Putovanje na Donousu je poput povratka u neka jednostavnija vremena. Na većem delu ostrva nećete imati ni signal mobilne telefonije i ja sam već posle prvog dana zaboravio na obaveze na poslu, lom koji je ostao jer majstori nisu završili ugovorene poslove, rezultate omiljenog tima, političku situaciju… Ostrvo je malo, tiho i zadržalo je onaj osećaj autentičnosti koji se često izgubi na popularnijim destinacijama Kiklada. Već pri izlasku sa trajekta dočeka vas more boje između tirkiza i safira i prizor belih kuća razbacanih uzbrdo. Donousa nije ostrvo koje nudi luksuz ili noćni život — ovde se sve vrti oko plaža, šetnji, razgovora sa lokalnim ljudima i uživanja u tišini. Kao ilustracija možda posluži činjenica da na ostrvu nema nijednog hotela, bazena, benzinske stanice, apoteke i sličnih stvari.
Donousa pripada grupi Malih Istočnih Kiklada, a površina ostrva je svega oko 13,5 km². Po poslednjem popisu na ostrvu živi tek 160 stanovnika i duplo više mačaka.
Po nekim tumačenjima ime ostrva nastalo je od imena boga vina Dionisa koji je na ostrvo navodno sakrio Arijadnu. Prema mitu Arijadna je pomogla Tezeju da ubije Minotaura u lavirintu nakon čega su zajedno su pobegli na susedno ostrvo Naksos skrivajući se od potrage Mino(j)sa. Po jednoj verziji legende Dionis se zaljubio u Arijadnu i tražio je od boginje Atine da mu je Tezej prepusti. Po drugoj verziji Arijadni se u san javio Dionis da će Minojska civilizacija opstati ako ona ostane sa njim. Po trećoj Tezej se zaljubio u Arijadninu sestru Fedru i sa njom pobegao ka Atini.
Prema arheloškim istraživanjima ostrvo je bilo naseljeno u 9 veku pre nove ere (kako li se čovek našao na ovako malom ostrvu nije mi jasno), u srednjem veku je bio utočište gusara, a najviše stanovnika (oko 3.000) imalo je između dva svetska rata.
Glavno mesto i luka je Stavros (Kampos), dok su druga značajna sela Mersini, Haravgi i Kalotaritissa. Ako se pod selom može podvesti samo skupina kuća bez ikakvog zajedničkog sadržaja. Prema ovim podacima o veličini ostrva i broju stanovnika jasno je da letovanje na ostrvu nije baš standardno. U Stavrosu postoji 1 mini market koji drži najneljubaznija grčka baba koju sam upoznao na letovanjima, 1 piljara sa svežim voćem i povrćem, 1 pekara, 1 kafić / poslastičarnica sa odličnim sladoledom, 1 giros /suvlaki kiosk i 4 – 5 taverni. U marketu ima svih osnovnih namirnica osim svežeg mesa. Uglavnom je ponuda da možete obezbediti doručak, a da ručate / večerate u nekoj od taverni. Kao i na drugim malim ostrvima postoji solidarnost između stanovnika / vlasnika i u taverni nema slatkiša ili ne možete dobiti koktel već za to morate u drugi lokal. Nije čak ni to drugi lokal jer se oni uglavnom nalaze na trgu pored plaže i samo po boji stolica ćete poznati da su to različiti lokali.
Uglavnom me pitaju za cene i one su čak niže nego na drugim destinacijama. Ono što je primetno bilo skuplje su plažni program (kupaći, papuče, paštemali i sl), odeća u jedinom butiku ili suveniri. Za neko upoređivanje možda da napišem da je giros pita 4e, porcija 10e, večera do 20e (ako uzmete ponudu dana i manje), kugla sladoleda 2,8e, koktel 7e, pivo 3-6e itd.
Plaže na Donousi su autentične, organske, sa veoma malo ljudskog uticaja. Donousa je prvo ostrvo u Egeju koje je zabranilo jednokratnu plastiku. Na plažama nema nikakve infrastrukture, nema ležaljki, nema beach barova, nema tuševa, htedoh da napišem nema ni kabina za presvlačenje ali kao da to nekome i treba. Možda se plaža u samom selu Stavrosu po tome malo razlikuje, ona još i deluje uređeno, porodično. Na plažama nema ili ima veoma malo hladovine i to im je mana. Na svim plažama koje sam posetio je pesak, ja više za čistoću vode nemam reči i ponekad pratim rasprave na FB grupama sa popularnih destinacija i mislim se kako vi ljudi nemate pojma koji su kriterijumi za čistu vodu.
Posebno na malim Kikladima je izražena ta “friendly” osobina na plaži, ne postoji poseban deo plaže koji je za nudiste, za gay parove, za kućne ljubimce, plaža je za svakog ko je tu da bi uživao na plaži. Ja nemam dara da rečima opišem tu opuštenost, mir i spokoj, tišinu koju prekidaju samo žamor talasa. Čak i ako je na plaži neko na samo 2m od vas nikada nisam imao osećaj ugrožene privatnosti. Nisam video nijedan pokušaj selfija na plaži, valjanja po plićaku, nema signala pa niko ne drži mobilni telefon. Verujem da će nekome moje reči delovati čudno ili asocijalno ali osećaj da sam na plaži na kojoj se osim mora i brda koja plažu okružuju ne vidi ništa je meni neprocenjiv. Posebno mi je upečatljivo pakovanje sa ovakvih plaža i znam da ponekad pažljivo posmatram kako se ljudi ponašuju, kako skupljaju sa sobom svaki papirić, kako pesak sa peškira tresu 10m dalje od mesta na kome su ležali kako on nebi leteo ka nekome, kako će na stazi mirno čekati ako ste vi ispred i slikate plažu, kako će vas uveče pozdraviti u restoranu makar klimanjem glave.
Da ne bih dužio da opišem plaže zbog kojih i idemo na letovanje.
U samom selu se nalazi veoma pristojna peščana plaža na kojoj postoji i teren za odbojku i nešto malo hlada. I ulazak u vodu je peščan i nije dosadno dugačak plićak. Plaža je naravno zgodna za duži boravak jer vam je sve blizu (smeštaj, prodavnica, taverna), ali iskreno je to jedna obična plaža. Meni dobra samo za prvi i poslednji dan ili da se (do)kupam po povratku sa neke druge plaže. Slike su u terminima oko 09:30 kada ima veoma malo kupača (u septembarskom terminu taksi čamci i bus su kretali u 10:00 i uglavnom se turisti rasporede po ostalim plažama na ostrvu), oko 16:00 kada je gužva i uveče kada se preko plaže najbrže prelazi sa jedne na drugu stranu sela.
Najbliža “divlja” plaža selu je
Kedros do koje se može doći na više načina. Pešaka je potrebno 15 – 20 minuta u zavisnosti gde ste smešteni (ide se putem i kamenom uređenom stazom i nije mnogo naporno), busom po ceni 1e po smeru (bus ide na svaki pun sat iz sela, a sa plaže se vraća na pola sata između 10:00 i 19:00) ili čamcem po ceni 5e povratna (u septembru nije bilo “reda vožnje” već ste morali da se dogovarate sa čamdžijom ali po podacima sa neta u sezoni ima 4-5 redovnih termina). Naravno može se doći i kolima mada malo turista dođe svojim automobilom. Plaža je veoma prostrana i peščana, popularna među svim generacijama, a mislim da je laka dostupnost ključni faktor za to i postojanje taverne. U plićaku se nalazi olupina nemačkog broda iz II svetskog rata, omiljena tačka za snorkeling (to je ovo crno što se vidi na slikama sa visine).
Od plaže Kedros kreće nova hiking staza do arheološkog nalazišta i plaže Vathi Limenari ali je ja ovom prilikom nisam posetio. Po slikama sa neta mi nije delovala vredna šetnje od 45 minuta.
Druga plaža koju sam posetio i koja je svakako vredna za videte je plaža
Livadi. To je najveća i najpopularnija plaža na ostrvu ali nikada nije prevelika gužva na njoj. Plaža je peščana, malo hlada koji postoji na jednom kraju plaže su zauzeli “divlji” kamperi (ne postoji uređen kamp sa pomoćnim prostorijama već samo lični šatori). Naravno ne postoji nikakva infrastruktura na plaži pa morate poneti sa sobom sve što vam treba. Na ovoj plaži je bilo i više nudista nego tekstilaca i dosta mlađe populacije. Pre nego što sam došao na Kiklade ja sam se susretao sa odvojenim nudističkim plažama koje su obično bile manje uvale, nekada potpuno odvojene ili nekada uz veću plažu. Možda sam se na Kritu susreo sa “mešovitim” plažama, a sada ako pročitam na internetu da ima kampera ili nudista ta mi je plaža na listi “obavezno videti”. Neverovatno je poštovanje prema prirodi i drugim ljudima koje ove grupe imaju. Kada se samo setim pikavaca i papirića po plažama na kojima ima kanti za otpatke na svakih 30m.
Do plaže se može doći busom do sela Mersini i zatim hiking stazom za šta će vam trebati oko 30 minuta. Staza je utabana zemlja i kamen, lepo je obeležena i usput se može svratiti do crkve Sv. Sofije i izvora pitke vode. Ostrvo je inače veoma sušno, bez reka, tako da je ovaj izvor verovatno nekada imao veliki značaj. Cena vožnje je 3 po smeru.
Drugi način je brodićem iz Stavrosa koji je sada imao 2 polaska (npr u 11:00 i 14:00, a povratak je u 17:30) i cena je 10 eura povratna karta. Jedna od najzanimljivijih scena je pristajanje brodića kada kamperi formiraju lanac da se deca i stvari prenesu do obale. Oblačenje kada se čamac pojavi iza stena i svlačenje čim malo odmakne od obale.
U prvom terminu polaska čamca, nakon ostavljanje putnika koji žele da budu samo na Livadiju, ide se na jedno kupanje i snorkeling do pećine Foskopilia. U toj pećini je poslednje utočište mediteranskih foka i otuda joj i ime. Kakva je to igra svetlosti kroz otvore pećine i promena boje vode u zavisnosti od ugla kojim gledate. Cena povratne karte je u tom slučaju 15e.
Posetio sam i selo
Kalotaritisa u kome postoje 3 plaže. Do sela se može doći busom po ceni 4e po smeru. Već nekoliko puta napisah bus i to je jedna linija Stavros-Kedros-Mersini (Livadi)-Kalotaritisa, dužine oko 10km i potrebno mu je 20ak minuta za tu deonicu. Kao i na drugim ostrvima postoje obeležene hiking staze i recimo od Stavrosa do Kalotaritise je potrebno 70 minuta pešačenja po oznaci na početku staze. Jedna plaža neposredno uz bus stajalište je šljunkovita i sada sam primetio da nemam nijednu sike te plaže jer se na njoj nisam ni kupao. Druga plaža je takođe u samom selu i ona je od krupnog peska i iznad nje postoji taverna za koju je domaćica smeštaja rekla da je dobra hrana.
Naravno da sam ja naopak izabrao da se kupam da udaljenijoj plaži koju na neti nekada zovu
Tripiti a nekada
Mega Ammos i do nje treba 10ak pešačenja. Plaža je uglavnom peščana, a sa jedne strane je kamena ploča. Uopšte je obala kojom ide staza stena 10ak metara uzdignuta u odnosu na more pa je plaža lepa i za ronjenje.
Da se vratim malo i u samo mesto Stavros koje sam uglavnom opisao. Oko 100-ak malih belih kuća raspoređeno je na brežuljcima oko plaže. Na jednom brežuljku se nalazi crkva posvećena Sv. Jovanu i sa tog vidikovca je lep zalazak sunca, a na drugom brežuljku je crkva posvećena Sv. Nikoli i sa nje je pogled na luku. Dalje od plaže se nalaze malo veće mezonete sa više smeštaja, igralište, parking. Ako uporedim sa Kofunisijom koja je po površini još manja ovde mi je nedostajalo malo sadržaja u tim ulicama, kafići sa nekoliko stolova, prodavnice sa unikatnim predmetima. Nekako je delovalo praznjikavo i sve se događa na trgu pa deluje kao da je gužva i usluga je “uštogljena i profesionalna”, volim te male razgovore, pitanja odakle sam, preporuke lokalnih piva i vina. Zato sam uglavnom birao restoran sa druge strane plaže u odnosu na trg, delovalo je intimnije.
Još koja random slika nastalih tokom šetnji
Koliko je dana potrebno za Donousu? I sama domaćica se iznenadila što sam na ostrvu 6 noćenja, čak je preporučivala da se jedan dan ode na susedno ostrvo Shinousa (pošto sam na Koufinisiji već bio). Uglavnom turisti budu do 2-3 noćenja jer je na ovim destinacijama popularno “skakanje po ostrvima”. Ja bih rekao da bi minimum bio 4 noćenja, a za one koji vole pasivan odmor i prelepe plaže i nisu mnogo zahtevni po pitanju snabdevenosti i ceo odmor na ostrvu bi bila dobra opcija. Ostrvo je solidno povezano sa drugim ostrvima, nije problem organizovati putovanje. Smeštaj bi trebalo rezervisati pre dolaska, nije bilo čekanja u luci sa ponudama. Pročitah da su od sredine jula do sredine septembra svi kapaciteti bili popunjeni.
Kada sam počeo da pišem putopise sa Kiklada rangirao sam ostrva po svom nekom ličnom doživljaju uz dodatak nekih opštih stvari (broj, različitost i dostupnost plaža, organizovanost lokalnog prevoza, snabdevenost, večernji izlasci, šarmantnost mesta…). I nemam pojma gde da smestim Donousu. Plaže su mi bile čak i lepše nego na Koufunisiji mada je tamo boja mora lepša, dolazak do plaža je lak i prelazak u relaks mod kada ne znam koji je datum je bio brz. Ali je u pogledu šarma daleko ispod drugih malih ostrva. Ostavljam vam da na osnovu ove priče izaberete poziciju na listi.
0. Kofunisija - mikro ostrvo i kategorija za sebe zbog veličine, najlepša za kupanje, najopuštenija atmosfera, ali veoma pasivan odmor
1. Paros i Antiparos - deluje mi da odnos plaža i njihove dostupnosti, šarma Hora na oba ostrva, kulture i istorije, gostoprimstva im daju malu prednost
2. i 3. Milos i Naksos - ne mogu da se odlučim, Milos ima lepše i dostupnije plaže, a Naksos lepše večernje šetnje i prva mi je kikladska ljubav i nije zanemarljivo što je primetno jeftiniji smeštaj
4. - 6. Andros - ovo ostrvo mi je najteže da rangiram, najpozitivnije iznenađenje, plaže kakve volim ali je prevoz loš i imao sam nesreću da duva vetar tokom boravka, možda prvo ostrvo kojem ću se vratiti
4. - 6. Ios - iz ugla nekog ko ima više od 30 godina Ios se nalazi na ovoj poziciji jedino što nema dodatnih sadržaja osim plaža iako sam uživao u boravku. I sa ovim iskustvom bih ponovo isto izabrao, više volim nove destinacije nego neku da ponavljam
4. - 6. Serifos veliki plus je što deo plaža ima prirodni hlad i što se lakše stiže do njih i ostrvo je jednostavno predviđeno za odmor
7. Folegandros - dopalo mi se više od drugih malih ostrva, ima i bolje plaže i bolje organizovan prevoz, Hora je preslatka, veći je izbor restorana i kafića, a hrana je bila preukusna. Možda nema takav reset mod jer ipak ima turista, a cene je ipak nezahvalno komentarisati jer je svuda nešto poskupelo
8. Kimolos - uvek bi mu se vratio ali samo na par dana i zato je niže u rangiranju
9. Sifnos - možda nisam objektivan, ali ja na moru najviše volim i cenim plaže. Iako sam na par mesta imao divan utisak nisam baš potpuno uživao u plažama. Prvi utisak o Sifnosu uvek će mi biti hrana i neka jela koja sam prvi put probao.
10. Siros - kao da ne pripada Kikladima, najpozitivnija atmosfera i najlepši grad ali je na dnu rangiranja samo zbog plaža koje nisu u mom stilu, veoma rado bih tamo boravio van sezone
-. Santorini - neću da ga svrstam na listu jer sam suviše kratko boravio na njemu, mnogo pozitivnije utiske imam nego što sam očekivao, jedna plaža koju sam video je sasvim ok, gradovi su bombonice, ali sreću kvari gužva i cena smeštaja
-. Mikonos - drago mi je da sam boravio makar jedan dan, meni se izuzetno dopao grad i kosmopolitska atmosfera, finansije su jedini razlog zašto nikada nisam razmišljao o dužem boravku.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Možda zato što "ume" da se fotografiše 
Ja bih ga smestila na mesto broj 5. Zlatna sredina 
