-de-france.org/fr/”.

Preduslovi za članstvo su: manje od 2.000 stanovnika, najmanje dva spomenika pod zaštitom i podrška lokalne zajednice.
Članstvo, naravno, donosi ozbiljan rast turizma – kažu, i do 50% više posetilaca

Lista sela proglašenih najlepšim od 2013 naovamo:
2013 – Eguisheim (Alsace, Grand Est)
2014 – Cordes-sur-Ciel (Occitanie)
2015 – Roussillon (Provence-Alpes-Côte d’Azur)
2016 – Conques (Occitanie)
2017 – Gordes (Vaucluse)
2018 – Collonges-la-Rouge (Corrèze)
2019 – Hunspach (Alsace, Bas-Rhin)
2020 – Gerberoy (Oise, Hauts-de-France)
2021 – Vézelay (Burgundy)
2022 – Yvoire (Haute-Savoie)
2023 - Esquelbecq (Nord, Hauts-de-France).
2024 - Collioure (Pyrénées-Orientales, Occitanie).

Čisto eto da znate, ako imate želju i/ili nameru da neko od njih uključite u sopstvenu rutu za obilazak, možete na sajtu pogledati koja su od njih u regiji u kojoj boravite i dovoljno blizu za posetu, i... voila!

Na netu takođe možete iznjuškati i lokacije gde su snimane epizode Igre prestola, ili šta god vas već zanima od pop-kulture
#samokažem

_________________
Mislim PLAVO

Nazad na zadatak, logistika:

Red vožnje sam okačila gore,
Autobus prolazi kroz svako selo na ruti na svakih 1,5h, što se pretpostavlja da je dovoljno vremena za obilazak ( )
Sezona vožnje: od aprila do oktobra
Cena... kaže na sajtu da je sad 29e po glavi, pre puta treba proveriti

E sad, da znate i da ima nekih shuttle varijanti do nekih od sela za vreme adventa, al tu baš treba detaljno iznjuškati kuda, kada i gde... Svakako dobro proveriti, ako odaberete ovaj termin za putovanje.

_________________
Mislim PLAVO

E, evo priče o prvom od sela koje sam videla...

Ribovil (Ribeauvillé)
je jedno od najlepših sela u Alzasu ( ), poznato po svojim šarenim poludrvenim kućama, vinogradima i ruševinama tri zamka iznad sela.

Najčešće fotografisana mesta su glavna ulica Grand’Rue, trgovi sa renesansnim fontanama i panoramski pogled na selo sa vinograda.
Najpoznatija atrakcija su Tri zamka Ribeauvillé (Saint-Ulrich, Girsberg i Haut-Ribeaupierre), koji dominiraju nad selom.
Ribeauvillé je deo alzaške vinske rute i vekovima je bio centar vinogradarstva.

Međutim...

Ribovil ima frulaša kao svoj zaštitni znak zato što je selo vekovima bilo sedište ceha putujućih zabavljača, akrobata i svirača, (minstrela), koje su štitili lokalni gospodari Ribopjer (Ribeaupierre). Ova tradicija se čuva kroz festival Fiferdaj (Pfifferdaj, Dan svirača), a kip frulaša na ulazu u selo simbolizuje tu istorijsku vezu.


Festival se održava svake prve nedelje u septembru i najstarija je ovakva manifestacija u Alzasu, ta tradicija traje više od 600 godina.
Tokom festivala učestvuje oko 1000 kostimiranih izvođača: muzičari, žongleri, akrobati, pa čak i alegorijske povorke sa temama iz srednjeg veka. Vrhunac je velika povorka kroz selo, uz muziku, ples i vino koje se besplatno toči na gradskim fontanama.

Datum ove fešte je nastavak srednjevekovne tradicije: muzičari su morali jednom godišnje da se okupe i odaju počast svom gospodaru zaštitniku, a ta obaveza se pretvorila u živopisnu manifestaciju koja traje do danas. Vrlo je verovatno da su muzičari ostajali da prezime u Ribovilu, jer je septembar bio idealan trenutak: berba grožđa nudila je slavlje i hranu, a dolazak hladnoće značio je da je bolje biti u zajednici nego lutati drumovima. Festival je tako bio i praktičan i simboličan – obnavljao vezu sa gospodarom, ali i obezbeđivao muzičarima mesto u kojem mogu da provedu zimu. Time se grad pretvarao u kulturno središte, gde su se razmenjivale pesme, instrumenti, običaji i prepričavale vesti iz proputovanih mesta, a zajednica je svakako imala potrebu za muzikom i zabavom tokom jeseni i zime.


Ribovil je dugačko i usko selo, pa glavna ulica deluje kao beskrajna šarena aleja.
Ima status „Green Holiday Resort“ i „Climatic Resort“, što znači da se posebno vodi računa o kvalitetu životne sredine.
U blizini se nalazi i spa-centar sa kasinom, što ga čini jedinstvenim spojem srednjevekovne tradicije i modernog odmora.

Ribovil je takođe bio poznat po esnafu mesara još od srednjeg veka. Dakle: muzikanti, vino i klopa, šta ćeš bolje?

Tour des Bouchers – kula mesara iz 13. veka – i danas stoji u selu. Ne kao podsetnik na važnost tog zanata, već je u ona vremena bio običaj da esnafi skupe novce za finansiranje odbrambenih kula grada, prosto zato jer su zanatlije i trgovci bili ondašnja “srednja klasa” koja je imala i pare a i interes da se njihov grad bolje štiti od eventualnih napadača.

Fasade sa motivima svinja ili svinjskih glava označavale su mesarske radnje ili gostionice gde se služila svinjetina. Hmmm... baš da su crtali po fasadama to nisam sigurna, ali oni znaci od kovanog gvožđa... to mi već više liči

Evo dakle i tih slika


















Ah, ovo je jedna fascinantna i pomalo misteriozna tačka u Rikviru!
Natpis na kapiji "MAISON DE JEANNE D'ARC" (Kuća Jovanke Orleanke) upućuje na legendu, a ne na činjenicu.


Kuća je originalna građevina iz 16. veka, dobila je ime „Maison Jeanne d’Arc“ 1920. godine, kada je postala vlasništvo Kongregacije Sestara Božanskog Spasitelja, koje su tu otvorile dom za oporavak i imenovale ga u čast Jovanke Orleanke. Nakon zatvaranja tog doma 2004, zgrada je preuređena i 2007. ponovo otvorena kao kulturno‑društveni centar pod nazivom Maison pour Tous Jeanne d’Arc, zadržavši istorijsko ime. Danas se tu organizuju radionice, časovi plesa, društveni događaji i okupljanja građana.
Zgrada je podignuta kao rezidencija porodice sitnije vlastele, originalno zidana u obliku slova "П", s pročelja je glavna zgrada u kojoj je stanovala porodica, bočno su pomoćne zgrade i stanovi za poslugu, u dnu je vrt, a dvorištance je popločano


Šta je tu misteriozno?
Naravno da postoji turističko-popularno lokalno verovanje da je čuvena francuska heroina, Jovanka Orleanka (Jeanne d'Arc), boravila u toj kući pre nego što je krenula na svoju sudbonosnu misiju.
Ukoliko ne gledate na geografske karte gde je njen rodni Domremi, i gde je Šinon u kome se srela sa Šarlom VII...
Ta priča tvrdi da je ova kuća bila krčma (nema podataka da je ikad bila), i da je baš tu ona zanoćila na svom putu. Zašto je zabasala u Alzas koji je em više dana puta istočno, em nije ni bio deo Francuske u to doba...? Ma ne pitajte koješta, i ne rušite sneška...

_________________
Mislim PLAVO

Došla sam do zaključka da iz ovog prvog sela imam najviše slika
pa je red da lepo vidite bar deo, mislim da su dobro uhvatile atmosferu mesta


Ova lepa žuta kućica je naravno vinski bar/enoteka, zove se Lisica (Le Goupil)


E sad još jedna zgrada sa pričom...
"Fontaine des Ménétriers" na trgu Place de la Mairie, ispred Gradske kuće (Hôtel de Ville).
Trg oko ove fontane je centralna tačka Fajferdaj proslave, mesto gde se proglašava Kralj svirača (Roi des Ménétriers iliti Pfeiferkönig)
Takođe i mesto gde se posetiocima toči besplatno vino i dele kolači




E, saHat kula!


To je ta Mesarska kula (Tour des Bouchers). Rekosmo već, izgrađena je u 13. veku kao deo gradskih bedema i služila je kao stražarska i ulazna kula (Bergtor).
Satni mehanizam je dodat kasnije, u 16. veku. Još uvek radi


A gice... su reklama danas definitivno...

_________________
Mislim PLAVO

Tzv. Gornji grad, u koji se ulazi kroz tu sahat-kapiju...

_________________
Mislim PLAVO

_________________
Mislim PLAVO

Tri dvorca koje sam pomenula (Saint-Ulrich, Girsberg i Haut-Ribeaupierre) imaju svoju poučnu priču.

Kaže ovako: Tri dvorca su bila u vlasništvu tri brata, svaki je živeo u svom dvorcu, aliiii.... Braća su se stalno svađala oko granica svojih poseda i uticaja.
Njihov otac, pred smrt, zada im onu poznatu pokaznu vežbu kao podsetnik na glupost sukoba i važnost jedinstva: dao im je tri strele. Rekao im je da pokušaju da slome sve tri strele odjednom – nisu uspeli. Zatim im je dao tri strele pojedinačno – lako su ih slomili.
Međutim, braća nisu poslušala. Njihove svađe su oslabile porodicu, usledio je neizbežan pad, pa su dvorci vremenom završili kao ruševine...
Evo da ih vidite u brdu više sela


I još detaljčića koji mi zapali za oko

_________________
Mislim PLAVO

To je bio Ribovil, dame i gospodo, jedno od najlepših sela u Alzasu!


Edit:
Ubacujem lepu video-šetnju ovim selom udešenim za Božić, čisto kao opciju koju treba notirati

_________________
Mislim PLAVO

Rikvir (Riquewihr)

Druga stanica na ovom izletu za mene je bio Rikvir, najbajkovitije selo u Alzasu

Početni info:
Srednjevekovni gradić između Vozges planina i alzaške ravnice, poznat kao Dragulj vinograda Alzasa.
Kuće iz 15–18. veka, šarene fasade i tipična arhitektura sa drvenim gredama.
Najpoznatija građevina: Dolder toranj iz 13. veka – nekada odbrambena kapija, danas muzej.
Tokom Božića selo postaje bajkovito, sa jednim od najposećenijih božićnih marketa u regionu.

U srednjem veku Rikvir je bio poznat kao trgovački centar za alzaška vina, a prosperitet mu je obezbedila i proizvodnja ali i izvoz vina, naročito rizlinga, bio je poznat kao „winzerdorf“ (vinarsko selo), odnosno čvorište za razmenu vina između Alzasa i Nemačke.
Od 14. Pa sve do 18. veka, je bio u posedu grofova Virtemberg (Württemberg), koji su grad značajno fortifikovali dvostrukim bedemima i kulama početkom svoje vladavine, što je – zbog bezbednosti - omogućilo da se uzdigne u ozbiljan trgovački centar svog vremena i u 15. veku postao prestonica virtemberških poseda u Alzasu.

Kuće iz 16. veka svedoče o bogatstvu koje je dolazilo od tog vina – mnoge su i danas očuvane.
Tragovi esnafa danas: fasade kuća u Rikviru i dalje nose ukrase i simbole zanata njihovih vlasnika (npr. znakovi mesara, pekara, vinara).... već rekoh šta ja mislim o tome


Priče o kulama i bedemima
Dolder toranj (13. vek) bio je stražarska kula – legenda kaže da su se u njemu čuvale „tajne vina“ i da su stražari imali pravo da probaju burad kako bi proverili kvalitet. Joj, tog opisa posla, burazeru...
Kula lopova je služila kao zatvor – kažu se da su zatvorenici morali da piju razblaženo vino kao kaznu, što je bila posebna sramota u vinskom selu. (Šabre?! Špricer za lopove...?!? )
E, kad smo kod vina, u 16. veku osim onog rizlinga postojala je priča da su lokalni vinari pravili i „čarobni napitak“ od vina i bilja, koji je navodno lečio melanholiju i davao snagu.
Putnici su ga zvali „eliksir iz Rikvira“, pa se selo proslavilo i van Alzasa.
Asteriksov druid beše takođe kuvao neki napitak koji je davao snagu...? Doduše, to selo nije bilo u Alzasu, nego


Rikvir se u turističkim brošurama naziva „bajkovito selo Alzasa“ , jer je gotovo netaknut od 16. veka.
Morabiti da su Diznijevi momci bili istog mišljenja, jer je upravo Rikvir poslužio kao inspiracija za selo u kome je živela Belle u priči Lepotica i Zver. Kažu.


Kad smo već kod zverki i zverčica... Rikvir ima zanimljivu vezu sa mačkama, usled jedne legendice koja ide ovakoooo:
Nekada davno, živela je u selu devojka koja se zvala... ne, ne Belle Durand, nego Marie Wolf (još jedna zverčica). Elem, Mari je imala verenika koji je bio vojnik u odbrani grada i... u nekom od napada poginuo je braneći svoj grad i svoju ljubav... Mari je ostala neutešna, povukla se od sveta i živela samotno, uz društvo jednog jedinog bića - svog crnog mačka. U svojoj neizmernoj tuzi, povremeno je noću izlazila na ulice ili bedeme i glasno jecala, oplakujući svoju ljubav.

Nije ovo baš uobičajeno raditi, a možda i nisu sasvim čista posla?! Puj-puj... Zbog njenog tako čudnog ponašanja i stalnog društva mačke, počeli su da je zovu vešticom... Sreća njena da nisu bili zlobni (ili da se nikome nije zamerila ili zapala za oko) jer su je mogli kazniti spaljivanjem, ko što je red i zakon nalagao...

Elem, desilo se da je nakon izvesnog vremena došla opet neka vojska da napravi opsadu i pokuša da uzme grad, kad ono međutim...U nekom momentu čuli su jezive jecaje/vrisku/zapomaganje sa bedema u tišini noći i pomislili da mora biti da selo progoni duh, ili da su ko zna kakve nečastive sile tu prisutne, i, povukli se odmah - što je sigurno, sigurno.

Kada su ujutro meštani videli da se neprijateljska vojska predomislila i... strateški odabrala da usmeri svoj napad na neku drugu stranu... Yey!
Od tada su mačke (i veštice) postale „čuvari Rikvira“ – zato ih i danas ima mnogo u selu.
Mačaka.
A možda...?
Enivej, figurine veštica (sa ili bez crnih mačaka) se i danas stavljaju na prozore u Rikviru da „teraju zlo“.

A realne, žive (i zdrave) mačke su postale svojevrsni „neformalni simbol“ sela, i sada su prisutne svuda – u radnjama i prozorima, po ulicama, podovima i pločnicima... mačke slobodno šetaju selom, sede na vinskim buradima, u izlozima butika ili pod stolovima kafića.
Mnoge radnje imaju „svoje“ mačke koje su postale njihov zaštitni znak – često ih meštani poznaju po imenu.


Pravo mesto za... Miki!

_________________
Mislim PLAVO

Jao kako je lepo i njihova ljubav prema mačkama mi se posebno sviđa! Eh, tu živeti i uživati... Lepše mi je od Kolmara. Mada sam ja navikla da živim u velikom gradu.

Kahm (Ajfelova kula) kahm