Пеф, не прекидаш причу. Следећи врх Суве планине сам походио тек следеће године, па наставак следи мало касније...
А само пентрање изгледа, па како бих ти рекао, идеш узбрдо. Некад је напорније, некад мање, зависи од деонице, кондиције, жеље, воље,...Како било, кад се изађе на врх, осећај је непревазиђен. Имаш околину на длану. Ту је кратко уживање, па онда назад...
Лично, од освојених врхова, најнапорнији су ми били управо Трем јер се у два километра савладава велика висинска разлика и Ртањ, где је почетак претежак, али после иде, до пред сам врх. Али свако прати свој ритам, обавезно је штапче и не знам да је неко одустао и није стигао до врха.
Дејевла, обе опције су могуће. Нас смо тројица и сами идемо на планинарења. Стазе су добро маркиране, има упутстава на нету, а обично буде још људи са истом идејом похода на врх. Наравно, и планинарска друштва организују акције успона, што за своје чланове, што масовне акције. Познат је нпр, зимски успон на Трем који окупља велики број учесника. Спуст траје краће од успона, али уме да буде напоран јер је велико оптерећење на коленима јер све време идеш низбрдо и кочиш. Конкретно, у овом случају смо сишли за 2,5 сата.
Ево једне интересантне приче везане за Трем
http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/339689/Vencali-se-na-planinskom-vrhu-na-kojem-joj-je-spasao-zivot