|
Ne pokusavajuci da budem tumac vremena u kome nisam zivela, vec samo na osnovu zapisa hronicara, knjizevnika, ucenih ljudi, koji su ziveli ili boravili u njemu, da kazem par reci o samom nastanku grada/varosice...na tom mestu je postojalo naselje i pre dolaska Srba i ostalog, uglavnom pravoslavnog zivlja, ali gradic u danasnjem smislu je pocinjao svoj zivot sa dolaskom Srba u Velikoj seobi pod vodjstvom patrijarha Arsenija III Carnojevica, iz juznih srpskih predela, sa Kosova i Metohije, iz Sumadije, Beogradskog pasaluka...dakle, svih kroz cije predele je prosao narod sa patrijarhom na celu, bezeci od tadasnjeg okupatora, a trazeci bolji zivot za sebe i svoje porodice...presli su Dunav i zaustavljali se na potezu od Slavonije, Srema do Budima (budimsko- sentandrejskih predela)...sa sobom su poneli mosti Svetog cara Lazara...u nekim spisima stoji da je za patrijarhom poslo oko 8, u drugim cak 36000 srpskih porodica...racuna se da je bilo oko 185000 dusa...vec krajem 19. veka bilo ih je samo oko 750, a danas ih ima tek stotinak...u spisima patrijarha Arsenija III Carnojevica, Jakova Ignjatovica, pisca i uglednog Srbina, pravnika i pisca Koste Ruvarca i savremenika tog doba pise da su krenuli sa svojih ognjista zbog zuluma, koji su trpeli od Osmanlija, besnih zbog izgubljenih bitaka protiv Austrije...pominje se otimanje nejaci od majki, ubijanje starih i nemocnih, odvodjenje u roblje svih radno sposobnih, skrnavljenje i unistavanje bogomolja...i verujem da je bilo tako...a drugi razlog je sto su videli u njima "stit od Turaka"...pa im ponudili dobre uslove za zivot, pravo na autonomiju u organizaciju zivota i autonomiju crkve, dozvolila im da dignu svoje crkve...cak 7 pravoslavnih...konkretno, ukazom cara Leopolda, 21. avgusta 1690. privilegije koje se nude srpskom zivlju na teritoriji Habsburske monarhije, bile su gore navedene...prvi susret sa gradicem bili su zvonici ovih crkava...pise da je grad bio sastavljen od uskih krivudavih ulicica, da je bio prepun basti...koje su kasnije vredni Sentandrejci pretvorili u vinograde...koji su se protezali skroz do suma...Sentandrejci su bili poznati po trgovini platnima i svilom i svakom drugom finom robom...Kosta Ruvarac (srpski doktorand pravnih nauka u Pesti, umro u 27. godini) pise o svom prvom susretu sa Sent Andrejom...opisuje kako je, odmah po iskrcavanju na obalu, sa gomilom ljudi isao ka delu grada koje se zove Zbeg...prvo u crkvu i do vladike...kasnije kako je setao po gradu i okolini i sta je uocavao...nakraj varosi video je potok koji se zvao Bela voda, koji se ulivao u Dunav...pise da su se tu organizovale zabave i igrala kola uz gajdase...nije mu se dopadalo kako su bili obuceni gradjani, kudio je nase devojke i zene, koje su pratile nemacku modu i oblacile haljine jarkih boja, u vise slojeva...opisuje glavni trg kao pijacu sa mramornim krstom u sredini, a uske ulice se, bez reda, svuda ukrstaju i preplicu, a kuce su gradjene "bez plana i inzenjera"...varos se delila na "male" (Saborna ili Beogradska, Vlaska, Ciganska, Ciprovacka, Pozarevacka i Grcka), koje su nastajale uglavnom oko istoimenih crkava...pored 6 pravoslavnih, tu je i 1 katolicka...u zapisima, on se cudi broju crkava, "na tako mali broj pravoslavnih dusa"...u tom trenutku, krajem 19. veka, bilo ih je oko 650 u Sentandreji..."Bio sam u Pozarevackoj, Ciprovackoj i Sabornoj crkvi. Pozarevacka je dosta malena i bila je u prvi ma' od dasaka, sagradio je 1690. godine Arsenije III Carnojevic; a drugi put ozidana je od tvrdog materijala1759. godine. Nju je osvetio Dionisije Novakovic 1763. U njoj sam video vise znameniti' stvari, a naime: srbuljski pentikostar, apostol, psaltir (negde je pisan) i jedan casni krst.
Ciprovacka je mnogo veca i lepsa od Pozarevacke, pa i jasnija je i svetlija. U njoj nadjo' : srbuljski minej i dve najstarije matrikule u Svetoj Andriji, kao sto mi tamo rekose. Ta je crkva sagradjena, kao sto se iz jednog natpisa vidi, 1708. godine.
Saborna ili Beogradska takodjer je dosta prostrana. U njoj nesam nista osobito video, a naslo bi se po svoj prilicii u njojzi sto vaznije, kad bi se covek samo raspitao.
Kad sam tu kod Saborne crkve, a ono da spomenem i rezidenciju vladikinu, koja je odma' gore iznad nje...preda mnom je lezala neka zgrada sto bi za svasta drugo pre zgodna bila, samo za rezidenciju nikako: sniska, trosna, starom sindrom pokrivena, pravo ruglo, kad se uzme na um da u njojzi srpski vladika zivi!" Dalje pise da srpski narod zivi od vinograda, a Slovaci drze pijacu. Osim Srba i Slovaka, ima tu Nemaca, Madjara, "Dalmacijana" (govore srpski, a katolicke su vere), Civuta. Dobosar i "bokter" govore samo na srpskom. Svetoandrejci su gostoljubivi i rodoljubivi. Opisuje i Staru vodu, na koju je patrijarh cesto odlazio, a koja izvire ispod jednog brega severno od grada...okolo su vinogradi, a uz nju stoji stari pravoslavni mramorni krst...voda je tu ledena, a legenda kaze da ko se sa nje vode napije, nikada ne ode iz Sentandreje.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
