Negde pred leto 2012.godine upadnem slucajno na fejsu u necije slike sa prelepim plazama. Lokacija-Elafonisos. Zvuci grcki ali mi nije poznato. Krenem malo da istrazujem i odusevim se. Grcki Maldivi! To je prvo sto sam videla i resila da moramo ici jednog dana. Nazalost, leta 2012.godine nismo imali auto za ovo putesetvije, sledece smo imali auto ali zahvaljujuci njemu budzet nam to nije dozvolio i konacno prosle godine osvojimo ovo malo ostrvo.
Planovi su krenuli jos od januara. Nasim prijateljima se dopala organizacija pa su se prikljucili i isli smo jednim kolima. Prava avantura je bila upakovati prtljag za nas cetvoro u jedan auto ali prebrodismo i to.
Krenuli smo 27.juna oko pola cetiri. Na granici smo bili u 20:00 i bez cekanja udjosmo u Makedoniju. Tako isto i u Grcku.
Oko jedan sat posle ponoci (po srpskom vremenu) i devet sati voznje, stigli smo u Leptokariju. Otisli smo u Beach Bar Ekati da se pozdravimo sa drugarom a tamo nas docekala srpska zurka uz Cecinu pesmu. Dakle, vise “nasih” nego “njihovih”.
Posle krace pauze nastavili smo put bez vecih zadrzavanja osim za gorivo. Prava zabuna je nastala kada je trebalo odluciti na koju naplatnu rampu ici.
Sledece stajaliste - Korintski kanal.
Deo puta ka Tripolisu:
Posto vozimo auto na plin, velika briga su nam bile gasne pumpe koje rade celu noc. Na svu srecu imalo ih je dosta. Izvukli smo koordinate od nekoliko i resili da ipak ne reskiramo sa poslednjom na Peloponezu vec da pre trajekta sipamo plin na pretposlednjoj. Odatle smo svratili u Lidl u Skali, potpuno bespotrebno jer smo kupili samo cokoladne pahuljice i sladoled i... tu je zurka pocela. Tih 60-70km nas je navigacija vodila u mestasca sa usim ulicicama, pa nas vracala do mora, a onda u pomorandze, pa sve tako u krug. Ma milina! Posle skoro 20 sati voznje ovo nam nije trebalo ali kada smo videli ovaj znak, smeh je pobedio umor:
Gde smo pogresili, ne znamo ali bitno je da se tuda nismo vratili.
U jedan sat po grckom vremenu ulecemo na trajekt u mestu Ponti, ali bukvalno, jer nam samo masu da pozurimo. Trajekt je krenuo, cini mi se da jos nismo izasli iz kola. Cena je 10e za auto i 1e po coveku. Placamo trajekt i konacno krecemo da se divimo nestvarnoj boji mora izmedju kopna i ostrva.
I evo nas skoro na cilju.
Smestaj smo nasli u hotelu Edem i bili smo blizu plaze u samom mestu.
Raspakovali smo se, popili kafu i odmah na plazu.
Mesto Elafonisos je maleno i jedino na ostrvu. Iako tako malo, ima svega-restorana, kafica, prodavnica, pekara, prodavnica suvenira,…
Sledeceg dana krecemo put Simos plaze i zaliva Sarakiniko, razloga naseg dolaska ovamo. Na putu do tamo stizemo do male plaze Lefkas koja se isto moze pohvaliti prelepom bojom mora.
Cisto i bistro.
Levo je Sarakiniko.
Desno je Simos.
I evo ih zajedno.
Put je bio los pa smo ostavili auto i krenuli malo peske da vidimo sta ima gore. A gore ima gradska deponija! Toliko o pokusaju izleta. Sta cemo, vratimo se nazad i resimo da vidimo kakvo je stanje na Sarakiniko plazi. I ljudi moji, neverovatno ali istinito, doceka nas ovo:
Kada smo svaku nadu izgubili da cemo je posetiti, videli smo autobus kako se probija kroz sve one krivine. Tada sam ukapirala i zasto mi je zena iz apoteke rekla da ne zurimo. Valjda da ne cekamo toliko. U grupi su bili penzioneri, Grci, i vodic nam je glat rekla da nema sanse da udjemo, da je to organizovana poseta, da nismo najavljeni,da… a ja kazem-Kako nismo najavljeni, pa zena iz apoteke je zvala! Gleda me zena pa ne veruje sta pricam-Iz koje apoteke? 
Sjajno! Meni potpuno nepoznata destinacija, do ove tvoje priče. 
