Putovanja u srcu
https://forum.putovanjausrcu.rs/

Staze mog detinjstva - Divčibare
https://forum.putovanjausrcu.rs/viewtopic.php?f=15&t=430		 Stranica 1 od 3
Autor:  ZMAJA [ Ponedeljak, 08 Februar 2016, 18:30 ]
Tema posta:  Staze mog detinjstva - Divčibare
U izradi... :whistle:
Autor:  dujaspasa [ Ponedeljak, 08 Februar 2016, 19:10 ]
Tema posta:  Re: Maljen - Divčibare
:haha: 1:0 za tebe!
Autor:  ZMAJA [ Ponedeljak, 08 Februar 2016, 19:36 ]
Tema posta:  Re: Maljen - Divčibare
:roll: :lol:
Autor:  DEXT [ Utorak, 09 Februar 2016, 15:33 ]
Tema posta:  Re: Maljen - Divčibare
:lol:
Dooobra fora :clap:
Autor:  petronije [ Utorak, 09 Februar 2016, 16:02 ]
Tema posta:  Re: Maljen - Divčibare
Сад ће и Пефка да напише Јапан, у изради... :haha: :haha: :haha:
Autor:  pefkari [ Utorak, 09 Februar 2016, 17:25 ]
Tema posta:  Re: Maljen - Divčibare
Otkud znas?! :mrgreen:

Zmaki, pocni ti temu, a nase z.....e brisi! :ljubac:
Autor:  DEXT [ Utorak, 09 Februar 2016, 20:05 ]
Tema posta:  Re: Maljen - Divčibare
Ne bi ja to brisO. :naughty:
Autor:  pefkari [ Utorak, 09 Februar 2016, 20:15 ]
Tema posta:  Re: Maljen - Divčibare
Dobro, doooobroooo, s'o se ljutis???!!! Ja to samo da ne kvarimo Zmajcekin putopis! :op-op:
Autor:  ZMAJA [ Sreda, 10 Februar 2016, 02:17 ]
Tema posta:  Re: Maljen - Divčibare
Na zahtev nezapamćenog broja posetilaca jedne stranice u izradi, šale neću brisati. :lol:
Autor:  ZMAJA [ Sreda, 10 Februar 2016, 02:19 ]
Tema posta:  Staze mog detinjstva - Divčibare
Kića i Zmaja u priči

Staze mog detinjstva

Slika
izvor: Google

Slika
Autor:  ZMAJA [ Sreda, 10 Februar 2016, 02:31 ]
Tema posta:  Re: Maljen - Divčibare
PROLOG


Pretčas

Kad kažemo da idemo na Divčibare - idemo na planinu Maljen, u naselje Divčibare, turistički centar na toj planini.

Kad se zadovoljni vratimo, kažemo da smo bili na Divčibarama, a ne Divčibarima.




UVOD


1. čas
Istorija

Otkud ovaj naziv?

Legenda kaže da je prelepa devojka iz sela u blizini vodila na ispašu svoju stoku. Nikome nije tačno poznato kako se desilo da se ova mlada čobanica utopi u reci Crnoj Kamenici. Svi u okolini bili su potreseni ovim događajem, pa su ovaj predeo počeli da nazivaju „devojačke bare“, što se vremenom spojilo i dobilo konačni naziv - Divčibare.
Naziv Divčibare prvi put se spominje u pisanim dokumentima iz daleke 1476. godine.

Ko otkri ovu vazdušnu banju?

Blagotvoran uticaj klime Divčibara na čovečji organizam među prvima je zapazio knez Miloš Obrenović. Prvi put je boravio na Divčibarama jula 1822. godine. Početkom XIX veka knez je od turskog bega otkupio celu ovu visoravan, sa svim objektima koji se na njoj nalaze. On je obožavao ova krajeve i veoma često ih je posećivao, nadgledajući zemljoposednike i čobane u svom poslu. U njegovu čast jedan od mnogobrojnih izvora na Divčibarama nazvan je Knez-Miloševa česma.

Kome da zahvalimo na razvoju?

U Valjevu je 1925. godine osnovano „Zdravstveno društvo Divčibare“. Odmah po osnivanju, osnivači su ugovorili izgradnju kućica za odmor. Prve zgrade, izgrađene od drveta na formu seoskih bačija, već u leto 1926. godine primile su svoje goste. Ti prvi gosti su bile porodice osnivača. Izgrađeno je kupatilo, lokalna centrala za snabdevanje strujom, radile su prodavnice svih vrsta, uslužne radnje.
U periodu od 1926. do 1941. godine Divčibare su se iz godine u godinu sve brže razvijale. Na Divčibarama je 1941. godine bilo 1116 ležaja. Intenzivniji rad na organizovanom propagiranju Divčibara počinje tek 1952, sa osnivanjem turističkih društvenih organizacija.

Utisak je da se sve ‘’državno’’ zaledilo devedesetih godina XX veka.
Pre desetak godina, novi Miloš Obrenović - gospodin Vujić (Valjevo) otkupio je skoro sve što je moglo da dovede turiste na Divčibare. Nažalost, utisak je da ništa nije dovršeno. Infrastruktura je loša, Valjevo ne ulaže dovoljno... Privatnih kuća i vikendica ima dosta – i završenih, i u izgradnji, i na prodaju…
Autor:  ZMAJA [ Sreda, 10 Februar 2016, 02:40 ]
Tema posta:  Re: Maljen - Divčibare
2. čas
Geografija


Slika
izvor: Google

Reljef

Ovo živopisno mesto predstavlja neraskidiv spoj sa nizom u vencu valjevskih planina: Medvednik, Jablanik, Povlen, Maljen i Suvobor.
Visovi koji okružuju Divčibare, pored toga što ih štite od vetrova, predstavljaju mesta sa kojih se pruža izvanredan vidik, ne samo na delove masiva Maljena, već i na neke udaljenije krajeve Srbije.

• Crni vrh (1098 m), drugi je po visini vrh Maljena. Sa ova dva vrha se vide šumadijske planine sve do Kopaonika, kao i Medvednik, Jablanik, Povlen, Sokolske planine, Jelova gora, Zlatibor, Tara, Zvezda i Golija. Sa Crnog vrha je u vedrim jutarnjim satima moguće videti i masiv Durmitora;

• Paljba (1051m)

• Golubac (1050m) je vrh kog se vide sela valjevskog kraja i pruža svu lepotu izletniku, jer česta smena poljoprivrednih kultura čini pejzaž živopisnim. Nekada su šume ovog visa bile pune divljih golubova, po čemu je vis i dobio ime;

• Velika pleć (1036m) je vrh koji takođe pruža lep vidik, a posmatran sa drugih maljenskih vrhova liči na ogromnu plećku, po čemu je i dobio ime;


Vode

Ovo područje obiluje rečicama, izvorima i potocima koji pripadaju slivovima Kolubare i Zapadne Morave. Bukovska reka izvire pod visom Golupcem, teče živopisnom klisurom i kao pritoku prima Crnu reku. Manastirica izvire pod Kraljevim stolom i pravi vrlo lep vodopad Skakalo sa kaskadama, visok oko 20 m.
Na nekoliko mesta ispod istočne strane Golupca izvire rečica Crna Kamenica, koja protiče kroz Divčibare u užem smislu. Ona teče između maljenskih visova i u Tometinom polju se sastaje sa Belom Kamenicom, od kojih nastaje reka Kamenica, koja se uliva u Zapadnu Moravu.
Ovaj predeo obiluje i mnogim izvorima. Najpoznatiji je Žujan, koji se nalazi u prostranoj, močvarnoj livadi, Hajdučka česma na visu Čubrici i Markovi čanci.


Biljni svet

Četinarske šume su od najvećeg značaja za Maljen. Javljaju se beli, crni bor, jela, smrča, kleka i planinski bor. Od listopadnog drveća na Maljenu su najzastupljenije breza i bukva, crni i beli jasen, hrast, cer i božikovina ili zelenika.
Divčibare su poznate po različitim šumskim i livadskim zajednicama. Tu su jeremičak, vresak, kaćun i lincur, a krajem aprila javlja se najlepši cvet planine – narcis.
Na Maljenu postoji najveća tresava u Srbiji, a tresavski eko sistemi su veoma retki na čitavom balkanskom poluostrvu. Tresave predstavljaju „letopis prirode“ iz kog se može saznati istorija žive prirode na našim prostorima. To je veoma bogat eko sistem u kome raste blizu sto biljnih vrsta.
Na Maljenu su u znatnoj meri zastupljeni i šumski plodovi koji se upotrebljavaju u ljudskoj ishrani: gljive, šumska jagoda, divlja malina i kupina. Od svih je najinteresantnija borovnica, koja raste u vidu žbunja, najviše u šumama bukve i jela. Takođe, ovde se može naći i mnogobrojno lekovito bilje: hajdučka trava, pelin, velebilje, matičnjak, majčina dušica itd.


Životinjski svet

Najznačajniji predstavnik divljači na Maljenu je srna. Tu su i zečevi, veverice, divlje svinje, kune belice i kune zlatice. Pernata divljač je zastupljena sa više vrsta; rasprostranjena je jarebica kamenjarka, šareni detlić, seoski detlić, kreja i planinski slavuj.


3. Čas
Čuvari prirode


Prirodni rezervati pod strogom zaštitom države

Zabalac se nalazi u izvorišnom delu Bele Kamenice. Ovde je zaštićeno 11 ha čiste sastojine breze prošarane pojedinačnim stablima bukve, jele, belog i crnog bora.

Vražiji vir se nalazi u blizini Divčibara, na padinama uzvišenja Velika pleća. Obuhvata 29 ha na kojima se nalazi mešovita šumska sastojina belog bora, breze, bukve, jarebike, hrasta kitnjaka i drugih vrsta.

Čalački potok obuhvata površinu od 3 ha na kojoj raste mešovita šumska sastojina jele i bukve, sa mestimičnim stablima breze, smrče, belog i crnog bora i jarebike. Cilj je da se očuva ova jedinstvena biljna zajednica koja je svedena na mali broj primeraka i predstavlja prirodnu retkost za područje valjevske planine.

Crna reka obuhvata površinu od 60 ha. Nalazi se oko izvorišta Crne reke. U ovom rezervatu nalaze se posebne florističko-vegetacione vrednosti i veoma atraktivni elementi reljefa.
Autor:  ZMAJA [ Sreda, 10 Februar 2016, 02:50 ]
Tema posta:  Re: Maljen - Divčibare
4. Čas
Fizičko vaspitanje


Slika

Detaljan opis svake od ovih staza pogledajte OVDE .


Pešačke staze trasirane su odabranim pravcima ka najinteresantnijim vrhovima Maljena, a obeležene su markacijama – crvenim krugovima sa belom sredinom, koje se nalaze na stablima, banderama, kamenu, duž cele staze (kad ste kod jedne markacije, uvek vidite narednu, a često i dve sledeće).

Slika
izvor: Google


5. čas
Od igračke do računara





6. čas
Muzička (ne)kultura
Autor:  ZMAJA [ Sreda, 10 Februar 2016, 02:58 ]
Tema posta:  Re: Maljen - Divčibare
Glava PRVA


Nisu Nemci u Divcima


Kako smo i Kića i ja rođeni Lazarevčani, Divčibare smo često pohodili kao mali - sa društvom ili roditeljima. Najnormalnije je bilo sesti ujutru na bus, sa skijama ili sankama u rukama, i nakon celodnevnog igranja po stazama vratiti se uveče busom kući. Fensi varijanta je bila kada nas kolima roditelji odvezu, trpe ceo dan i vrate kući. Išli smo, naravno, i kada nije sezona skijanja. I tako skoro svakog vikenda, tokom zlatnog doba ’80…

U međuvremenu, mi smo porasli, prolepšali se, promenili se... A Divčibare? Pa, kako u kom pogledu...

Kića i ja sada živimo i radimo u Beogradu, pa nam je potrebno oko 2h vožnje do Divčibara. Zbog toga što firma 'oće da propadne bez Kiće, krenuli smo u petak popodne. Prekasno, ako mene pitate. Ako njega pitate: Nisu Nemci u Divcima! Imamo informaciju da je pao novi sneg i da se upravo spustila dooobra magla. :?

Vozi se Ibarskom magistralom do Ćelija, pa se tu skrene desno za Lajkovac i Valjevo. Prođe se kroz Lajpcig Siti (tako Lazarevčani zovu Lajkovac) i nastavi do Divaca. U Divcima je prvi znak na kome piše DIVČIBARE – levo (na samom skretanju, kod pumpe).
Nastavlja se kroz Mionicu. Tu je još jedan znak DIVČIBARE – desno. Odavde - samo pravo.

Gužve na putu nema. Nema ni mnogo naselja usput. Nema ni znaka da ste na pravom putu. Verujte sebi (a možete i meni). Ako uočite tablu za naselje KRČMAR – dobro je! Odatle vas čeka završni deo puta, otprilike 10 - 15 minuta uspona do Divčibara.

Put nije sjajan - više je dobar nego loš, ali ne i dobro obeležen i osvetljen.
Nas je zatekla gusta magla (ona ''prst pred okom se ne vidi'') baš na najtežem delu puta (kada je dobra vidljivost, put uopšte nije strašan). Sreća naša da smo je sve vreme očekivali, jer nam je javljeno da je stanje prilično ''nevidljivo''. Na pojedinim deonicama puta bilo je i snega, najverovatnije nanetog vetrom. Kada sa suvog kolovoza upadnete u sneg i magluštinu, a nema ni ''mačjih očiju'', ni strelica za označavanje krivina po bankinama, često ni bankina, nema osvetljenja – nije svejedno. I svetla na Škodilaku su počela da trepću, nakon dve pogođene rupe. E, tu smo se odsekli načisto! Šta ako ostanemo bez svetala usred ničega?! Vozili smo :shock: 20km/h, po mraku, sigurno pola sata. Predugo u tim uslovima. Jedva smo preživeli... :pray: Naravno, ja sam znala da me Kića u sebi :angry-cussingblack: , zbog insistiranja da se krene u petak. :shifty:

No, uspešno smo se uspeli i potrefili nekako skretanje za naselje Stevan Filipović i naš smeštaj u apartmanima Snežna kraljica.

U sobici popismo po jednu šljivku i povratismo rumenilo u obrazima. :smesko-levo-desno:

Večera ''Kod babe i dede'' otpada, jer se po ovakvom vremenu ne luta po planini. :naughty: Naći ćemo nešto drugo... valjda... :think:

Dok smo popili po još jednu šljivku, magla se podigla. Zaleđenim stazama našeg detinjstva otišli smo u centar, na večeru i čašicu razgovora sa prijateljima. Divno provedeno veče! :romance-grouphug:

Zvezdano nebo obećavalo je lep dan pred nama... :romance-hearteyes:

Slika
izvor: Google
Autor:  ZMAJA [ Sreda, 10 Februar 2016, 04:14 ]
Tema posta:  Re: Maljen - Divčibare
Glava DRUGA


Na skriveno te vodim mesto

Slika

Slika

Slika


Samo 1% ljudi na svetu može da vidi Zmaju na ovoj slici! Proveri da li si i ti jedan od njih! :whistle:

Slika


Savršen zimski dan na planini! Sunčano, bistro, bez vetra, dovoljno toplo, a sneg škripi pod nogama. :smesko-levo-desno:

Slika

Prvi zadatak bio je da nađemo kafanče ''Kod babe i dede'', gde bismo doručkovali. Da ne bude zabune, nema to kafanče nikakav naziv, mi smo ga tako prozvali. :shhh:

Od našeg smeštaja (skretanje za hotel ''Petošević'' i naselje Stevan Filipović), idući ka Beogradu, skrene se u drugu ulicu levo. Čim se siđe s puta, u šumarku se nalazi žuto-zelena kuća u kojoj se osećate kao kod bake i deke.

Slika

Nekoliko stolova, lokalni čitač novina i degustator šljivke, domaćica, narodnjaci s lokalnog radija, duvan, ljubičice u prozoru i miris domaće kujne. Iznad šanka je posebno uređen deo tavanice, etno-muzejčić. Posebno mesto zauzimaju baba i deda. :D

Slika

Kafica, rakijica, jaja sa domaćom slaninicom, jogurt, sir, lepinje…

Slika


Tako jak doručak poslednji put smo imali 1983, pa je usledila duuuga šetnja po škripavom snegu i :happy-sunny:, susret sa dragim ljudima, kafenisanje i uživancija. :smesko-gore-dole:

Staze našeg detinjstva kojima smo prolazili…


Hotel Divčibare

Slika

Slika

Slika

Pijaca – levo

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Hotel Maljen, crkva, mala staza sa kanapom – desno; Hotel Pepa, mala staza, Crni vrh – pravo

Slika

Slika

Slika

Slika

Crkva svetog Pantelejmona

U tronovima se nalaze delovi moštiju svetog Pantelejmona, svete Petke, svetog Nikolaja Žičkog i Lelićkog, kao i vozduh (pokrivač osvećenih darova) svetog Vasilija Ostroškog.

Slika


Opijeni čistim vazduhom, umorni od duge šetnje stazama našeg detinjstva, iz kreveta posmatramo zvezdano nebo. Obećavajuće… :romance-heartsthree:
Stranica 1 od 3 Sva vremena su u UTC + 1 sat [ DST ]
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
https://www.phpbb.com/