Putovanja u srcu :: Pogledaj temu - Milano, un città differente

Putovanja u srcu https://forum.putovanjausrcu.rs/

Milano, un città differente https://forum.putovanjausrcu.rs/viewtopic.php?f=35&t=581	Stranica 1 od 12

Autor:	jack [ Sreda, 11 April 2018, 20:17 ]
Tema posta:	Milano, un città differente
Šta znam o Milanu? Znam da je prestonica mode, fudbala i finansija. Da je najbogatiji grad u Italiji. Da je glavni grad Lombardije. I da je tamo originalna Leonardova Tajna večera, ona sa goblena. I Skala, najčuvenija operska kuća na svetu. Dakle, skoro pa ništa... Ok. Za modu sam antitalenat. Fudbal me ne zanima naročito. Sa svetom finansija nemam dodirnih tačaka osim kao klijent banke preko koje primam platu. Šta ostaje? Pa google. Da vidimo utiske putnika... Grad je siv. Zagađen maglama. Previše užurban. Modno snobovski. Neinteresantan, baš ništa naročito. ?! A da se mi udubimo malo, ipak?

Autor:	jack [ Sreda, 11 April 2018, 20:21 ]
Tema posta:	Re: Milano, un città differente
Blue banana Znate li šta je Blue banana? Ovo već obećava... A da ne pominjem kako mi je prva asocijacija film Policijska akademija... Ma, znam da tamo nije bila banana Da se uozbiljimo: Blue banana je teritorija u zapadnoj Evropi koja zaklapa prostor kroz nekoliko država, od Milana do Mančestera, i koja, eto, ima taj neki duguljasti, zakrivljen, bananasti oblik. Ovo područje je najgušće naseljeno, i industrijski najjače, sa najbogatijim gradovima i najvećim životnim standardom stanovništva. Što je banana baš plava? Tako ju je na mapi izvorno osenčio izvesni baja koji je proučavao i ukrštao demografske i ekonomske podatke u svojoj davnoj studiji neke mnogo pametne teme. I ostade plava... Milano je jedini italijanski grad kvalifikovan da bude deo tog odabranog voćnog društva. Kvalifikovan po svojoj ekonomskoj moći... Možda je i zato po izgledu tako najmanje 'italijanski' od svih italijanskih gradova? Ovo definitivno nije La dolce vita... Nisu to zamkovi, fontane i vile... Milano je 'ružno pače' među italijanskim gradovima. Mislim, sve zbog nesrećne veze sa Dučeom. Ovde je on pobedio na izborima za svoju fašističku stranku, i odavde krenuo u pohod na Rim, gde je zbacio tadašnju vladu i preuzeo vlast. Ovde je i živeo, a život je i završio nedaleko odavde, na jezeru Komo, gde je imao vilu. Elem, možda je to bio razlog, ako je razlog uopšte potreban, zašto su saveznici u II Ratu tako žestoko izbombardovali ovaj grad, da je u njemu mnogo šta srušeno i oštećeno... Osim Napulja, ovaj grad je najviše stradao u savezničkim bombardovanjima. To jest, saveznici su bili nama, a ne njima, al' su i nas bombardovali, nisu šparali municiju... Veoma je oštećena bila i crkva Santa Maria delle Grazie u kojoj se nalazi čuvena Leonardova freska Tajna večera. Bog je, kažu, sačuvao taj zid na kome se ona nalazi, a dozvolio da se ostali poruše... I šta su drugo mogli Milanezi, nego da grade iz početka... I grad, i privredu. Zato je ovaj grad jedan fantastičan miks starog i novog. Ne samo u arhitekturi, nego i u duhu. I zato ovaj grad nije baš prozor u prošlost Italije. Ovo je sadašnjost. I budućnost... Osim toga, treba se setiti (a za one koji gorepomenutu bajku ne znaju, sad ide spoiler ) da je ružno pače u stvari kraljevska beba labud, pa kad je poraslo, tek je onda svima postalo jasno da je u pitanju sasvim druga živuljka... Milano e grande Milano. Malo drugačiji grad. Siv? Neinteresantan? 'Ajde da vidimo...

Autor:	jack [ Sreda, 11 April 2018, 20:22 ]
Tema posta:	Re: Milano, un città differente
Treba li da napomenem da sam nakon dvodnevnog guglanja imala 12 strana dugu listu želja sa nabacanim komentarima, i Sygic rutu za 3 dana po 12 sati? Ne? Ok, računajte da ništa nisam rekla. Nema očekivanja, samo iščekivanje...

Autor:	jack [ Sreda, 11 April 2018, 20:24 ]
Tema posta:	Re: Milano, un città differente
Moji vodiči kroz ovaj grad su bili: * Peđa, vodič agencije, ne naročito impresioniran ovim gradom, i njegovo znanje o istom je odgovarajuće njegovom interesovanju... * Dino, lokalni volonter koji je nesebično odvojio vreme za druženje sa mnom, i pokazao mi i ispričao neke detalje koje inače ne bih saznala... * Marco, veseli lokalni (licencirani) vodič free ture, na koju sam nabasala poslednjeg dana u Milanu, koji je bio neočekivani poklon na ovom putovanju... * I neizostavni google, uz pomoć (ograničenu) Sygic travel aplikacije za planiranje ruta obilaska. Ograničenje se sastojalo u tome što mi ni sygic ni HereMaps navigacije u gradu nisu funkcionisale kako treba, iako sam mape uredno ažurirala pre puta... To me ipak nije znatno omelo, možda samo malo usporilo... Možda ja i nisam želela da usporim, ali možda mi je baš to trebalo

Autor:	jack [ Četvrtak, 12 April 2018, 19:33 ]
Tema posta:	Re: Milano, un città differente
Da ne zaboravim... Malo logistike Milano je grad po meri čoveka. Šta to znači? Znači da se po centru svuda može stići peške... Naravno, samo je pitanje za koliko vremena, a odgovor je totalno individualan... Ali, gradski saobraćaj funkcioniše besprekorno, a uključuje metro, autobuse i tramvaje. Karta za gradski prevoz može se kupiti za 2,5€ kao pojedinačna (važi za 1 metro vožnju, bez obzira koliko linija promenite i koliko vožnja traje i +90 minuta ostalih prevoznih sredstava), karnet za 10 vožnji (ne znam cenu), dnevna (24h od prvog poništenja) koja košta 4,5 €, dvodnevna (8,25€), to su opcije koje sam ja videla. Ima i varijanta Milano pass, ako vam tajming odgovara to proguglajte, ja nisam. Karte se kupuju na trafici Tabacceria kojih ima po gradu, ili na metro stanici, na automatskoj kasi koja prima kovanice/novčanice ili bankovne kartice. Uzimate Urban kartu (koja je za sav prevoz po gradu OSIM za RHO Fiera, voz koji ide iz predgrađa kroz grad, otprilike sličnom rutom kao crvena linija (M1), ali u njega sa Urban karticom ne možete ući. Da, ući, jer se ovde mora u metro stanicu i ući i izaći kroz onu 'kapiju' koja se otvara validnom kartom za prevoz. Na autobuskim stanicama je istaknut red vožnje, a generalno sav prevoz ide na max 10ak minuta, tako da prevoz u Milanu stvarno nije nikakav problem. Osim... Metro ne radi noću, a pod ’noću’ oni računaju od 23h do 6h sledećeg jutra. Ali, noću voze busevi na tim linijama kuda ide metro. Ne znam doduše koliko često, ali voze... Kao varijanta uvek postoji i taxi, kojih ima stvarno dovoljno. Nas je vodič naplašio kako je taxi u Milanu papreno skup. Pa, recimo da je oko 3x skuplji nego u Beogradu, ali uglavnom zbog toga jer je start 5,5€. Mi smo bili smešteni na dalekoj periferiji, tj. nekih 2km izvan gradskog područja ( ) a noćni tx (3:00 AM) od centra do hotela je otkucao 25€. To je otprilike 1€ po kilometru. Na 4 putnika i nije neka cena... E, ono što me je malo neprijatno iznenadilo je sledeće: na turističkim mapicama kojih ima svuda, najčešće nisu ucrtane linije prevoza, ili jesu samo za metro. Eto zašto ti treba lokalac da ti kaže da se na Navigli može stići tramvajem broj 3 do stanice Porta Genova Kao što već znate, u Italiji se može piti voda sa česme. Po celom gradu ima i fontanica/česmica sa pijaćom vodom za dopunu flašice, lepe su, male, tamno zelene, četvrtaste, a slavina je glavica zlatnog zmaja. Nije neka fotka, ali bolju nemam. Česmica je u sred slike O hrani... ne moram ništa da kažem, tu sigurno nećete ostati gladni... Što se tiče redosleda kojim ću pokazivati šta sam sve videla... on nije ni hronološki, ni potpuno koncepcijski, a ni uređen po prostornom rasporedu viđenih atrakcija Složen je po celinama koje su meni bile logične za pisanje... što ne znači da su uopšte logične Kad budete gledali mapu grada, videćete kako je sve raštrkano... a opet, ništa nije toliko daleko jedno od drugog... U svakom slučaju, ovih zanimljivosti ima stvarno dosta, a vi ćete svakako svoje buduće rute slagati po sopstvenim preferencijama u razgledanju...

Autor:	jack [ Četvrtak, 12 April 2018, 19:51 ]
Tema posta:	Re: Milano, un città differente
Il Duomo Najdominantnija od svih znamenitosti ovog grada je katedrala, i to sa punim pravom. Božanstvena je. Bilo da je vidite u podne Ili pod zracima zalazećeg sunca, ili po kiši, uvek izgleda prelepo. Napoleon se, o tako skromno, proglasio za kralja cele Italije baš u ovoj katedrali, i naredio da se fasada nakon toga ukrasi, jer je do tada bila od obične crvene opeke. Pa su onda počeli da je oblažu mermerom, i ukrašavaju tim šiljcima i kipovima... Tačnije, ova crkva je svetski rekorder po broju ukrasnih kipova na fasadi, ima ih preko 3200! Mada, kako god sjajno ona nama sad izgledala, to im je bilo privremeno rešenje (!). Raspisali su konkurs za ideju za ’ono pravo’ u izgledu katedrale, ali... arhitekta koji je pobedio na tom konkursu umro je pre početka radova, pa su Milanezi zaključili da je to znak od Boga da ne treba ništa više dirati... Unutra se nalazi i to nesuđeno idejno rešenje, tako da ga možete videti. Crkva je inače dekorisana veoma specifično, da ne kažem jaču reč, pa tu možete videti i mitološka bića kao npr. sirene, zatim neke boksere, a i lice jednog diktatora (njihovog)... U gornjem delu levo iznad vrata je čak i kip koji nepogrešivo asocira na kip slobode, sa sve bakljom u podignutoj ruci... naravno, ovaj kip je nekih 70ak godina stariji od onog u Njujorku... Na frizu na desnom štoku glavnih vrata ove crkve nalazi se jedan živuljac koji liči na... pa... na bebu dinosaurusa? I za njega je vezana priča: negde oko godine hiljadite, u močvarama u blizini grada pojavio se grozni zmaj koji je jeo decu... Tako je on terorisao stanovništvo par vekova, dok ga plemić iz porodice Viskonti nije hrabro ubio, 31.12.1299. godine, i nikada se više nijedan nije pojavio... Cela zgrada je kao slikovnica, i za sve što je na njoj prikazano sigurno postoji priča... Ono što je još interesantno, je da ova katedrala, osim što je na prvom mestu kao najveća gotička na svetu (znam, znam, ali svaka od njih je po nečemu prva: ili je najviša, ili je najprostranija, ili u nju staje najviše ljudi, i sl. ... ima više kriterijuma, pa i više prvih mesta...), takođe nosi rekord i u dužini zidanja od 599 godina. Pa, kad je najveća, je l’. Ne samo to, nego je Milano bivao osvajan u tom periodu dok je građena, pa je povremeno gubio svoju nezavisnost (između ostalog i i finansijsku), i gradnja je zaustavljana. Bilo kako bilo, cela stvar još nije u potpunosti završena! Milanezi imaju izreku kad neko razvlači posao preko svake mere, oni kažu da je taj posao kao ’gradnja katedrale’... Na vrhu ove crkve, na navišem šiljku, postavljena je statua Bogorodice, što ne čudi, jer je ovo njena crkva, tj. Santa Maria Nascente, i vrh statue je na visini od 108m. Veoma dugo postojao je, pa, ne baš zakon, ali nepisani džentlmenski sporazum, da nijedna zgrada u ovom gradu ne može biti viša od toga, kako bi Madunina (tako se njeno ’ime od milošte’ piše na Milaneškom dijalektu), kao zaštitnica, bdila iznad svih. Tepaju joj Madonica, jer odozdo izgleda malešna, iako je sama statua visoka nešto preko 4 metra. Ali, ljubav je ljubav... Kada su, tridesetih godina prošlog veka, Milanezi gradili toranj-vidikovac u parku Sempione (iza palate Sforca), po projektu je trebalo da on bude 110m visok. Lično je Duče tada intervenisao i skresao mu visinu na 107,5m, jer: ’Ne može ljudsko da nadvisi božansko’. I Madunina je ostala najviša tačka u gradu. Još neko vreme. Ili, možda... Vratiću se još na priču o ovoj dami, nešto kasnije...

Autor:	jack [ Četvrtak, 12 April 2018, 19:55 ]
Tema posta:	Re: Milano, un città differente
Dino U svakom mestu je provod bolji ako imate 'insajderske' informacije. Ali ja ne poznajem nikoga u Milanu... Međutim, klik po klik, naleteh na zvanični sajt Milano Greeters. Ok, ovi 'pozdravljači' ( ) su volonteri u gradovima širom sveta koji organizuju šetnje sa turistima u svom gradu, druže se i daju baš takve insajderske informacije radoznalcima kao što sam ja... Da, znam da ima i app za to, ali sam ja više tip za 1-on-1 interakcije analogne prirode... Pa, reših da probam, iskuckah svoje podatke, i... Javio mi se Dino. Dva ljubazna mejla i jedan srdačni telefonski poziv kasnije, našli smo se u centru, na metro stanici Cairoli. Uredna brada, raščupana kosa, orlovski nos, par radoznalih očiju... I osmeh. Hello, you must be my greet? I am, indeed Druženje započinjemo kaficom. Ne, nismo seli na kafu... kafa se, generalno u Italiji, a u Milanu jos izrazitije, pije s nogu. I ne makar kakva kafa, nego najbolja u gradu! Pasticceria Marchesi. Dino kaže da je tu najbolja i kafa i atmosfera. Evo njegove preporuke: za najbolji ukus, to mora biti kafe lungo, sa malo BELOG šećera, preciznim pokretom sipa 3,5 zrnca šećera u svoju kafu, i srkne je u 2 gutljaja. Gleda kako sipam žuti šećer u svoj kaFućino i mršti se: brown? Da, kažem, lepši je, karamelast. To je način, kaže on, da sasvim pokvariš ukus kafe... Ne smem ni da zucnem da ja u stvari ne volim ukus kafe (ne voli ga ni moj stomak), samo miris... pa dodajem mleko ne bih li nekako popravila taj ukus, kad sam se već navukla na kofein... Kakvo svetogrđe... I nije mu jasno kako mi, ’neki drugi narodi’, možemo da srčemo kafu beskrajno dugo. Pokušavam da objasnim da je to vreme koje odvajamo za druženje, ili za sebe. It’s not the coffee we’re taking, it’s time. Aaa, da... Za nas je slično tome hrana. A kafa je tek energetska dopuna, ništa bitno. Ništa na šta treba trošiti vreme...

Autor:	jack [ Četvrtak, 12 April 2018, 20:00 ]
Tema posta:	Re: Milano, un città differente
Pastićeria Markezi (Pasticceria Marchesi) ... je kafeterija osnovana 1824. g i nalazi se u Via Santa Maria alla Porta. Enterijer je i dalje originalan, tj nameštaj, zidove su naravno, krečili, ali uvek isto i unutra izgleda ovako: Na svoju tradiciju su veoma ponosni, a reputacija im je besprekorna. Recepti po kojima rade se nisu promenili, eventualno dodaju u asortiman ponešto u skladu sa novim popularnim ukusima, ali i tu daju neki svoj pečat. Kafa košta 1e i uz nju dobijate i pecivo po izboru. Ok, kapuccino je 1,5 no i ta cena je fiksna i ne menja se nikako, bez obzira na popularnost. Nisu došli u iskušenje da unovče svoje ime? Bila bi izdaja tradicije da se išta u ovoj radnji izmeni. To se neće nikada desiti. U nekom momentu, pomenuh Dinu da imam listu klasičnih i manje klasičnih turističkih mesta koja ću obići sama, i od kojih sam neka već prošla. Mogu li da vidim? ... ... Svesna si da ti za tu tvoju listu treba još 3 dana? Da sam bolje organizovana, ne bi mi trebalo. Ali u Italiji gubim fokus, uvek me odvuče nešto sa strane... Da li je to dobro ili loše? Baš tako... Onda, da krenemo. Ne smeta ti malo jači tempo? Ma ne... Tempo je moje srednje ime. Ili bi bilo, da imam srednje ime... Moje je Maria Postoji tradicija u ovom gradu da se muškoj deci Njeno ime daje kao srednje, za zaštitu, ako su roditelji imali teškoća da dobiju dete, ili da dobiju muško dete... Dakle, ili si jedinac, ili imaš 3 sestre (tre sorelle)? Četiri sestre, (smeje se) Cool. Ja imam 4 brata Zavitlavaš me? Jok. Pokazujem mu na telefonu neku davnu sliku na kojoj smo nas petoro zajedno... On nema sliku Sve su sestre starije od njega, udate kud koja. Nijedna od njih više ne živi u Milanu... (U vezi tog srednjeg imena, padaju mi na pamet Erih Maria Remark i Rajner Maria Rilke... Koliko li su oni sestara imali )

Autor:	dujaspasa [ Četvrtak, 12 April 2018, 20:15 ]
Tema posta:	Re: Milano, un città differente

Autor:	jack [ Četvrtak, 12 April 2018, 20:59 ]
Tema posta:	Re: Milano, un città differente
Palata Sforca (Castello Sforzesco) Više je ovo tvrđava ili zamak, nego ljupka palata milanskih vojvoda, ali ok. Prvu tvrđavu na ovom mestu sagradila je porodica Viskonti, polovinom 14. veka, uz kapiju (koja je sad unutrašnja kapija) pod nazivom Porta Đovia. Kada je poslednji od njih, polovinom 15. veka umro bez naslednika, ambiciozni general Franćesko Sforca, oženi njegovu vanbračnu kćer Bjanku, i... nasledi sve. Pošto je bio, kako rekoh, ambiciozan, obnovio je i proširio ovaj zamak, i dodao malo bolji rezidencijalni deo palate unutra. Kao i tamnicu Veoma je dobro restaurirana, i u njoj se danas nalazi 6 muzeja, na 3 sprata (2 + podrum), ali to ću obići sledeći put, kad me Šmizla odvede u Milano Ovo je porodični grb Viskonti-Sforca Viskontijima pripada ovaj deo sa zmajem koji jede decu (to je ona priča sa vratima Duoma), a Sforcin je krunisani orao...

Autor:	jack [ Četvrtak, 12 April 2018, 21:11 ]
Tema posta:	Re: Milano, un città differente
Sempione park Nalazi se iza ove palate, i stvarno je prelep. U dnu parka vidi se slavoluk-kapija koju je podigao Napoleon, kada je osvojio ovaj grad 1796. Čuh i da je kočija koja se nalazi na vrhu slavoluka bila izvorno okrenuta ka Parizu, ali kad je Napoleon najzad proteran odavde (iako je tada Milano pripao Austrougarskoj), kočija je okrenuta na suprotnu stranu... I... ne stigoh da je slikam izbliza, iako sam okolonaokolo ove palate prošetala bar tri puta... Evo slike parka, gde se u levom uglu vidi i toranj Branka (Torre Branca), na koji se možete i popeti, liftom, do visine 107,5m , ako volite lepe slike sa vidikovaca... (ne stigoh ni to...) Toranj

Autor:	jack [ Četvrtak, 12 April 2018, 21:22 ]
Tema posta:	Re: Milano, un città differente
Igla i konac Jedan od modernih spomenika u Milanu, simbol veze sa modom, naravno. Konac je u bojama linija milanskog metroa. Čvor je u parkiću levo

Autor:	jack [ Četvrtak, 12 April 2018, 21:40 ]
Tema posta:	Re: Milano, un città differente
Grad Tipična gradska kuća izgleda ovako: Osnova je nežna, pastelno žuta, sa srebrno sivim prozorima. Evo tih najlepših ulica, kroz koje me je Dino proveo, i može se videti da svoje kuće jako dobro održavaju. Sve su fasade uredne, možda poneka prašnjava u meri da bi joj prijalo krečenje, ali su sve uredno popravljene ako ima potrebe za tim. Nekad davno, grad je bio ispresecan kanalima, koji su napravljeni još u Leonardovo vreme, odnosno, on ih je konstruisao, i služili su kao plovni trgovački putevi kroz grad. Milano ne leži na reci, ali u ovoj dolini gde se nalazi ima dve reke koje su relativno blizu, pa ih je bilo moguće povezati sistemom kanala. Danas postoje samo još 2, to su Navilji (Navigli). Naviljo Grande i Naviljo Paveze Ostali kanali su pokriveni, i na tim mestima su danas ulice. Dino reče da postoji inicijativa da se oni ponovo otkriju. Čudim se: zar neće da se bune stanari zgrada koji odjednom više neće imati prilaz ulicom, nego će im kuća biti na kanalu? Ne, kaže on, dosta ljudi je zagrejano za tu ideju. To bi smanjilo i količinu saobraćaja u centru, a to je svima u interesu. Pa, šta će onda ovi mučenici sa svojim kolima? A šta će im kola?! Gradski prevoz funkcioniše odlično, a osim toga, u Milanu ima 5 car-share kompanija. I, kako to funkcioniše? Odlično! Svima se sviđa koncept. Inače, postoji dnevna taksa od 5€ koju mora da plati svako ko hoće kolima da uđe u uži centar. Plus ima problem a i dodatno plaćanje da parkira negde. Jedino motori ne plaćaju taksu. Ni bicikli, naravno. Ok, plan je da smanjite količinu saobraćaja u centru? Da. Zbog zagađenja, i buke. I gužve. I da bude ugodnije za stanovnike koji tu žive. Mislim se nešto, kod nas se ne bi tako lako primio taj koncept. Kad god neko pomene potrebu da se nešto ograniči, uglavnom svi to shvate kao napad na ličnu slobodu... I setim se banera koje sam videla po Madridu, gde takođe moraju da se pobrinu da poboljšaju kvalitet vazduha. Kazali ovako: Plan A: smanjiti zagađenje, da se može disati u gradu. Plan B: Nemamo plan B Elem, ostatak tih kanala tu i tamo se može videti po gradu, i Dino me vodi do jednog mesta gde se još nalazi drvena ustava prevodnice, koju je konstruisao Leonardo, koji je više od decenije bio gost Ludovika Sforce i puno mu pomagao ne samo oko izgradnje zamka i utvrđenja, ratnih mašina i slično, već i u uređenju samog grada kako bi on što bolje funkcionisao... Divim se, naglas, koliko cveća i drveća imaju po balkonima, čak i po krovovima. Kaže Dino, ima i u dvorištima, ali su ona privatna, i ne može se ući... Sviđa ti se zelenilo? Znam pravo mesto za tebe!

Autor:	jack [ Petak, 13 April 2018, 18:58 ]
Tema posta:	Re: Milano, un città differente
Porta Nuova Ovaj deo grada je, kao što i samo ime kaže, nov. E, ali to je zapravo ime jedne stare kapije , jedne od dve srednjevekovne gradske kapije koje još postoje. Pokazaću vam je malo kasnije Ranije je tu sve bilo prilično zapušteno, takoreći ledina ukraj železničke stanice. A sada, sada je naj-fensi deo... Tu se nalaze dva soliterčića za koje se komotno može reći da su nešto sasvim drugačije... Vertikalna šuma Zašto šuma? Pa, zato što je na ove dve zgrade posađeno nešto više od 1200 stabala. Da je horizontalno, bila bi to sasvim ozbiljna šuma... Regularno drveće, čak i breze, ive, masline... Prosto je mikroklima celog prostora izmenjena (na bolje) Zgrade imaju i vrtlare, logično, i toliko je ovo sada elitno mesto, da stanovi koštaju 2-3 miliona €, a čak ni za tolike novce stan ne može da se kupi, jer sadašnji vlasnici ne žele da prodaju... Ceo ovaj kvart je u perestrojci, jer žele da naprave i redovan park tu pored, i radovi su pri kraju... Nazvali ga biblioteka drveća Dino mi pokazuje i obližnju staru kuću, kao primer kako se nekada stanovalo: zgrada u četvrt, ili П, sa dvorištancem u sredini (nekad je tu bila jedina, zajednička, česma ) i celom dužinom sprata je zajednička terasa, sa koje se ulazi u stanove... Komšiluk blizak, da bliži biti ne može, skoro kao proširena familija... Žele da ih sačuvaju, kao primer 'dobrih starih vremena' i kako se nekada živelo... Ove neverovatne šumovite građevine lepo se ogledaju u staklenoj površini obližnje zgrade Palata Unicredit, trenutno najviša zgrada u Milanu, završena 2014. Visoka je 231m. E, sad sledi nastavak priče ’O, mia bella Madunina’ Već nakon odobrenja planova za izgradnju, nastala je u javnosti žučna polemika oko toga treba li dozvoliti da išta nadvisi onih 108m visine koliko dostiže vrh koplja-krsta koji drži Madunina (kao sveti ratnici?). Ništa... Progres je nemoguće zaustaviti, naročito kad se isti javi u vidu želje moćne poslovne banke da izgradi sebi moćnu poslovnu zgradu... Elegantno remek delo moderne arhitekture, za koje je odgovorni arhitekta primio neku prestižnu nagradu... Sagradiše je. Evo kako izgleda vrh zgrade Previše je visoko da bi se videlo, ali... Na samom vrhu postavljena je 70cm visoka (ili niska?) precizna kopija statue Bogorodice. Neka nje i dalje da bdije nad gradom sa najviše tačke najviše građevine... Za svaki slučaj. Evo jedne wiki pozajmice, da vidimo lepo kako ta Gospa izgleda

Autor:	jack [ Petak, 13 April 2018, 19:25 ]
Tema posta:	Re: Milano, un città differente
Digresija... Postoji, naravno, i zvanična himna grada Milana, pod nazivom (of kors) O, mia bella Madunina. Nama ju je otpevao, bar prvu strofu, Marco, vodič one free ture koju pomenuh. U nešto boljoj izvedbi ona zvuči ovako: Ova pesma je i himna koju pevaju na utakmicama navijači oba gradska tima, a to su Inter i Milan. Gradski stadion je samo jedan, drugi po veličini u Evropi, stadion San Siro, od 1980. pod nazivom Đuzepe Meaca što je ime slavnog fudbalera koji je u svojoj karijeri igrao za oba tima. Iako su ovi klubovi lokalni rivali, postoji i neko neobjašnjivo bratstvo među njima, navijači se nikad ne gledaju zakrvljeno, čak, kad neki od timova igra protiv stranaca u evorpskim/svetskim kupovima/šampionatima, na tribinama se mogu videti navijači u bojama oba tima kako zajedno skaču i navijaju... Dino kaže: pa to je logično, svi su oni naši... A i šta bismo sa dva stadiona? Opet, svi su oni naši... Da, malo drugačiji grad...

Stranica 1 od 12	Sva vremena su u UTC + 1 sat [ DST ]
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group https://www.phpbb.com/