dujaspasa je napisao:
Petronije bolje skloni ptičice,
će nam pobeći!
petronije je napisao:
Готово сад. Не уклапа ми без слике у концепт фабуле у поруци.
Неће наш Дејо четворка да се љути. Јел тако Деки?
Ma jok bre niski otkud ti to ?!!
Nema me neki dan na ostrvu pa kad stigoh pravo na pticurine.
Ja zbog njih bezim u potpalublje propustajuci onaj najlepsi prvi susret nakon godinu dana sa nasim ostrvom. Samo da mi je malo ovih
zelenih ingerencija,sve bih ja te galebe banovao.
Inace ovih dana me nije bilo iz veoma opravdanih razloga. Nakon godinu dana od prvog predloga jedne sjajne ideje ovog vikenda smo uspeli da organizujemo i napravimo reprizu rekreativne nastave u prirodi. S'obzirom da smo se pre dve godine ponovo sastavili a nakon celih 26 godina u skoro kompletnom sastavu,moja odeljenska zajednica iz osnovne skole je ponovo postala "aktivna".
Pritom moram da naglasim da vecina nas muskih ili ti decaka nije ni prestajala sa druzenjem ali smo sada uspeli da okupimo i devojcice,doduse sad vec zene ali dobro.
Za ovu pricu one ce ostati devojcice.
Te davne 1984 godine bili smo 4. razred i isli smo na rekreativnu nastavu na Mitrovac,podrazumeva se na najlepsoj planini Srbiji na Tari.
Potonjih godina smo isli na eskurzije diljem nase lepe SFRJ ali se bojim da cemo te reprize u ovoj situaciji malo teze izvesti.
Mislim da vise u tim regijama nismo tako dobrodosli kao sto smo nekad bili.
Ipak mi smo odlucili da krenemo redom od 4.osnovne a dokle cemo stici saznacete vec u narednim godinama,kako i sama originalna hronologija nalaze.
Ideja za ovu avanturu je dosla proslog avgusta,nakon povratka sa mora a kada bi drugo, na proslavi rodjendana jednog od nasih drugara. Uz rostilj i poneko pice u neko sitno doba te vrele letnje noci pade nam na pamet u tom momentu ova luda ideja.
Svi smo kao jedan prihvatili dok su zene malo negodovale jerbo smo njih izbacili iz ove akcije.Jednostavno nijedna od njih nije bila deo nase odeljenske zajednice pa samim tim i nema kartu za ufur na ovu "zurku".
Zauzvrat smo im obecali neke druge avanture do kojih ce nadam se kad tad i doci.
Konacan dogovor je pao poslednjih meseci kao i tacan broj clanova ekipe koja je mogla da se odazove ovom izazovu. Ovu pricu je mnogo lakse dogovoriti nego li sprovesti u delo, ipak smo sada svi do jednog (jedne) porodicni ljudi i zbog silnih obaveza nije bilo lako naci priblizno odgovarajuci termin.
Odluka je pala da to bude protekli vikend 22.04 -24.04 leta Gospodnjeg 2016. Tri carobna dana su bila vec u najavi.
Smestaj smo resili kod nasih prijatelja Ive i Jasmine u dve planinske kuce na Mitrovcu tacnije tu malo pored u naselju Krnja Jela. Odatle sam vec postavljao neke fotke ovde a i putopis sa visegodisnjim iskustom iz te regije poodavno dugujem.
Ali o tome cemo nekom drugom prilikom. Da ne zaboravim radni naslov ove ture je bio: Mitrovac '84 - '16 nastava u prirodi.
Pritom smo svi imali majce na kojima je isto ovo pisalo plus na grudima 8/1 u srcu. Oko vrata su bile legitimacije sa nekim nasim zaduzenjima i nekim karakterima vezanim za svakog ponaosob.
Kada mi
Sirena to uslika postavicu da vidite kako je to izgledalo.
Sama brojnost clanova odeljenske zajednice bitno umanjena ali dovoljana za dobru pricu o vremenu nekad i sad. Sest decaka i cetiri devojcice generacije 73' osnovne skole Sava Kovacevic je krenulo na put kojim smo nekada davno hodili.
Ranom zorom u petak smo se sa dva automobila uputili ka Mitrovcu. Odlukom vecine kretasmo se daljim putem kako bi se posetila neka nova znamenita mesta (citaj kafane) koja smo u medjuvremenu upoznali.
Maksimalno zezanje i strasna energija nas dovode u rane poslepodnevne sate na Mitrovac.
Mnogi iz ove posade od 84 nisu bili na Tari pa je na njih sve ovo delovalo jos cudnije i verovatno zanimljivije.
Necu vam sad nasiroko opisivati sta je se sve tamo dogadjalo trebalo bi mi mnogo strana foruma ali smo uspeli sve sto smo u nacelu dogovorili i da ostvarimo.
Pokusali smo da obuhvatimo kompletan program nekadasnje rekreativne sa svim sadrzajima i stazama kojima smo tada hodili. Igrali smo cak i derbi koji je ovekovecen na snimku,taman nas je bilo tri na tri crno i crveno bela.
Utakmica je trajala cela dva minuta,toliko smo izdrzali nakon silnog ica i pica, i zavrsena miroljubivo 0:0. Kuriozitet je da je se i te davne 84 godine dok smo bili na rekreativnoj derbi ali onaj pravi takodje zavrsio 0:0. Ima valjda neke simbolike ko ce ga znati.
Arljackinje barljackinje,bagminton,lastis i kockice samo ovaj put bez trulih kobila su igre koje su i sada bile na programu. Doduse izostavili smo i pravljenje herbarijuma.
Tri dana totalne opustenosti velikih i jakih emocija ,secanja na vreme kada smo se upoznali i gradili svoja prva prijateljstva.
Bukvalno smo rasli zajedno,zaljubljivali se i dozivlavali kasnije svoje prve velike zivotne uspehe kao i neuspehe.
Iznedreni iz nekog divnog vremena zajedno smo postajali ljudi. Malo je reci da nam je bilo lepo ovo stanje vam ne mogu jednostavno recima opisati,valja to doziveti ali i preziveti.
Mislim da smo se za pomenuto vreme svega setili i podsetili sta smo bili i dokle smo dogurali.
Na kraju smo valjda zajednicki i zakljucili,da smo posle svega ostala ista ona deca kao i te davne '84 godine. Nije se tu mnogo toga promenilo.
Zahvaljujuci igri sudbine,dobrom ucitelju ili samo pukoj slucajnosti ostali smo ono sto smo tezili da budemo,dobri i vecni prijatelji. Ova predivna emotivna prica nakon vise decenija nam je samo to i potvrdila,da smo ipak nesto vredeli te da nismo zalud potrosili sve ovo silno vreme od tada do danas.
Taj osecaj me jos uvek drzi i kako stvari stoje nece me skoro napustiti.
Dobra vam noc ostrvljani . . .
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
To automatski otpada.
!
