Време је првомајских празника. Точкови сврбе да се негде путује. Читајући разне путописе за око ми је запао Викос кањон, најдубљи кањон на свету. Налази се на на четрдесетак километара од Јањине, нашим туристима најпознатије што се ту скреће ка Лефкади и Закинтосу. Како до сада нисмо имали прилике да видимо јонску плаву, у руту је укључена Парга. Круг смо затворили посетом Касторији, градићу смештеном на полуострву на језеру Орестијада. Све у свему, прелепих шест дана северне Грчке.
Кренули смо у понедељак увече. Добро познати пут је у радовима. Киша пада, али не може да умањи радост новог путовања. Прелазимо уснулу границу и ето нас код Скопља. Опет зевам десно у светла рафинерије. У Грчку ћемо ући код Никија, па код Градског скрећемо десно. Пут нас води преко превоја Плетвар, омиљеног места за стајање и уживање у погледу на Прилеп. Овај пут киша квари те планове. Спуштамо се, пролазимо поред Прилепа и хитамо ка Битољу. Брзо обављамо граничне формалности. Са цариником мало вежбах свој грчки пошто је имао жарку жељу да сазна куда идемо, а не служи се енглеским. Очигледно није имао превише посла...
И тако, око један после поноћи се нађосмо испред Флорине. Ту почиње заплет...Невена нас води кроз шуму изнад града. Кишица ромиња, три степена је напољу. Пењемо се. Убрзо се појављује табла са упозорењем да се чувамо медведа. Медведа! На нашу, а можда и медвеђу срећу, нисмо их срели. Спуштамо се ка Касторији. Налазимо се близу тромеђе Грчке, Албаније и Македоније. На двадесетак километара је Преспанско језеро. Недалеко од Касторије скрећемо десно и поново идемо у брда. Све смо ближе циљу. Иначе, циљ првог дела путовања је сеоце Монодендри где имасмо резервисан смештај хотелу Архондико Заркада.
Област Загори, у којој се и налази Викос кањон, позната је по каменим мостовима, селима са кућама грађеним од камена и високим Пиндским планинама.