Tekst:
Kad počesmo, pričaše ne mlatite ale,
kakvo bre finale, sram ve bilo svi
Za početak praviše se ludi,
pa svaki se čudi, kude je taj Niš?
Udavija gi Radnički, svi po redu,
i to sve u sredu, u zelen Čair
Za davenje sami bi gi zvali,
al nismo ni znali koj će je na red
A sad Radnički i Nenković Duca
na poslednje puca jer nema kude
Pa će opet u baštu Cirišku
da šaljemo Koblišku da ga vidu svi
A fenjerčiki na Čair kad zasvitnu,
kraci će gi litnu kude je taj Niš,
kude je taj Niš, eve ga taj Niš, takav je taj Niš...
Ukoliko je potreban prevod, obraatite se Delu
, pošto tvrdi da si Pera i ja pobrka’mo dijalekti, svi sedam u jedan...Pesma je iz davnog perioda kad se kod nas još igrao fudbal, a ne balet na zelenoj travi, iz zvezdanog perioda FK Radnički iz Niša.
Što sam počela putopis ovom fudbalskom varijantom?
A z’što pa ne?
Ovo mi je nekako zgodan prikaz tog duha koji čini ovaj grad.
Mogao je o Nišu pisati i neko od kolega forumaša koji su za njega vezani i bliskijim vezama nego ja, ali eto... suviše su oklevali... Sad ćemo prvi prikaz dati mi turisti
, a što je istraživanjima - počev od arheoloških, pa sve do lingvističkih i genetičkih - potvrdila i svetska istoriografska zajednica, uključujući čak i predstavnike tzv. Bečko-berlinske škole, dok se još samo mi u Srbiji toga odričemo)
(koji će u ovoj priči biti ne samo saputnici, već i ko-autori u meri u kojoj budu mogli da se uključe)
ili da samo produžimo put dok ne udarimo na neku morsku obalu 
bez 'leba i vode na put se ne kreće! 
