Jezero Komo, u Italiji, spada u jedno od najlepsih mesta koje sam, za vise od pola veka zivota, videla.
Obisla sam ga pocetkom aprila 2014. godine, u okviru putovanja "Svajcarska, Italija, Francuska"...jako sam bila zadovoljna kompletnom organizacijom putovanja, vodicem Nikolom, koji je inace ekspert za Italiju...cula sam da je napustio posao vodica i otvorio agenciju za krstarenja...verujem da najveci deo dozivljaja "lepog" dugujem upravo njemu, koji je nesebicno, sa nama putnicima, delio informacije i licna iskustva...sa njim smo obisli veci broj gradova...ali, kako je njegova uza oblast interesovanja Italija, mogu da kazem da su, zahvaljujuci tome sa kakvom strascu nam je pricao istorijske cinjenice, anegdote, savremena desavanja i sve sto je o tim mestima znao, Venecija, Verona i jezero Komo, u mom srcu, zauvek zauzeli svoje mesto!
Gledano ka severu, desni krak mestani zovu "Leko strana" po gradu Leku, koji se nalazi bas na pocetku tog kraka, a levi- "Komo strana", po daleko poznatijem gradu koji se nalazi na samom pocetku levog kraka. 
...zaista je lep osecaj kada sedite na terasi u majici kratkih rukava, jezero vam lici na more, a oko vas su planine pokrivene snegom! 
Ne mogu da opisem taj osecaj! 
Nisam bogatas, al' mogu da pogledam! 
Popularno je odmaraliste jos od vremena Rimskog carstva. U tim predelima boravio je i sam Julije Cezar, kao i poznati kompozitori, romanopisci, pesnici, slikari. Danas se ovde odmaraju modni dizajneri, holivudske zvezde, politicari, biznismeni…u obilazak ovog jezera dolaze i studenti italijanskih univerziteta. Beladjo je oduvek bio mondensko prebivaliste starog plemstva, pa nove aristokratije, a lepote Koma otkrili su i fasisti, pa Amerikanci na kraju Drugog svetskog rata. Eto, ispada da mu niko nije odoleo! 
Zahteva dubok dzep, pa ga najvise posecuju oni koji imaju puno para i umetnici...mada i mi, obican svet, omirisasmo ga, neki probase sladoled (gelatto), neki popise kafu, a neki smocise nozice... 
, toliko smo bile sve odusevljene i pricom i prizorom, da smo se, u jednom trenutku, gotovo sve nasle na jednoj strani autobusa...kako je, ponavljam, put bio uzak toliko da se jedva mimoidju dva vozila, a visili smo sve vreme nad liticom, delovalo je kao da cemo se prevrnuti! 
....srecom, nasi vozaci su bili prekaljeni majstori, vesto su balansirali i bilo je uzivanje putovati s njima! 
..nije bilo dovoljno sto je put bio iznad litice, sto je bio preuzak na pojedinim mestima, nego smo, s vremena na vreme, prolazeci kroz druga mesta, a na putu ka mestu Tremeco, u kome smo odseli, nailazili na kamene mostice, u vidu lukova, bas iznad puta, koji ocigledno nisu pravljeni u vreme "autobusa na sprat"...u par mahova se cinilo da ce nam mostic "odseci vrh autobusa"...
..sto ne znaci da ih, opet, nece biti "na stotine"...
...
..ali, to vam govori koliko smo bili odusevljeni svi...
...vodic nam je dao pola sata, da se smestimo, osvezimo...i zakazao sastanak ispred hotela...buduci da nemamo mnogo vremena hoce da nam pokaze mesto Beladjo, koje licno veoma voli...sanja da tu kupi nesto i "ode u penziju"...
...idemo sa grupom, ali se nas dve ne razdvajamo....toliko je lepo, da samo udisemo, gledamo, fotkamo...i ne pricamo mnogo medjusobno...
