Putovanja u srcu

I evo, dodje dan da mu se vratim, po mojoj evidenciji, treci put!
Prva dva puta sam ga posetila sa Zokijem, a juce, 11. novembra 2019. sa grupom forumasica- dragih drugarica. Inicijator "ekskurzije" bila je nasa Jack, a ostatak ekipe cinile su Urb, Jeca i moja malenkost. Ovog puta, isle smo sa agencijom, i to "Lavli travel". Mesto sastanka je bila okretnica autobusa 35 i 27e, kod SC...vreme sastanka- 5.15...vreme polaska- 5.30 h...ali, ovako je sve to pocelo!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Kao i mnogo puta, unazad neko vreme...recimo godinu i po-dve... Jack je ta koja nas "preslisa" ko je i za gde da putujemo...nekad je to okolina Beograda, nekad Srbija cela, nekad Italija (sa Miki), nekad Austrija (sa mnom), nekad cunjamo Beogradom (otom-potom!), a ovog puta dogovor je pao na Madjarsku, tacnije lepi grad Pecuj...iz vise razloga...vreme, novac, udaljenost...aranzman je pao u dane praznika, cena rezervacije "online"- 18 € po osobi...plus 120 dinara za osiguranje, ukoliko ga vec nemate...polazak, rekoh vec, u 5.30 h, a planirani povratak- oko ponoci...gotovo u minut- ispunjeno!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Broj zainteresovanih se menjao iz dana u dan...jedni "otkazivali", drugi se "predomisljali", treci- "objektivno spreceni"...dakle, standardnoj ekipi se pridruzila Urb, a Milena, Vlada i Zoki nisu mogli s nama ovog puta...mnogo su nam nedostajali, ali smo se lepo provele.



Ovo skakanje je posledica unutrasnje radosti, uprkos objektivnim okolnostima! Stare kosti bole, ali je srce puno! Hvala- drugaricama na vremenu i druzenju, svima koji su pratili nase pripreme, na bilo koji nacin; vremenu, koje nas je posluzilo, iako je skoro sredina novembra...kise nije bilo, gledale smo pravu lepu zlatnu jesen, u prelivima svih njenih neodoljivih nijansi...bile smo adekvatno "opremljene", a "neki smo slojevito dodavali i skidali" delove pratece opreme...mislim da ce moja velika kesa, pored regularnog rancica na ledjima, ostati znak ovog naseg putesestvija! Samo mi odzvanja u usima, kad god treba da se napravi fotka: "Sklanjaj tu kesu!"...a kesa "ko pola mene"!

Na svakom koraku smo vas pominjale!

Slikale SVE sto nas asocira na nekog od vas...uz neizbezno: "Ovo bi...Pera, Vlada,.....uradio...prokomentarisao...slikaj za Teddi, Zmaju, Kenti...."...i tako...ono sto ponavljam dvanaestu godinu- srodili smo se, tako da su nam misli isprepletane virtualno-realno skroz!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Ne treba da pricam da gotovo nijedna od nas nije spavala noc pred put...spavalo mi se bas "kad je trebalo da se ustaje"...kad je alarm oglasio "vreme"...trebalo je da ustanem u 4 h, a kako vec dugo jako lose spavam, i zaspivam, u 23 h se upalila crvena lampica i morala sam decu, koja su bila u gostima, da poteram kuci...njihovoj... ...to ne znaci da sam odmah legla, neeee...dok sam napravila sendvice i spremila poslednje sto treba, proslo je 1h! Onda sat-sat i po spavanja...i posle budjenje, sve na 10-15 minuta! Mozete da zamislite kakva sam bila, kad sam se konacno "skroz probudila"! Bilo je to, otprilike, ovako..!

Prvo me Jeca "uplasila"...kako smo otisli po nju, jer smo najblize mi jedni drugima, a nije mi odgovarala na poruke da se priblizavamo...pa da smo ispred zgrade...pa na pozive...vec me uhvatio "kovitlac" u stomaku! A kad se pojavila na vratima zgrade, sa torbom vecom od mojeee...! I-haaaj, laknu mi nacisto!

Ulice su bile potpuno prazne, te zacas stigosmo na odrediste...Jack nas je vec cekala, bus je bio tu..brzinski se smestismo...dobile smo 4 "vezana" sedista...Jack i ja volimo "razlicita" mesta- ona do izlaza, ja- do prozora...ona i Jeca sedose desno, ja se ubacih levo...sediste do mene je cekalo da se Urb ukrca u Novom Sadu, pa sam mogla malo da se "sirim" na dva sedista, dok su Jeca i Jack veselo cavrljale...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Vodicica nam se predstavila kao Ljilja, vozac nam je bio Zoran...svaka cast kako je vozio! Sto se toga tice- nisam osetila put...nakon nekih sat vremena i Urb nam se pridruzila...i, tako je sledeca ekipa krenula u novu avanturu!

Mogu ovako da opisem nasu "cetvorku", a vi "povezite" ko je ko:

1. Vedra, poletna, kao devojcurak!
2. Sitna, ali-dinamitna, ko bi rekao da moze da nosi duplo vecu tezinu od sebe!
3. Vodja, brzomisleca, brzodelajuca, lepa i nikad fotogenicnija dosad!
4. Umorna, zeljna svega, ekstraradujuca zbog puta!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Prve fotke pale su jos pre dolaska u Pecuj...na stanici u Novom Sadu, dok se Urb ukrcavala, nacickani golubovi su dosli da nas isprate na put...



...bila sam pospana, pa su devojke bile te koje su mi pokazale gde su, da ih fotkam... ...ne treba da sumnjate da smo se rasprostrle po sedistima, sve sa jastucicima i cebencima! Ovo kazem da "opravdam" Jecinu veliku torbu: slusajuci moje savete, ponela je taj "spavajuci putnicki mobilijar"...i to je zauzelo poprilicno prostora...a onda, tu su ice, pice, sapuni, maramice, vlazne, suve...jedina misterija mi je, sve do sada, iako je dobro poznajem, kako se Jack uvek spakuje "malo, a dovoljno, a torbe su joj lake kao pero"! Ne znam...iste predmete spakujemo, a ona nema bagaz oko sebe, njoj ne otpadaju ramena i ledja od stvari dok obilazimo mesta...iskreno, jedino se "patim"-ja, ali ko mi je kriv, kad n'umem drugacije!

Devojke su napravile lepe slike krajputaske...krozprozorske...pa cete sada videti i njih...

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Šta li bi Hičkok rekao na ovu fotku...?

Baš je dobro što je Pef otvorila temu. Kod mene bi naslov bio 'Pečuj: To zsolnay, or not to zsolnay, pitanje je sad...'
Zašto baš tako?
Reći ćemo vam nešto kasnije

_________________
Mislim PLAVO

Elem, atmosfera i drama tokom priprema su već opisivane, pa prelazimo na krozprozorski deo.
Zapravo nam je Jelkica bila glavni majstor ovih fotki, pošto je bila na pravoj poziciji za obavljanje tog zadatka.

Ja sam fotkala jednu jutarnje-nebesku koju sam okačila u kafiću (ali je neću ponavljati, jer su Jelkine bolje), i jedan razmrljani jesenje-moneovski prizor (fotkan preko najzad usnule Jece)

Ovo je ta slika...


... jedini pejzaž Baranje koji nisam prespavala...
Ne, nije Baranja ta koja je bila dosadna

_________________
Mislim PLAVO

Na mene nije ostavila toliki utisak ni Baranja ni Pecuj koliko drugarice forumasice - sjajne su!!!

Da nije bilo njih ne znam kako bih podnela voznju busom od 5h za 225km. Nikad stici... Ali Pef mi je bila prava podrska i oslonac - glava za spavanje
Sto rece Pera, ekskurzija Nekako sam se tako i osecala. Kao u skoli, kad nam nije bilo zanimljivo da slusamo sta vodic prica vec da "zevamo" okolo

_________________
Ako zelis da budes neko zaista poseban budi ono sto jesi...

Kad smo kod toga...

Zao mi je sto nije imao ko da snimi Zakicinu i moju facu...taj pogled pun neverice...kad je vodicica, inace fina i kulturna zena, ali, izgleda da godine cine svoje...il' stagod...uglavnom, kod prve recenice preko mikrofona, kad je htela da nam kaze koju rec o Madjarskoj, pogledale smo se "pogledom koji kaze- oh, ne, zar opet?!"... ...od tog trenutka ja sam "iskljucila ton"...zakljucila sam da vodice starije od 45 ne treba slati na ovakve ture! Izuzetak je nasa Dokona, koja em izgleda, em joj mozak radi "300 na sat", em se za svako putovanje, ma koliko puta da je bila negde, ponovo "priprema", kao da ide na ispit! Ovo mi je treci put da idem sa starijim vodicem (pred penziju ili penzionerom), koji "baci na patos od smeha", prvom recenicom koju izgovori...a posle "svaka bude k'o prva"!

Devojke, lazem li sta?

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Evo, da se javi i četvrti član ove vesele družine, tj. moja malenkost.
I samo potvrđujem onu čuvenu, nije važno gde, važno je s kim . U ovom slučaju i to "gde" je bio pun pogodak.
Da ne dužim, vreme je za moje krozprozorske slike (počinjem da sumnjam da me namerno uvek stavljaju da sedim do prozora )

_________________
Govorim tiho i nosim psa sa sobom ...

_________________
Govorim tiho i nosim psa sa sobom ...

Ubrzo je i mene prevario san...tako da bi ovo bilo sve što se tiče krozprozorskih slika...

_________________
Govorim tiho i nosim psa sa sobom ...

Da "overim" Urbicine reci....
Za ovu fotku mogu da se zahvalim Jack...



...a za ovu- Jeci!
Steta sto ne mogu da postavim ciste slike!

_________________
svuda podji, na tasos dodji!

Nastavljamo da dremamo do madjarske granice...kada nam je vodic rekla da stizemo u Pecuj oko 12 h, bile smo u cudu...ali, bilo je bas tako! Iako nikog nije bilo ispred nas na granici, ni natamo ni naovamo, cekali smo dugo...bez razloga...kod Madjara smo morali i da izadjemo napolje...ne secam se da je tako bilo pre...da- u Hrvatskoj i Sloveniji...ali, samo kod njih...koliko se secam...elem, po prelasku granice, krenula je prica o istoriji Madjarske, Pecuja, nastanku imena grada, vazecoj valuti, itd. Uglavnom, ono sto vec znate ili mozete da nadjete i sami na netu...o mnogo cemu vise, kako budemo setali kroz grad...vodic nam je rekla da razmenimo novac u menjacnici u TC "Arkad", cim stignemo, jer sve placamo forintama...da je kurs promenljiv i zavisi od vise faktora (tog trenutka 1 € je vredeo 330 forinti)...da je najlakse i najpovoljnije da sve sto mozemo placamo karticama...ako budemo pazarili u radnjama firmi tipa "Zara", "Bershka", "H&M"...- mozemo da placamo evrima, ali kusur cemo dobiti u forintama...da u gradu ima nekoliko radnji u kojima mozemo kupiti cuvene pecujske rukavice, ali da nisu jeftine...koristi ih i engleska kraljevska porodica...pa dobro...ako je tako, cena od 40-50 € i nije tako strasna! ...i da, takodje, ima par radnji u kojima mozemo da pazarimo cuvenu Zolnaj keramiku...ono sto nije znala, a trebalo je, ako mene pitate, je to da ponedeljkom ne rade muzeji, kao i to da cuvena cesma na glavnom gradskom trgu, koju mnogi turisti zele da vide, vec stoji zatvorena drvenim daskama, koje sluze kao zastita od vremenskih uslova zimi. ..

_________________
svuda podji, na tasos dodji!