Hvala na banani
, mislim ovoj plavoj, lepo je obnoviti znanje iz osnovne škole, ali stvarno!
jack je napisao:
Najdominantnija od svih znamenitosti ovog grada je katedrala, i to sa punim pravom. Božanstvena je. Bilo da je vidite u podne
Ili pod zracima zalazećeg sunca,
Napoleon se, o tako skromno, proglasio za kralja cele Italije baš u ovoj katedrali, i naredio da se fasada nakon toga ukrasi, jer je do tada bila od obične crvene opeke. Pa su onda počeli da je oblažu mermerom, i ukrašavaju tim šiljcima i kipovima...
Tačnije, ova crkva je svetski rekorder po broju ukrasnih kipova na fasadi, ima ih preko 3200! 
jack je napisao:
Uredna brada, raščupana kosa, orlovski nos, par radoznalih očiju... I osmeh.
Simpatiko!
jack je napisao:
I nije mu jasno kako mi, ’neki drugi narodi’, možemo da srčemo kafu beskrajno dugo. Pokušavam da objasnim da je to vreme koje odvajamo za druženje, ili za sebe. It’s not the coffee we’re taking, it’s time.
Aaa, da... Za nas je slično tome hrana. A kafa je tek energetska dopuna, ništa bitno. Ništa na šta treba trošiti vreme...
Pa i Milanizi imaju nešto da nauče od nas Beograđana i Srba generalno!
jack je napisao:
Ma ne... Tempo je moje srednje ime. Ili bi bilo, da imam srednje ime...
Moje je Maria
Postoji tradicija u ovom gradu da se muškoj deci Njeno ime daje kao srednje, za zaštitu, ako su roditelji imali teškoća da dobiju dete, ili da dobiju muško dete...
Dakle, ili si jedinac, ili imaš 3 sestre (tre sorelle)?
Četiri sestre, (smeje se)
Cool. Ja imam 4 brata
Zavitlavaš me?
Jok. Pokazujem mu na telefonu neku davnu sliku na kojoj smo nas petoro zajedno...
On nema sliku
Sve su sestre starije od njega, udate kud koja. Nijedna od njih više ne živi u Milanu...
(U vezi tog srednjeg imena, padaju mi na pamet Erih Maria Remark i Rajner Maria Rilke... Koliko li su oni sestara imali
)
Baš ste se našli!
Sada je i meni jasnije zašto svi ovi pisci (a verovatno i šire) imaju srednje ime Marija!
jack je napisao:
Ostali kanali su pokriveni, i na tim mestima su danas ulice. Dino reče da postoji inicijativa da se oni ponovo otkriju.
Čudim se: zar neće da se bune stanari zgrada koji odjednom više neće imati prilaz ulicom, nego će im kuća biti na kanalu?
Ne, kaže on, dosta ljudi je zagrejano za tu ideju. To bi smanjilo i količinu saobraćaja u centru, a to je svima u interesu.
Kod nas su se stanari paralelnih ulica sa Knez Mihajlovom bunili, što su pretvorene u šetališne zone, jer bože moj, ne mogu da priđu autom. Ako hoćeš lako da parkiraš gde hoćeš, izvolete, preselite se u Ripanj, tamo neće biti nikakvih problema!
Inače i naš beli grad je dovoljno mali da se prepešači uzduž i popreko, samo što su naši ljudi navikli da kolima ULAZE i PARKIRAJU kako god i gde god mogu!
jack je napisao:
Eataly
Da, već sam pominjala ovaj termin, samo u malo drugačijem kontekstu. Elem Eataly je lanac... prodavnica/pijaca/mesara/restorana/knjižara/enoteka/... kao i svega ostalog što vam padne na pamet a vezano je za hranu. Prodaju i poslužuju isključivo proizvode i jela spremljena od proizvoda izvorno italijanskih, najboljeg kvaliteta, po najboljoj ceni. Ne najnižoj, ali najboljoj koju mogu da ponude. Nisu papreno skupi, a izbor je... da ti pamet stane.
Ovo sigurno ne bih preskočila!
Moram još da primetim, da je previše jNepoleona za jedan italijanski grad!
jack je napisao:
A, da, evo te skulpture
Ružna je.
Prsti koji nedostaju nisu savijeni, nego odsečeni.
Na pitanja novinara o značenju njegovog dela umetnik je odgovorio da tumačenje ostavlja imaginaciji posmatrača...
Jedanaest metara imaginacije?
Uh.
Drugačiji grad.
Ima poruka umetnika ... j.... mu se za sve!
jack je napisao:
Čekaj da uslikam i ove palme...
Ne voliš palme?
Jesi li igde drugde u gradu videla palme?
Jok. ?
Zato što ovde NE RASTU PALME. Stavili ih momci iz Starbaks-a. Tu će valjda i da bude... tu negde. Do kraja godine... Pa valjda da im liči na njihovu Kaliforniju...
Smajli-koji-se-krsti... Starbucks? Really? Šta će oni
ovde? U Italiji se pravi najbolja kafa na svetu?
To ti kažem... (pljuc)
E vala baš PLJUC!
jack je napisao:
Na pločniku su prikazani grbovi 4 najjača italijanska grada tog vremena: (naravno) Milana, Rima, Firence, i Torina. Simbol ovog poslednje pomenutog je Bik, i za taj mozaik je vezana jedna praznoverica, koja nemilice oštećuje pod... Naime, ukoliko imate žarku želju čije ostvarenje hoćete da osigurate, treba da uradite sledeće: desnu petu postavite na... najosetljiviji deo tela tog bika (
) i okrenite se u mestu 3 puta, u smeru kretanja kazaljke na satu.
I voila! Ostvariće se... (kažu)
Zašto se uvek vrti oko....
jack je napisao:
Evo načina na koji su oni pristali na komercijalizaciju: njihova reputacija je takva, da je pre neku godinu ‘franšizu’ kupila jedna od milanskih starih modnih kuća, možda ste čuli za nju,
Prada.
Kafeterije
Marchesi sad postoje u njihovim radnjama po celom svetu, i rade strogo po istim receptima, samo su im cene ipak prilagođene. Ako rešite da popijete kaficu u ovom izuzetnom ambijentu, to košta 5e. Ok, skuplje jeste, ali nije baš toliko astronomski skupo da se ne može, tu i tamo, priuštiti taj ugođaj.
Ovaj prostor je uređen moderno, a koliko je duh veran originalu, prosudite sami:
Samo bih pod ovakvim uslovima mogla da uđem u neku prodavnicu koja ima veze sa Pradom.
jack je napisao:
Kad se ovim pasažom prođe od katedrale skroz pravo, stiže se na
Trg Skala
Ali čekajte! Nećemo još da izađemo... Na samom izlazu, odmah pored Turističkog info centra, u elitnom prostoru Kraljevih odaja, nalazi se izložba (postavka Muzeja nauke i tehnike)
Svet Leonarda da Vinčija
Zadivljujući modeli njegovih izuma, rekonstrukcije muzičkih instrumenata, preko 200 interaktivnih 3D rekonstrukcija, kao i njegovih spisa, stoje na raspolaganju posetiocima.
Uh, ovo bih volala da vidim!
jack je napisao:
Izlazimo sad na trg Skala, gde je postavljena i skulptura Leonarda...
Deep respect magnifico Leo!
jack je napisao:
Dakle, kako su se ipak setili da počnu da slušaju tu muziku?
Tako što se desio period od tri decenije u ranom 19. veku kada su na ovom malom prostoru boravila i radila 4 genija muzike: Đoakino Rosini, Đuzepe Verdi, Vićenco Belini i Gaetano Doniceti. Muzika koju su oni pisali bila je toliko ubedljivo privlačna, toliko moćna, da ljudi jednostavno nisu mogli a da se ne zaljube u operu.
Još jedna izuzetna pričica o tome koliko su građani Milana voleli Verdija: kada je, pred sam kraj života, ležao bolestan u hotelu Grand, dužinom cele te ulice preko tramvajskih šina su stavili svoju odeću (a u ta vremena nije se toga imalo mnogo), kako bi utišali tramvaj da njemu, bolesnom, ne smeta...
Više od 200.000 ljudi ispratilo je njegov kovčeg, a sahranjen je na groblju njegove zadužbine,
Arrivederci maestro!
jack je napisao:
Ja ne izdržim da ne ispričam o našoj ćele-kuli, i kako ima potpuno različitu simboliku za nas. I kad opisujem bitku na Čegru, Marco kaže: You people are like the Spartans! Kako nisam čuo za to?! Posle mi traži da mu napišem na njegovoj svesci ime kule, bitke i grada...
Kažem mu: grad sigurno znaš, Naisus? Gde je rođen car Konstantin? Edict of Milan?
NO!!!
To je u Srbiji?!? Uh, znao sam to, nego mi se nešto pomešalo sa bliskim istokom... Ali za tu kulu nisam nikad čuo...
Definitivno drugačije...
Da, da mnogo drugačije i TUŽNIJE.... i nije to instikt, to je SUDBINA Tukli su se i oni, ali se sada PRAVE mnogo fini! I oni i ostali Eurpljani!
Jack, reci im, neka čuju! Tja, nisam se nadala da jedan italijanski vodič pomeša Srbiju sa recomo Sirijom ili Sibirom, što mi se dešavalo sa nekim drugim inostranim narodima!
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Prosto da čovek ne veruje šta si sve stigla da obidješ za kratko vreme. Izgleda da su vodiči jurili za tobom.
Taj je sistem bio zasnovan na cvrstoj odbrani tacnije, kako bi ga mi kasnije u Jugi prozvali bunker, u vrsti odbrane u kojoj su ucestvovali bukvalno svi igraci u timu. 
Niko nije voleo to da gleda ali je takva igra iako neatraktivna i neprivlacna za gledaoce davala dobre rezultate. 
To se u svetu sporta inace radi kada premine neki mnogo zasluzan igrac ili jednostavno prekine sa svojom sportskom karijerom u tom klubu,njegov broj se vise ne dodeljuje nijednom igracu vec dres sa njegovim imenom ostaje u muzeju za sva vremena. Tako se odaje postovanje prema liku i delu nekog sportiste. 
Nema plakanja, jer i u ovoj našj domovini sada možemo da hodamo po cvetnim laticama po Božjoj milosti! Znam, znam, boli i mene kada se vraćam iz Grčke, ali nađem i u ovoj domovini NEKU UTEHU. Stvarno nađem! Uostalom, vratićeš se u Italiju, obećavam ti! 
