Ne znam kako vi, ali meni juče i danas uopšte ne prija ova omorina. Kao pseto se vučem... a i prva smena me ubi...
Samo još da udavim narod ovde i mogu da zakuntam.
Vicky, ne znam kako bih ti objasnila, malo je zamršeno.
Pokušaću, a da ne udavim...
Ima veze sa ovom emisijom od pre nekoliko dana, u koju sam pozvana da gostujem (nisam se sama prijavila
)... Nećkajući se da li da pošaljem poruku ili ne, da ne smaram tražeći samo jednu fotografiju sa snimanja, ipak sam kontaktirala jednu ženu, istu onu sa kojom je jedna od koleginica komunicirala u vezi sa detaljima emisije. Sinoć, umesto samo jedne fotografije, dobila sam roman o sebi.
Ona je znala za moje ime i rad i pre snimanja
i odavno želela da me kontaktira i upozna iz krajnje ličnih razloga, ali nije, ne zna ni sama zašto. Upoznale smo se na snimanju i vrlo kratko razgovarale i to je bilo to.... do sinoć...
Na snimanju nije bila sigurna da sam ja ''ta učiteljica'', već je sve povezala nakon snimanja, zahvaljujući nekim mojim objavama na FB (nismo bile prijatelji pre snimanja). Njena ćerkica je jedna od malih voditeljki. Ta voditeljka sve vreme je u mene gledala kao što devojčice npr. gledaju u mladu
, iz desetog pokušaja je uspela da mi postavi pitanje, umirala je od treme.
To sam, kao utisak, ispričala i Kići i još nekima (čini mi se i Dextu ili Banetu
), baš to kako me je gledala sa nekim posebnim žarom, kao opčinjena...
potpuno neobična situacija... Nisam ni pretpostavljala zašto...
Kako ja imam svoj učiteljski sajt (blog), na kome svakodnevno objavljujem šta radim sa klincima, one spadaju u grupu meni nepoznatih ljudi koji su do njega došli.
''a onda ste nam dosli vi, slucajno, u paketu s vec poznatim gostima, pokazali da ste to sto jeste, bez glume, bez ega.... ma bili ste ispred nas onakvi kakvim smo vas stvarali, jer to je taj profil ucitelja, koji je potreban nasoj deci...''
Pre više od dve godine, devojčica je bila dugo bolesna i dosta je izostajala iz škole, pa su, tražeći po netu neku pomoć, nabasali na moj sajt i ...
tri strane žena ispisa o meni, kao da me sto godina poznaje, samo na osnovu sajta koji je pratila... šokirala me je, puls mi se ubrzao dok sam čitala, ne znajući u početku šta hoće da kaže, uplašila me je ... Kako ona kaže, ja sam bila jedina svetla tačka u njihovim životima tada, a moje objave na tim stranama puno su malenoj pomogle da se vrati u normalu i vrati želju za životom.
Nikada o ovome što radim nisam razmišljala na taj način, da može da ima toliki uticaj, posebno ne to što objavljujem na sajtu (usko je vezano za moje odeljenje, ponekad objavim nešto poučno za roditeje)...
Poenta je da sam svojim radom usrećila i dete koje uopšte nisam poznavala, ne znajući da to činim i da je to dete silno želelo da me upozna. Neobično, zar ne? Nisam neka glumica, pevačica, voditeljka, pa da neko ima želju da me upozna!?
Sada mi je jasno zašto me je dete tako posmatralo onoga dana... ona je slutila da bih to mogla biti ja - učiteljica čiji blog prati, kakvu bi ona volela da ima... ali me nisu toga dana ništa pitale...
''prvih dana sam mislila da je to mozda naboj emocija, jer sam vas nasla... medjutim, sad znam da je sve ovo naboj emocija jer sam se uverila da postojite, bas takvi, da radite, bas tako kako smo sve to i na stranici prozivljavali i da ste jos bolji i plemenitiji... zato vama hvala sto postojite i blago svoj vasoj deci koja uce kod vas i svim vasim roditeljima, koji saradjuju sa vama, jer mi nismo imali bas takvu srecu u zivotu, od 1-4 razreda...''
U moru besmisla i srljanju prosvete u ambis, ovo sam shvatila kao veliki podstrek da nastavim da se borim sa vetrenjačama, da nastavim da radim drugačije, sa ljubavlju i verom da se nešto može učiniti i promeniti, da dajem sebe kao i uvek, ne zbog slave il' pohvale, već zato što ne znam drugačije, zbog tog makar jednog deteta i njegovih roditelja koji će znati to da prepoznaju. To što ova devojčica nikada nije bila moj đak, niti može biti, još veća mi je potvrda da sam na pravom putu.
A plata? Da mi je to motiv, odavno bih prešla u čistačice u nekoj gradskoj službi. Ovakva priznanja nemaju cenu!
Da nisam tražila tu jednu fotografiju, verovatno nikada ne bih saznala sve što sam sinoć dobila u tom ''romanu''.
Ovo moje pojavljivanje u javnosti nema veze sa mojom ličnošću. Sinoć sam shvatila koliko nisam svesna svoje nesvesti...
Ipak sam udavila...
Pef,
! Tekstove uglavnom nalazimo na netu ili u dečjim časopisima, prekrajamo, dodajemo, izbacujemo, pišemo nekada i same, praveći, od obične priče, priču u dijalogu... zavisi...
Tedi, ima ovde još divljih, osim biljaka!
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Zmaki, pravo si rekla, to sto nisi ni znala, a neki, a vrovatno i mnogi prepoznali kao kvalitet, sada si dobila napismeno od nepoznate zene, a da ne govorim sta si u ocima njene cerke. Neka ti to daje vetar u ledja, ne da se boris sa vetrenjacama, vec da ti nadjes svoju licnu satisfakciju i zadovoljstvo u radu. Kada dajes sebe, kada se trudis u svom poslu, uvek ce se naci oni koji ce to prepoznati, a mislim da je to posebno izrazeno kod dece. Pamtice te, postovati i voleti do kraja zivota. Uzivaj u tome, a nadamo se da ce jednoga dana too biti i dobro placeno!!!! 
Za 4-5 sati, bar 50 puta sam mu "ponovo objasnjavala" cemu sluzi "bivacin" sprej!!!??? Bio je uporan da je to dobio protiv alergije, koja ga je uhvatila poslednjih 4-5 dana! 
I stalno , ali svakih nekoliko minuta: "Ma, gde sam ono...i sta....dobio protiv ovog svrabaaaa?''!!!" Znaci- odlepila sam! 
On prolupao, ona drska i bezosecajna! 
