Te godine sam planiranje odmora započeo poprilično kasno i bez neke jasne ideje kuda bih išao. Posle obilaska agencija i provere slobodnih smeštaja pojavila se mogućnost da letujem na Tasosu. Par prijatelja mi je dalo neke smernice oko toga šta da očekujem, ali savremeno doba nudi i internet i razne forume. Zapravo mislim da sam se zaljubio u Tasos i pre nego što sam ga video. Strast sa kojom se o tom ostrvu pisalo, koliko je slika, mapa, opisa postovano uticala je na odluku. Pažljivo sam iščitavao stranice foruma, opise mesta i plaža i nikada na letovanje nisam krenuo sa toliko informacija. Pošto na odmor idem bez auta glavni uslov za izbor mesta je koliko – toliko pristojna plaža, mirno mesto bez gužve, ali da može uveče da se prošeta i da se može javnim prevozom ili organizovanim izletima obići još nešto. Izbor je pao na Pefkari koji je ispunjavao te uslove i na hotel Akti.
Sve pripreme za putovanje su išle u dobrom smeru, online je rezervisan rent-a-car na 3 dana, napravljen je neki okvirni plan obilaska, a onda se na forumu pokrene tema o neljubaznoj vlasnici hotela koji sam izabrao, o sobičku u podrumu sa pogledom na plastični kanistar za vodu u koji smešta goste koji dolaze preko agencija, providnom listu šunke koji se dobije za doručak... OMG – šta sam izabrao?
Put protiče bez problema, noćna vožnja prijatna, a granice prelazimo brzo. Ujutru prolazimo kroz Kavalu, ovaj grad zaslužuje da se obiđe, čak i ovako pospan ostavlja utisak. Dolazimo u Keramoti, a kao Jagodinac pravim se važan da sam ja na svom zemljištu. Ukrcavamo se na trajekt i pravac gornja paluba. Vadim fotoparat i smoki i prizivam galebove, padaju pitanja kako ti je palo napamet da poneseš smoki. Aman ljudi čitate li vi forum?
Tasos sa trajekta zaista deluje kao „šuma koja plovi“, čini se da sam napravio dobar izbor. Ostavljamo par putnika u Limenasu pa zapadnom stranom (verovatno zbog manje krivina) stižemo u Pefkari. Priznajem da sam bio spreman na svađu sa Dinom, ali nas ona dočekuje sa osmehom i nudi kafu dok se soba ne očisti jer smo stigli ranije nego obično. Imamo priliku da osmotrimo plažu i mom zadovoljstvu sada već nema kraja. Voda mirna, ravna kao staklo, na plaži pesak ali onaj koji najviše volim: sitan da ne žulja, a nije kao brašno da se lepi svuda po telu i ulazi u kupaći. Ali ono što me oduševljava su ležaljke razmaknute jedna od druge 5 – 6 m tako da nemaš utisak da će se komšija poslužiti tvojim peškirom. Dina nas zove da pogledamo sobu u prizemlju sa leve strane (jedina sa te strane), gleda na more, izlaz na zajedničku terasu. I ponovo se setih jednog opisa sa foruma da je potpuno nebitno u kojoj sobi ćete biti jer zašto bi neko uopšte bio u sobi na ovom mestu. Dina je svakako energična žena, posvećena svom poslu, bez neke izražene želje da se mnogo druži sa gostima, ali daleko od toga da je neljubazna. Dopalo mi se što je sve porodični biznis u koji je cela porodica uključena.
Sada pisati o hotelu deluje nepotrebno s obzirom da je on u međuvremenu renoviran, sada izgleda „vau“, mada bih ja rado letovao ponovo i u onom starom (dobro možda samo da se skloni goblen sa Isusom iznad bračnog kreveta). O mestu, ako je Pefkari uopšte mesto, postoji posebna tema i opisano je detaljno. Za mene pravi pogodak. Udaljenost smeštaja od plaže bukvalno se meri jednocifrenim brojem koraka što priče o tušu, toaletu, kabini za presvlačenje (a svega toga ima ako niste smešteni u Pefkariju) čini besmislenim. A onih sat vremena kad se probudim pre ostalih i koji obično provodim na terasi pokušavajući da što manje šuškam ovde sam koristio da se isplivam na plaži koja je bila samo moja. I tek sam 8-og dana na pitanje „šta je sa tobom pa ne jurcaš odmah u vodu“ priznao svoju jutarnju aktivnost. Ipak treba biti pažljiv prilikom izbor Pefkarija kao baze, pogotovu ako dolazite busom. Tih 100 metara sa 5 hotela, prodavnicom, kioskom su ceo Pefkari i ko nije spreman da pešači 20-ak minuta do Potosa bolje da bira neku drugu lokaciju. Ja sam imao uplaćeni polupansion, bez auta nikada ne bih birao apartmanski smeštaj u Pefkariju.
Svako veče sam šetao do Potosa i od celog letovanja to mi je nekako najgori utisak. Prvo poslednjih 100-ak metara od poslednjih kuća do izlaska na magistralu je neosvetljeno i često smo ih pretrčavali. Ipak sam i tu naučio ponešto: i drugi čitaju forum (joj šta bih tada uradio forumašu koji je pisao o slepim miševima koji se upetljavaju u kosu i čudnim lasicama koje „skiču“ i grizu kablove) i izgleda da sa godinama postajem iskusniji (ne pokušavam da ubeđujem da su to gluposti, niti da svađom sebi kvarim letovanja, čak kupujem i baterijsku lampu). Drugo razočarenje je Potos, nekako mi je bio bez ikakvog šarma, par paralelnih ulica (ja ova mesta zovem ukrštene reči jer su ulice postavljene horizontalno – uspravno), a gužva ogromna. Da budem pošten, Potos ima sve što i druga turistička mesta i može da bude odlična baza za letovanje. Postoje i marketi, pekare, poslastičarnice, luna park za najmlađe, suvernirnice, dobar izbor kafića i restorana. Utehu sam nalazio u lokomadesima i palačinkama sa limun kremom.
***
Naravno da sam najviše vremena provodio na plaži u Pefkariju, voda je svih 10 dana bila savršeno čista, mirna i topla. Na ulazu u vodu je postojala (verovatno postoji još uvek) klizava stena koja možda deci i slabijim plivačima može da predstavlja problem. Kada su temperature najviše znao sam da pobegnem u sobu (prednost smeštaja na samoj plaži) ili da se sklonim u baštu, najčešće restorana hotela Tasos, na piće ili lagani ručak. Osim odlične plaže Pefkari nudi i par lepih mesta za slikanje.
Vredelo je da obiđemo i neke druge plaže, pa je pao dogovor da poslepodne obiđemo plaže do kojih je moguće doći pešaka.
Prvo smo se samo preselili na drugu stranu „brda“ i kupali na kamperskoj i plaži hotela Aleksandra. Plaže slične samoj Pefkarijskoj uvali i možda ih ne bi ni spominjao da nisam pomalo bio zavidan kamperima. Jeste i moj smeštaj bio na samoj plaži, ali opuštenost na toj plaži je prosto u vazduhu. I svakako razumem strast kojom se na forumu piše o kampu.
Plaža u Potosu mi se nije dopala, suviše puno sveta, ležaljke zbijene tako da je palo samo jedno kupanje i povratak u Pefkari.
Plaža o kojoj nema baš puno pozitivnih komentara se meni jako dopala – Metalia. Na par kilometara od Pefkarija ka Limenariji, do nje vodi betonirana staza paralelna sa magistralom pa još spuštanje zemljanim putem, pešaka oko 30 minuta. Usput se pauza pravila kod mermernih ploča sa horoskopskim znacima i na vidikovcu.
Metalia je svakako neobična plaža sa ostacima rudnika u pozadini, dosta hladovine, a ono najbolje je što 15-ak metara oko vas neme nikoga. Na plaži je i simpatičan kafić sa normalnim cenama i dobrom muzikom. Ono zbog čega ova plaže nije popularna je očajan ulaz u vodu i u tu svrhu napravljeni su pontoni od džakova sa peskom. Plaža je udaljena od magistrale, zbog tog ulaska nije za porodice sa decom, ko dolazi kolima verovatno ima druge plaže koje su „lepše“, tako da Metalia ostaje znatiželjnicima koji dolaze da je vide ili ljudima poput mene koji vole plivanje na plaži na kojoj nije gužva, a ponovo je dovoljno urbana da postoji tuš i kafić na primer.
* * *
Nakon par dana stigao je i rent-a-car auto. I tu su me iznenadili, dovezli su auto do hotela, dali par osnovnih uputstava i rekli nam da ključeve slobodno ostavimo iznad točka ili damo Dini. Plan je bio dosta jednostavan, prepodne plaža – pa se povučemo u selo na ručak – pa druga plaža poslepodne. Vožnja nije veliki problem, put je dobar, povremeno ima krivina, ali nema serpentina, suženje i sličnih stvari, a sada nakon letovanja na Kefaloniji čini mi se da je na Tasosu bio autoput.
Prvo stajanje Aliki i odmah sam se zaljubio u ovu plažu. Duboka uvala sa kristalno čistim morem, skoro da deluje da plivate u bazenu, peščana plaža i morsko dno i na moje iznenađenje pesak sa dna se ne uskovitla i ne zamuti vodu. Iznad plaže postoji staza u debeloj hladovini, a u pozadini plaže su i ostaci arheološkog nalazišta. Sve je lepo obeleženo. Malo me je začudio način iznajmljivanja ležaljki, 10eura ili besplatno ako ručate u restoranu. Iako su kraci hobotnica koji se se sušili na suncu delovali primamljivo smeštam se na kraj plaže u kafiću sa srpskom zastavom. I ovde sam pomislio na forum – od sada i ja igram loto, ona kamena kuća iznad plaže prosto priziva. Nažalost već oko 12 je počela gužva, a u 13 je bilo nepodnošljivo pa bežim ka manastiru.
O manastiru neću mnogo pisati, ima mnogo upućenijih od mene da napišu po koju. Sve je veoma čisto i uredno, postoji suvernirnica, deo manastira je u rekonstrukciji, a pogled sa terase obara sa nogu. Poštovali smo i kućni red da se unutar manastira ne fotografiše. Moram da priznam da mi je bilo krivo što sam baš detaljno čitao forum i poneo pantalone i duge rukave. Mora da su fotografije u onim čakširama koje se dobijaju na ulazu odlična uspomena.
Posle manastira uputio sam se u Teologos na jagnjetinu. Zapravo sam parkirao na samom ulazu u selo (čini mi se da se taverna zove Augustos ili nešto slično), a onda se prvo malo prošetali. I oduševio se selom, kamenim kućama, popločanim ulicama, neopisivim mirom koji je vlada, improvizovanim tezgama ispred kuća na kojima se prodavao med i kožne sandale. Nabasali smo i na tavernu čuvenog brke koji nas je bukvalno uvukao unutra, sipao po čašu vina i poslao na terasu. Osim pića na početku dobili smo i desert na račun kuće, a svakako sam prijatno proveo poslepodne. Šta da napišem na forumu, da li je bolja jagnjetina kod brke ili u Mladenovcu? Ma zar je važno, Michelinove zvezdice pratiću na nekim drugim destinacijama.
Za poslepodnevno kupanje po preporukama sa foruma odabrao sam Notos. Iskreno očekivao sam malo više od ove plaže. Zapravo plaža je super, mala i intimna uvala, čista voda, postoje ležaljke, nema kafića i muzike, staza kojom se spuštate do plaže jeste strma i malo je nezgodno u papučama, ali ne i strašno. Međutim baš je bila gužva i uglavnom porodice sa malom decom. Dok smo se razmišljali da li da ostanemo na plaži ili krenemo dalje sa brda je sišao čovek koji je doneo nove ležaljke i nekako nas smestio. Ostali smo na plaži bogami do kasno.
Kada samo već imali auto pala je kupovina meda, začina i suvenira za prijatelje i rodbinu. U onoj super radnjici u centru smo probali nekoliko vrsta meda, a kod tete koja sprema palačinke kupili i lepo oslikane tegle. Valjda niko u busu nije primetio da u povratku imam kofer više.
* * *
Drugi dan i rano kretanje ka severu ostrva i Mermernoj plaži. Fotografije koje sam gledao na forumu pre puta bile su fenomenalne. Znao sam da je u međuvremenu napravljen kafić i da su postavljene ležaljke. Verovatno je plaža izgledala spektakularno bez toga, ali je i dalje to sasvim lepa plaža. Kontrast belih mermernih kamenčića i tirkizno plave vode čini je malo drugačijom od ostalih plaža. Kako sam stigao rano na plažu smestio sam se u prvi red ležaljki (što nije lako jer konobari čuvaju te ležaljke sa stalne goste) i bogami se iznenadio koliko se plaža kasnije napunila. Ko stigne kasnije na plažu zaista može imati problem da nađe pristojno mesto. Inače dok sam se spuštao na plažu pitao sam se kako bi u rent-a-caru mogli da znaju da smo bili i na ovoj plaži, ali je na parkingu to bilo potpuno jasno, auto je bio potpuno pokriven „belom prašinom“.
Do ovog trenutka plan se nekako poštovao. Izgleda da nisam bio pripremljen na Panagiu. Ako sam prethodnog dana mislio da je Teologos super, Panagia je bila potpuno otkriće. Parking sam našao odmah na ulazu u selo, a preko puta prodavnice sa ručnim radovima i nakitom. Verovatno sam trebao da pretpostavim da ćemo se zadržati duže nego što je planirano pošto smo se samo u toj radnji zadržali 45min. Nekako su nas sami meštani vodili kroz ovo mesto. Ljubazna prodavačica nas je uputila u tavernu u centru pod platanom. U uglu restorana se stalno na ražnju okreće jaretina, jagnjetina i kokoreci. Nakon fantastičnog ručka konobar nas je uputio ka prodavnici gde smo kupili paradajz sušen na suncu koji je davao poseban šmek salati i masline. Šetali smo krivudavim ulicama sa kućama okrečenim u belo, često sa tezgama sa raznim umetničkim radovima. U jednoj od tih radnji su nas uputili i do „najslikanije kuće“, a odatle smo došli i do simpatičnog trga sa „mostićem ljubavi“. Nekako je prećutno pao dogovor da plaža Paradiso ostaje za neku sledeću godinu.
* * *
Trećeg dana smo izabrali zapadnu stravu ostrva. Usput smo iščitavali opise plaža – Pahis za porodice sa malom decom, Glifoneri – dug plićak, a naš izbor Papalimani. Iznenadili smo se da je ova plaža relativno mala i uska, ali na njoj je bila najmanja gužva. Plaža se nalazi u okruženju borova pa ima prirodnog hlada, a postoji i lepa taverna. I na ovoj plaži je ulazak u vodu postepen i plićak je dugačak - plaža za „reset“, tako smo je nazvali.
Kada smo kretali iz Pefkarija Dina, vlasnica hotela, nam je preporučila da odemo u Kazaviti. Iako smo prvobitno mislili da posetimo Limenas, sada bih žalio da je nisam poslušao. Put do Kazavitija (Mikro i Makro Prinosa ako sam zapamtio) i nije baš sjajan. „Samo ćemo da prošetamo, slikamo par slika i vraćamo se“, mislio sam do trećeg koraka u ovom mestu. Ovde nema radnjica i tezgi kao u Panagii i ima malo sveta i svi su nekako nasmejani i raspoloženi i deluje kao da vreme stoji. Podaci kažu da su se ljudi ovde doselili još u IV veku p.n.e. i da su se uglavnom bavili poljoprivredno - stočarskom proizvodnjom. I da ovo selo nikada nije pljačkano jer je visoko u planini. Obišli smo ostatke škole i crkve, malo prošetali strmim kamenim ulicama, pa se vratili u jednu od taverni na trgu sa šupljim platanom. Piće i sladoled (inače imali su samo jedan ukus i to „kajmaki“), pretvorilo se u ručak, najbolji na ostrvu, pa u kafu i desert. Da nije trebalo vratiti auto do 20 i spakovati se za povratak kući verovatno bi se pretvorilo i u večeru.
* * *
Zašto uopšte pišem ovaj „putopis“ kada sve o tome znate bolje od mene? Možda da Del Piero ne bude usamljen ili zbog poslovnog sastanka koji Tedi ima ili zbog toga što sam spremio slike i čekao da Pefkari stigne do „moje“ godine ili da bih rekao zašto se meni Tasos dopao. To što mi je smeštaj bio na samoj plaži je veliki plus. Kupanje rano ujutru i kasno uveče na praznoj plaži su mi najlepše uspomene sa letovanja. Drugi veliki plus je osećaj da gde god da skrenete sa magistrale na plažu nećete pogrešiti. Čini mi se da sam pre puta upisao i do 30 plaža koje bih posetio, a i do najudaljenije je maksimalno 40-ak km. Poseban utisak su mi sela koja sam obišao, svako po nečemu specifično, verovatno mi je trg u Kazavitiju jedno od najopuštenijih mesta na kojima sam bio. Ovo je bila moja prva poseta nekom grčkom ostrvu i ljudi su srdačniji i prijatniji nego u kontinentalnom delu. To se valjda prenelo i na ljude na forumu, Tasos je jedina tema koju sam redovno čitao i po povratku.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Divno pišeš VlaMar!
vam svima na komentarima i pohvalama 
(ja sam, mnogo puta, pisala o slepim misevima...mene JAKO plase, a kako izlazim bas kasno i obicno nikoga nema na putu, jos mi vise 
kosu na glavi....i lasica stvarno ima (leta 2012. i 2013. ih je bilo u enormnom broju)...ali, nema toga sto bi me sprecilo da tamo ponovo odem, a pogotovo ne sismisi i lasicice! 
Bilo je nekoliko "junova" i "septembara", koje sam provela na Tasosu...i "Uskrsnje-prvomajskih termina"...o nekim boravcima sam pisala, o nekim nisam stigla...jos!