Putovanja u srcu

Lep putopis i divne slike. Kefalonija je tako velika, da kad bi se svake godine vraćala, ne bih mogla da tvrdim da sam je upoznala. To je bila destinacija koju sam godinama želela da vidim, naravno ne zbog filma, njega sam gledala pred polazak. Prošle godine smo na "OOORUUUK"!, uspeli da se finansijski konsollidujemo i odemo do nje. Put je dugačak, prenoćili smo u Kalampaki, obišli Meteore i stigli dan ranije u Lasi, smestaj smo imali u vili Kekatos (odličan smeštaj). Na nasu sreću gazda nas je pustio u apartman i to bez nadoknade, pošto smo bili u prvoj smeni.
Valjda od silne želje da je vidim, malo sam bila razočarana, ona je zaista divlja...neprestano je duvao vetar koji u junu baš i ne prija. Pamtiću je osim po lepoti, po neverovatnom broju koza, vetrenjačama, fenomenalnom kozjem siru, dobrom vinu, neverovatnom broju Engleza, vetrenjačama....i svemu onom šti si ti u svom putopisu opisao.
Bilo je interesantnih trenutaka, doći u Karavamilos, baš u momentu kad pristiže sjajan ulov, tuna i sabljarka



Zateći se u manastiru sv. Gerasima, u trenutku kad se otvara ćivot,kad se može pristupiti moštima sv. Gerasima



Susresti se sa penzionisam moreplovcem, koji nas je pozvao u svoj rajski vrt, gde ima biljaka sa svih kontinenata, a kuću je napravio od materijala od kojih se prave brodovi.....neuništiva na kopnu. Četrvt veka stara, a beli se na suncu kao da je juče sagradjena.
Pri obilasku vinarije Robola, domaćica čuvši da smo iz Niša, počela je da pominje mnogo prijatelja koje ima u našem gradu, pošto je nekoliko puta dolazila ovde. Pričala nam je o vinim i posluživala, čini mi se revnosnije nego druge .

Vinarija Robola



Drogarati pecina , gde se ponekad održavaju koncet, gde je moj dragi pri onom čudno svetlu uspeo da vidi ovog živuljka



Drogarati pećina



Evo i kafane Kapetana Korelia u Agia Efimiji (lepo mesto)



Pogled iz kafanice



Meni su se lično mnogo dopale plažice Embisi i Fogi u blizini Fiskarda, ali mi je Anti Samos bila omiljena.

Fogi



Anti Samos plaža


Na čuvenom Mirtosu, lepota od mora.



Asos je sladak, ali spustanje do njega kolima, je prava umetnost...sitan vez u pravom smislu.



Fanari u blizini Argostolija, ponead izgleda spektakularno



Poziraju na sve strane





Motorizovani čobanin



Manastiri Agrilion i Kuperion

Agrilion



Kuperion



Propustio si da vidiš OVO




Biće prilike da ponovo odeš do ove divljakuše. Čeka ona, ni zemljotresi joj ne mogu ništa

_________________
https://www.youtube.com/watch?v=4AYR79lbRRk

Baš mi je drago za ove slike, koristio sam vašu foto turu kao pripremu za put. Za ovakvu destinaciju velika je prednost auto, ja sam morao da pravim kompromise. Meni je Kefalonija jedna od retkih destinacija koju bih odmah ponovio. Ono što je mene oduševilo je svakako more, boje, kontrasti.



Svetionik - Fanari



Katavoters





Šetnja Argostolijem - pešačka šoping ulica i uz more

_________________

_________________
http://youtube.com/@Bokins

Sa zadovoljstvom procitah ponovo! Svi opisi i slike, svih ucesnika na temi, su sjajni!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

VlaMar!

Leto 2015.

Pisanje o Kefaloniji su bili moji prvi postovi na ovom forumu. I nakon godinu dana nisam promenio mišljenje.
Moja dobra prijateljica mi je na FB napisala "ne moraš ništa da mi pričaš, nema bolje preporuke nego činjenica da si se ti vratio već sledeće godine". I zaista me je ovo ostrvo potpuno osvojilo. Da mogu kupio bih odmah kuću na Kefaloniji. To ne znači da treba da se dopadne svakom.

Šta je to što mi se sviđa:

- veoma lepe plaže, sve koje sam obišao sa kristalno čistom vodom; mnogo različitih plaža, od puder peščanih, preko svih veličina šljunka i oblutaka, do stenovitih, od fensi uređenih do pustih
- ja volim "urbane" plaže sa ležaljkama i suncobranom, da ima kantinu u kojoj može da se popije piće ili pojede laki ručak, idealno ako ima i tuš, sportove na vodi; ono što me oduševljava na Kefaloniji je što pored svega toga plaže nisu pretrpane i ima intime (osim na jednoj, videćete u sledećem postu), ima mesta za sopstveni peškir, ima mesta da igrate odbojku ili frizbi, a bez obzira što je samo jedan bar na plaži koja je 10km udaljena od najbližeg mesta cene su ok i čak niže nego na drugim destinacijama
- klima je veoma zanimljiva, ovo leto je bilo pakleno sa temperaturama 37-38C, ali tamo uvek duva vetrić tako da se lakše podnosi, a vetar nije neprijatan da vam bude hladno kada izađete iz vode; najviši vrh ostrva je preko 2000m pa su večeri veoma prijatne i lepo se spava
- gosti su pretežno Britanci i Skandinavci, zatim Italijani, naših ima manje, a Bugara i Rumuna nema; da me ne razumete pogrešno ali je ponašanje na plaži drugačije, ne saznate prvog dana kako se zovu čija deca, nema dovikivanja; nivo usluge je drugačiji i u restoranima, kafićima, noćnim klubovima
- ima šta da se vidi i u unutrašnjosti ostrva: nacionalni park, manastiri, vinarije, istorijski lokaliteti...
- ono što je meni lično važno s obzirom da idem busom je da plaža u mestu u kojem sam smešten bude pristojna, a da uveče mogu da prošetam i da ima nekog sadržaja; to je u ovom slučaju pun pogodak i moj lični količnik cene i kvaliteta je najpovoljniji do sada

Naravno da nije sve idealno:

- područje je trusno i često ih pogađaju zemljotresi, nakon zemljotresa iz 1953 kada je ostrvo potpuno srušeno (preživeo jedino Fiskardo) nema straha od urušavanja zgrada, ali se u putnu infrastrukturu ne ulaže puno; već drugu godinu saniraju deonicu od 10km, često ima odrona ili oštećenja; to prouzrokuje da se vozi veoma sporo (prosečno 30km/h) i da vam treba više vremena do plaže
- takođe to znači da nema lokalnog autobuskog saobraćaja i da se do najlepših plaža može jedino autom

Prošle godine sam obišao must-see i treba pročitati obe strane. I dalje su mi najlepše plaže Mirtos, Petani, Antisamos, Makris Gialos, obavezno Melisani, ali sam i ove godine obišao neke zanimljive plaže.

Naše agencije u ponudi imaju samo Skalu i Lassi.
Skala je malo mesto na samom jugu ostrva, potpuno zaokruženo u turističkom smislu. Smeštaji mi se čine kvalitetniji, u mestu ima 4 supermarketa, 2 pekare i mesare, poslastičarnica, park, lekar i apoteka. Plaža u Skali je kilometrima dugačka, delovi sa sitnim peskom ili šljunkom, postoje delovi sa ležaljkama, a toliko je dugačka da sigurno možete da nađete mesto na kom ćete biti sami. Međutim mana je što je daleko od svih drugih zanimljivih mesta i drugo uveče bi meni brzo dosadilo (ja nisam tip koji igra karte ili jamb na terasi).

Sa druge strane Lasi nije mesto, već predgrađe Argostolija, najvećeg grada na ostrvu. Karikirano je to jedna veoma dugačka ulica na terasi iznad mora, gde su sa obe strane te ulice smeštaji, restorani, kafići i barovi, 4 supermarketa, rent-a-car agencije. Nema prodavnica sa drangulijama, nema pekare, girosa, mesare, sladoleda. Za sve to morate u Argostoli koji je 2km ili 15 min pešaka daleko. A Argostoli je fenomenalan gradić, prepun sadržaja, sa šetalištem pored mora i pešačkom šoping ulicom, parkom, velikim trgom, muzejima, velikim brojem restorana i kafića, poslatičarnica, palačinkarica... I ceo Argostoli dolazi da se kupa u Lasiju na nekoj od njegovih plaža tako da je najveća gužva između 16:30 i 20:00.

Za bazu oba letovanja birao sam Lasi iz već navedenih razloga. U samom Lasiju nalazi se 4-5 plaža, svaka zanimljiva na svoj način.

Iz pravca Argostolija prvo se nailazi na plažu Gradakia, karakterističnu po sivom pesku. Iznad plaže nalazi se i bar i tuš. Princip na svim plažama (osim na Antisamosu) je da se ležaljke i suncobran plaćaju nezavisno od pića.

Ako pogledate u daljinu vide se i sledeće dve uvale. Prva je ispod hotela Mediteraneo i do nje se prolazi hotelski kompleks i ja je ovom prilikom nisam posetio





Dalja uvala sa prve slike je plaža Paliostifada ili San Antonio po baru koji se nalazio na njoj.



Sledeća u nizu je plaža Makris Gialos - dugačka plaža nekoliko stotina metara do koje postoje tri spuštanja.

Prvo spuštanje je do dela sa ležaljkama i beach barom u kojem je tiha muzika i tu uglavnom ima porodica sa decom, najfiniji je pesak i na plaži i prilikom ulaska u vodu, a plićak je par metara



Sledeće spuštanje vodi do slobodnog dela za sopstveni mobilijar



Poslednje spuštanje je za beach bar Costa-Costa koji je jako popularan među mlađom populacijom i na koji dolaze turisti sa kruzera i to je zaista neobično kada vidite 100 ljudi različitih rasa (bukvalno i Kineza, Indijaca, Crnaca, Amerikanaca na proputovanju Evropom) i svi na istim peškirima





Na plaži se nalazi super beach bar, ponuda fenomenalna i pića, hrane, sladoleda, koktela, cene malo jače, non-stop odlična muzika, besprekorno čisto



Plaža je odlično uređena i ima svih sadržaja, tuševa, wc-a, svlačionica, spasilaca, lekarske prve pomoći







Voda je ovakva celom dužinom plaže



Samo stenom na plaži odvojena je od poslednje plaže u Lasiju, Platis Gialos - duboke plaže, do plaže se može i spuštanjem ispred hotela White rocks. Slika je preuzeta sa interneta, čisto da bih prikazao sve plaže pošto ja nemam nijedne bez nas



Na svim plažama komplet 2 ležaljke i suncobran je 6 eura, a ove drvene sa dušekom su 8 eura.

Neke cene su npr: frape - 2e ili 3e u Costi, veliko pivo 3/3,5e, mala voda 1e, limenke 1,5e, suvlaki 2e žica, pite i krofne 2e, voćne salate 4e, obrok salate (Cezar ili tuna) 5,5-7e...

Raspisao sam se kako je Argostoli lep gradić, mada nemam nešto slika da vam to i pokažem. Obično ga posetim uveče, bilo da samo prošetam, odem na piće ili sladoled ili večeru. Za 20 dana nisam imao loše vreme pa da ga posetim danju.
Grad je praktično potpuno izgrađen posle zemljotresa 1953.godine i urbanistički osmišljen. Centar grada se prostire duž obalu u dužini od par kilometara. Preko zime ima oko 15000 stanovnika, a leti mnogo više. U gradu je luka i praktično nema plažu. Odatle saobraća trajekt ka Liksuriju, drugom najvećem gradu na Kefaloniji, koji se nalazi sa druge strane zaliva. Par dnevnih slika nastalo je prošle godine dok smo čekali trajekt.

Šetalište uz obalu i marinu, na samom šetalištu postoje klupe, ali nema prodavnica, sladoleda i sl. Brojni restorani i kafići nalaze se sa druge strane ulice koja prolazi pored šetališta i u toj ulici je uveče zabranjeno parkiranje





Ako imate sreće duž šetališta možete videti zaštićenu vrstu kornjača kareta-kareta



Paralelno sa šetalištem nalazi se pešačka i šoping zona, prepuna prodavnica i butika. Ima i poznatih brendova i grčkih robnih marki, zatim prodavnica suvenira, kandiranih lešnika i brojni kafići koji su naravno najskuplji.







Stalno se organizuju koncerti, pozorišne predstave, karnevali...



Šetalište se završava ogromnim trgom koji je uveče prepun dece, a klupu nećete naći ni od domaćih bakica. U krug oko trga su restorani (postoji i kineski na primer) i najpoznatija poslastičarnica Premijer (posle Rima svaki sladoled mi je "onako")



Nakon trga nastavlja se šetalište kroz takozvanu ulicu palmi i u ovoj ulici sa obe strane se nalaze samo restorani, nema prodavnica. Tu već godinama nakit prodaje i naše čovek sa zanimljivim načinom izlaganja



Paralelno sa pešačkom zonom kako se udaljavate od mora nalazi se glavna ulica kojom ide saobraćaj i u kojoj se nalaze najrazličitije prodavnice neturističkog tipa. Van centralne zone nalaze se veliki supermarketi Lidl, Veropulos, AB diskont, Carefour, ali do njih vam treba auto. Ušteda je velika, pogotovo u odnosu na Lasi, pa nije loša ideja i taksi.

U gradu postoji arheološki muzej, muzej nacionalne istorije, pozorište, biblioteka, velika pravoslavna i katolička crkva...

Evo i par nekih detalja, uglavnom ispred kafića





Iz Lasija do Argostolija možete doći na više načina. Naravno pešaka, u zavisnosti gde vam je smeštaj rastojanje do centra je 2-3 km i uglavnom nije naparno u smeru ka Argostoliju jer se ide nizbrdo, ali je povratak naporniji. Lokalni bus ide na svakih 30min i karta košta 1,5e ali je poslednji polazak iz Lasija u 21:00 u top sezoni. Taksi u jednom smeru košta 5e. Postoji i stari put uz obalu i ako ste kolima vredi se provozati tim putem jer su usput Teodorov svetionik, Katavoters i kamp.

Odlazak na Kefaloniju, a pretpostavljam i na svako drugo ostrvo, ne bi bio potpun ako odmor provedete samo u mestu u kom ste smešteni ma kakva da je plaža. Tih "gradskih" plaža možete naći i na mnogo bližim destinacijama.
Prošle godine sam tek uz asistenciju vodiča uspeo da obezbedim rent-a-car. Skoro da nisu hteli da razgovoraju o najmu na 3 dana. Platili smo 160e za auto klase B (Panda, Fiesta, Daihatsu Sirion) za 3,5 dana. Na Kefaloniji auto uzimate u 17h kako biste mogli odmah ujutru da krenete u obilazak.
Poučen tim iskustvom par nedelja pre ovogodišnjeg polaska sam poslao par mailova i pokušao da rezervišem auto. I jedino sam tu primetio da se situacija u zemlji odražava na turističku sezonu. Iz više agencija su mi ponudili auto i ako nisu bili najjeftiniji uzeo sam auto kod iste agencije za 120e. Na licu mesta sam video da je u mnogim izlozima bilo izloženo da je moguće rentiranje i na 1-2 dana. Drugi pokazatelj krize je da su nam ponudili da umesto autorizacije kreditne kartice (rezervišu vam sredstva u slučaju da izgubite ključ ili ako oštetite donji stroj auta) ostavimo pasoš kao zalog. Razlog je zatvaranje banaka i njihova neažurnost pa pare ostaju rezervisane i nekoliko nedelja nakon što agencija skine rezervaciju.

To prvo poslepodne plan je bio da obiđemo neku od obližnjih plaža ka jugu. To su Minies (aerodrom pa ne preporučujem), Ammes, Ai Helis i Avithos, udaljene od Lasija 5-8 km. Sve plaže su peščane sa tom razlikom da je Ammes za zlatnim peskom, Ai Helis za sivim a Avithos sa crvenim.
Po karti koju smo dobili u agenciji, a i po raznim forumima najlepša od ovih plaža je Avithos. Nama se uopšte nije dopala, uska plaža, veoma natrpana ležaljkama, na ulazu u vodu kamenje, pa se nismo ni kupali.



Vratili smo se nazad ka plaži Ai.Helis. Simpatična plaža, baš onakva kakvu ja volim, sa ležaljkama i barom, terenom za odbojku, pristojnim delom za sopstveni mobilijar, tušem. I na plaži i na ulazu u vodu je sitan pesak, a i plićak je par metara pa je voda toplija. Iznad plaže postoji mali parking, a automobili su parkirani i duž ulice kojom se spuštate na plažu.



Ovako izgleda deo plaže ka baru sa mesta gde se stepenicama spustite na plažu



A ovako ka drugom kraju, stenoviti deo pogodan je i za malo ronjenja mada mi se čini i da nema baš zanimljivog morskog sveta



Neka romantična duša ostavila je trag na pesku koji me je podsetio na logo našeg foruma



Do svih ovih plaža može se doći i motorom jer nema nekih velikih krivina i put je relativno širok.

Svakako najlepša plaža na Kefaloniji je plaža Mirtos. Plaža se nalazi na oko 30km od Argostolija ka severu i treba vam više od 45min da do nje stignete. I pored činjenice da sam je posetio i prošle godine nijednog trenutka nisam bio u dilemi da je treba posetiti ponovo. Koji god izbor najlepših plaža u Grčkoj da čitate Mirtos će biti na tom spisku. Do plaže se stiže asfaltnim putem, istina sa serpentinama, parking se nalazi iznad same plaže, na kojoj su još i ležaljke i suncobrani za iznajmljivanje (7e), kantina, tuš, wc, svlačionice što je izdvaja od drugih plaža sa tog spiska. Plaža je sitan beli oblutak koji daje kontrast tirkiznoj vodi.

Pogled na Mirtos rano ujutru



Pogled na Mirtos oko 16h, pokušao sam da prebrojim ležaljke i po mojoj proceni na plaži bude više od 500-600 posetilaca, a vi imate utisak da ste sami na plaži koliko je ona ogromna



Pogled na Mirtos sa vidikovca kod sela Divarata, ako u okviru nekog izleta piše Mirtos dovešće vas ovde na slikanje, nijedan izlet ne podrazumeva spuštanje i kupanje na plaži. Jedino se preko agencije Panem može doći do plaže i taj izlet je namenjen putnicima sa kruzera i košta 40e za prevoz i 3 sata boravka na plaži



Na jednom kraju plaže nalazi se pećina koja se pojavljuje i u filmu Mandolina kapetana Korelija koji je i proslavio Kefaloniju



Plaža slikana od pećine



Plivanje na ovoj plaži je posebno zadovoljstvo. I turistički vodiči i predstavnici agencije upozoravaju na postojanje jakih struja i na mogućnost pojave talasa, ali u dve posete meni je voda bila ovakva





Ove godine originalan način da se spustite na plažu, spust sa instrukturom u paru 80e



Sledeće mesto koje sam posetio je Asos. Da je popravljen put oštećen pre dve godine u zemljotresu Asos bi od Mirtosa bio udaljen svega 9km. Ovako morate novim putem preko brda sa krivinama u dužini oko 15km ili okolo brda i kroz sela u dužini oko 35km. Spuštanje do Asosa je pravi izazov u vožnji jer ima 7 ukosnica pod nagibom, ali je put širok i generalno vozi se veoma sporo. Meni se Asos jako dopada, podseća me malo na dalmatinska mesta i Pargu, sa šarenim kućama naslaganim jedna na drugu.



U Asos se sklonimo da bi ručali, a već drugi put posle ručka odustajemo od posete ostacima tvrđave koja se nalazi iznad grada



Asos se nalazi u dubokom zalivu, voda je savršeno mirna i toplija. Plaže su male i kamenite, ali za jedno brzo kupanje mogu da posluže





Ima dosta lepih kuća, cveća, uzanih kamenitih prolaza između kuća, nešto zanatlijskih prodavnica



U povratku smo se dvoumili da li da svratimo na plažu Vouti u selu Zola ili na Aghios Kiriakis u selu Agkonas i odlučili se za ovu drugu po preporuci agencijskog vodiča. Plažu nazivaju i mali Mirtos, ali na mene nije ostavila neki utisak. Plaže je lepa, peščana ali ni po čemu specijalna.



Jedan od razloga što smo se uputili u selo Zola je da se raspitamo za iznajmljivanje čamca odnosno čamdžije koji bi nas prebacio na plažu Fteri do koje se može doći samo morskim putem iako je deli samo greben od plaže na kojoj smo se kupali. Ukrašću sliku sa interneta da biste videli zašto smo hteli da provedemo dan na ovoj plaži. Nije nam se posrećilo jer u grupi nismo uspeli da nađemo nekog ko ide na Mirtos i ujutru bi nas ostavio u selu, a pokupio po povratku, a nekako nam je bilo skupo da platimo iznajmljivanje auta samo za jednu plažu. Po informacijama sa stranih foruma za 15-20e je moguće dogovoriti prevoz. Kažu da na plaži nema više od nekoliko parova.



Kada krenete na vožnju kolima, a posebno ovom deonicom ka Mirtosu ovo je skoro neizbežan susret. Zanimljivo da u restoranima nema jaretine, ali su zato mlečni proizvodi od kozijeg mleka veoma zastupljeni i poznata je feta sa Kefalonije, a probao sam i sladoled od kozijeg mleka.

Manastir Svetog Gerasima je najlepši i najpoznatiji na ostrvu, mada ima i mnogo starijih. Sveti Gerasim, poznat kao čudotvorac i svetac zaštitnik Kefalonije, živeo je u XVI veku. Postao je monah vrlo mlad, živeo u Svetoj zemlji 12 godina, zatim 5 godina na Zakintosu, i na kraju boravio u stalnoj molitvi u pećini blizu mesta Spilia, pored Argostolija. Bio je veoma poštovan i učio je lokalno stanovništvo kako da gaje masline, vinovu lozu i kopaju bunare za pijaću vodu. Sveti Gerasim se praznuje 16. avgusta.
Za manastir se vezuje jedna legenda o zmijama. Kada su gusari pokušali da opljačkaju manastir monahinje su provele celu noć u molitvama za spasenje. Ujutru se oko manastira pojavio veliki broj zmija koje su oterala osvajače. Kažu da se svake godine 6. avgusta u tom području pojavljuju male bezopasne zmije sa obeležjem krsta na glavi koje monahinje skupljaju u tegle i nakon litije 16. avgusta ih puštaju i da se ta vrsta zmija može videti samo tih 10 dana. Zabeleženo je da se zmije nisu pojavile 1940. godine ni tokom četvorogodišnje okupacije kao ni 1953. godine kada je ostrvo pogodio razoran zemljotres.
Druga legenda kaže da se nivo vode u svim bunarima na ostrvu poveća na dan svetog Gerasima.

Kapija na ulazu u manastirski posed, ostaci starog manastira koji je srušen u zemljotresu



U prvom dvorištu se nalazi manstir i monaški konak





U unutrašnjosti manastirske crkve nalazi se kivot sa moštima svetog Gerasima



U drugom dvorištu nalazi se nova manastirska crkva u kojoj se obavljaju venčanja i krštenja



A između dva dvorišta veliko stablo fikusa, a ja sam prvi put video da fikus cveta







Za razliku od srpskih srednjevekovnih manastira i na drugim destinacijama u Grčkoj uvek sam imao utisak da je sve nekako novo, sveže oslikano











I još jednom kapija na ulazu u manastirski kompleks



Nakon duhovnog obogaćivanja, posetio sam i vinariju Robola koja se nalazi par stotina metara od manastira. Proizvodnja vina na Kefaloniji ima tradiciju dugu oko 3500 godina, još kada je Odiseju njegov otac Leart darovao 50 različitih sorta grožđa. Danas se 48 različitih sorti grožđa gaji u vinogoradima Kefalonije od kojih je najpoznatijia Robola. U vinariji se pravi nekoliko vrsta vina, najpoznatije je belo vino Robola koje se pravi od mešavine sorti grožđa, takođe belo San Gerasimo i crveno vino Linos sa aromom vanile i cimeta.





Ne znam kako funkcioniše obilazak i degustacija vina, kada sam stigao grupa Engleza se spremala za ulazak pa smo se priključili. Vodič na finom engleskom je objašnjavao osnove postupka pravljenja vina. Ceo obilazak proizvodnje je trajao oko 20min. Proizvodnja je poprilično automatizovana









U izložbenim prostorijama nalaze se predmeti vezani za nekadašnji način proizvodnje vina i obrade vinograda





Bez obzira na automatizaciju završno pakovanje se obavlja ručno. Originalna Robola poznaje se po platnenoj vrećici u kojoj se flaša nalazi i po medaljonu koji se na nju stavlja



Obilazak se završava u podrumu u kojem se vina mogu probati i kupiti. Cena buteljke Robole je 5,8e (na primer u supermarketima je cena 6,1e) pa nije neka ušteda ići samo zbog kupovine. Pored vina mogu se kupiti i kesice lavande





Sledeća lokacija koju sam obišao je trvđava Svetog Đorđa sa predivnim pogledom ka južnoj obali Kefalonije, kao i Argostoliju i Liksuriju. Tvrđava je naslonjena na slatko mestašce, umetničku koloniju uz nekoliko restorančića. Samo mesto je nekada bilo glavni grad Kefalonije. Tvrđava ima izuzetan položaj i imate osećaj da je vidite gde god krenuli po ostrvu.















Jedna od umetničkih galerija sa zanimljivo uređenom fasadom i dvorištem. Nažalost umetnički život podrazumeva i da galerija ne radi u podne



Zato sam spas od vrućine pronašao u simpatičnom restoranu preko puta galerije u hladu vinove loze





Sve ove tri lokacije nalaze se jugoistočno od Argostolija/Lasija u unutrašnjosti ostrva na udaljenosti od 15-ak km pa se lako mogu obići u pola dana.

Kako dan na moru ne bi bio potpun, a da se ne okupam, nastavio sam ka jugu ostrva do mesta Lourdata i plaže Lourdas. Mesto je tradicionalno selo sa lepim trgom kojim dominira platan pod čijim krošnjama su restorani i kafići. Deluje mi da su tu uglavnom smešteni Britanci. Plaža je dugačka, ne mnogo široka i iznad nje se nalazi šetalište i taverne koje imaju svoje ležaljke na plaži. Naizmenično se smenjuju delovi sa ležaljkama i slobodni delovi. Na plaži i u vodi je pesak, sa tim da je pojas uz vodu od nabijenog peska, skoro zemlje. Postoje tuševi na plaži, ali nema wc-a ili svlačionica.







Sledeće zaustavljanje u obilasku bilo je skoro na samom jugu ostrva u selu Kato Katelios. Plaža u mestu je takođe uska i od nabijenog peska. Međutim u Kato Katelios se ne dolazi na kupanje već na specijalitete od ribe. U pitanju je ribarsko selo i tokom dana se služi samo sveža upecana riba. Iako u jelovniku ima i suvlakija, kleftika, vegeterijanskih jela nisam video nikoga ko je to jeo.





Uz obalu se nalazi veliki broj restorana, a dnevni ulov je izložen ispred. Skoro svi restorani imaju baštu i na samoj obali, a par njih i stolove na samoj plaži









Najviše grčki mi se učionio restoran Svetionik, a večera je opravdala očekivanja. Ovo na stolu, salata od sira i masline dok smo čekali večeru, jedan kolač i dve domaće metakse na račun kuće iznele su 31e

Biće još?

Poslednjeg dana posedovanja auta na putu ka plaži prošao sam kroz mesto Agia Efimia pa po principu hajde da vidim malo prošetao po njemu i popio kafu. Parking postoji pored crkve, a usput ima oznaka za još javnih parkinga. Agia Efimia je malo, tradicionalno ribarsko selo okruženo planinama. Zbog centralnog položaja na ostrvu popularno je kao baza za letovanje, a ima i lepu marinu u kojoj je usidren veliki broj jahtica. Sama plaža u mestu i nije nešto, ali u marini postoji 10-ak žutih taksi brodića koji voze do obližnjih plaža i videli smo veliki broj turista koji kupuju karte i ukrcavaju se. Po tome što je većina imala suncobrane i frižider kutije pretpostavljam da idu na plaže kojima je moguće prići samo sa mora. Agia Efimia je poznata i po proizvodnji mlečnih proizvoda i u mestu se nalazi najveća proizvodnja kefalonijske fete.







Specijalizovana prodavnica mlečnih proizvoda



Šetalište i marina





Krajnje odredište tog dana bila je plaža Agia Paraskevi koja je od Agia Efimie udaljena 4km. U pitanju je mala plaža u zalivu od krupnijeg belog kamena i na plaži i u ulazu u vodu. Parking postoji u restoranu, ali se češće parkira na samoj magistrali. Inače plaža je na samoj krivini, pa autobusi kada nailaze trube. Prirodnog hlada ima samo za nekoliko peškira.



Ono što plažu čini posebnom je što se ležaljke za iznajmljivanje nalaze u maslinjaku iznad plaže i sigurno je najbolji hlad na kojem sam bio ove godine. Par ležaljki košta 6e kao i skoro svuda na ostrvu. Dvorište je mnogo ukusno uređeno sa detaljima, ljuljaškama za decu, tušem i svlačionicom. Vlada neverovatan mir i svi skoro šapuću





Iako je plan bio da posetim i Karavomilos, prirodni fenomen i mesto gde se pojavljuje morska voda koja je 14 dana ranije u blizini Argostolija potonula pod zemlju pogled sa ležaljke je bio dovoljan da odlučim da ostanem. U daljini se vidi Itaka.



I jedna mala anegdota tipa "šta Srbinu prvo padne napamet". Dok smo bili u vodi primetim ženu koja naplaćuje ležajlke kako se sa običnom žutom kesom iz prodavnice približava našim ležaljkama i nešto uzima sa stočića i stavlja u kesu. Bio sam suviše daleko od obale da vičem i već sam počeo da se preispitujem koliko para sam imao, da li sam poneo aparat iz kola i sl. Kada sam izašao na stočiću sam zatekao ovo:



Žena ništa nije uzimala nego nam je ostavila najsočnije kruške koje sam probao nabrane u sopstvenom voćnjaku. To nam je dovelo i nove prijatelje, svako je bio zadovoljan svojim ostatkom



Jedino je leptir odbijao da mi pruži pravi kadar za slikanje i raširi krila