Овако смо почели пре две године:
Мани, Мани, Мани...
...Мust be funny.
Да ли сте знали да и Пелопонез има своја три прста? Е, па, има. Ми смо походили средњак, Мани. Лаконски речено, припада префектури Лаконија.
Наставили смо ове:
…And it is.
Шалу на страну, други део овог филма је био планиран лета короњег 2020, али због короњег се није могло јер нам нису дали. Ми смо наравно хтели, али су они били јачи.
Ипак, ко чека, дочека. Видели да им притребало денги, па и нас сиротињу пустили лета короњег 2021. Те зиме сам још фебруара са Михалисом договорио исти смештај на истој плажи по истој цени у истом периоду са истом женом и истим дететом. Половином маја се Грци отворише и пригрлише хорде чипованих и пцрованих туриста.
Доста увода јер сви знате како је, а ко буде читао за коју годину, ако их буде, подсетиће се како је било.
Ел ем, претпоследње јунске суботе раном зором отиснусмо се пут Грчке. Не би требало да смо заборавили где је. Иста мета, исто одстојање. Додуше, овог пута је до циља било планирано само једно ноћење у Глифи. Навигација подешена. Пут ко пут, дрндав и лош кроз Северну Македонију, гранични полицајци по обичају непробуђени, али нема везе, пичи се на југ.