Putovanja u srcu

Mesto gde razmenjuju informacije oni kojima su putovanja u srcu
Danas je Subota, 25 Januar 2020, 09:04

Sva vremena su u UTC + 1 sat




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 59 Posta ]  Idi na stranicu 1, 2, 3, 4  Sledeća
Autor Poruka
PostPoslato: Ponedeljak, 22 April 2019, 17:14 
Nije prisutan
Vodič
Vodič
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 9894
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
... i ponešto što niste ni znali da ne znate ;) , biće opisano u ovom putopisu, a za slike i komentare učesnici ove avanture (domaći: IvanBP i njegova fantastična porodica, gosti: Pef, Zoki, VlaMar i Jack) pobrinuće se zajedno, tempom koji budemo mogli da postignemo...

Elem, u svom vikendaškom pohodu po zemlji Srbiji, gostujuća ekipa se, malkice drsko, najavila kapitenu domaćih pre oko mesec dana, dok se dogovor za viđanje detaljno finalizovao prošle nedelje.
Zapravo... mi gosti smo samo birkali datum, a sve ostalo – verovali ili ne – organizovao je Ivan, uz parolu ’samo se vi pojavite, dalje je moja briga’ (Dan je bio savršen, i zato ovde još jednom :ljubac: i :romance-grouphug: )

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Ponedeljak, 22 April 2019, 17:20 
Nije prisutan
Vodič
Vodič
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 9894
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
Prva stanica naše ture nalazi se u mestu Čelarevo, to je jedan od dvoraca čuvene porodice Dunđerski

Da počnemo legendom?

Nikola Bezeredi je bio graditelj dvorca u Čelarevu i njegov prvi vlasnik. Kada je 1882. godine Lazar Dunđerski od njega kupio zamak, Nikola je novom vlasniku poklonio i klavir koji je nekada davno i sam dobio za vrlo mali novac od jednog ražalovanog ruskog grofa koji je na kocki sve izgubio.

Klavir je stavljen u salon čekajući bolje dane, a Lazar Dunđerski se dao u posao. Te 1882. u mestu podiže parni mlin i fabriku špiritusa. Nakon dve godine (1884.) uspeo je da raskrči polovinu parka, i da sa desne strane, nedaleko od dvorca, podigne pivaru i zasadi hmeljarnike.

Jednoga popodneva, šetajući se salonom, slučajno je zastao pored klavira i počeo da razmišlja o tome da bi zamku trebalo udahnuti dušu.

Sam nije bio vičan umetnosti, što ne znači da je nije i voleo. Zapuštenost dirki koje su već bile zaboravile dodire tankih prstiju grofa kockara nagnala ga je da vrata svoga zamka otvori najviđenijim umetnicima Srbije s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Od tog trenutka, gosti dvorca su bili Laza Kostić, Paja Jovanović... Bilo je slikara, pesnika, vajara, ali klavir je ćutao. Po neki put bi neko od gostiju neobavezno prelazio po dirkama i to je bilo sve.

Najčešći gost bio je Laza Kostić. Prijateljstvo između velikog pesnika i vlasnika zamka postalo je toliko da je Kostić bio kum svoj deci Laze Dunđerskog.

Jedno od te dece bilo je Lenka Dunđerski u koju se pesnik zaljubio u svojim poznim godinama. Interesantno je to da je Lenka bila prva koja je intenzivno počela da svira na klaviru. Dešavalo se da posluga iznese, kada je vreme lepo, klavir napolje i postavi ga između dva kamena lava na ulazu u zamak.

Lenka bi sedela i počinjala da svira. Bila bi to dobrodošlica pesniku. Iz dirki poklon klavira bi izlazili zvuci, koji bi prvo smirivali kamene lavove, a zatim do bola i nemoći pogađale dušu ostarelog pesnika.

Lenka nije imala posebnu tehniku, ali su njena čednost i sudbina već odavno umrlog kockara, bivšeg vlasnika klavira, stvarali sazvučje koje je odisalo slatkom tugom umiranja.

Ostareli poeta se nije osećao dostojnim ove mladosti, iako je i Lenka osećala simpatije prema njemu. U dugim noćima je sanjao kamene lavove, koji su se pretvarali u čvrsta bedra igračice i igrali na muziku Lenke i klavira.

Laza Kostić je sebe počeo da kažnjava nesanicom.

Ostareo, izmožden i svestan prolaznosti, odlazi u manastir Krušedol, gde u omami, u osami, bunilu i čežnji, iz svog istrošenog tela, kao iz suve drenovine, cedi naizgled poslednje kapi životnog mošusa.

Uskoro, 1895. godine, u Beču, umire Lenka Dunđerski. Laza Kostić za života nije bio sa Lenkom, pa umišlja da će biti zajedno nakon njene smrti. Nije imao Lenkino telo, ali će imati njenu senku.

Nisu delili zajedno život, ali će možda deliti smrt. Veza za Lazu postaje ukleta i nad snovima kreativnog ludila jedne neostvarene ljubavi nastaje nalepša pesma srpske lirike „Santa Marija della Salute“.

I danas po neki put, iz odaje zamka začuju se akordi prokockanog klavira, a lavovi bedra riču, priznavajući da su deo pesnikovog sna. Nastaje jedan ukleti harmonijum, i tada pod zvezde Čelareva stupaju ostali ukleti pesnici Jesenjin, Edgar Alan Po, a parkom zamka ruku pod ruku, u belim pohabanim venčanicama hodaju Lenka Dunđerski, Anabel Li, Isidora Dankan...

(Još jedna priča preuzeta iz knjige „Snovi zatravljenih kula“ Milana Belegišanina)

Slika

Slika

I pre i posle 1946. godine kada je ovaj dvorac nacionalizovan (porodica Dunđerski nije tražila povrat po popisu oduzete imovine. Ne znam da li zato što to nisu hteli/smeli, ili možda nikog od njih više nije bilo?), ovde su boravile razne istaknute ličnosti, neki istaknuti svojim duhom, talentom ili znanjem, a neki samo položajem...
Kažu da je tu boravio i Tesla, kao i kralj Aleksandar, a onda i Tito...
Od 1967. godine dvorac je dodeljen Vojvođanskom muzeju ’na raspolaganje i upotrebu’ i korišćen je u protokolarne svrhe.

Prelepi park ovog zdanja takođe je bio nešto sasvim posebno – okruživao je celo imanje, štitio ga od pogleda, krasio i pružao lepotu i hlad...

Danas... ni zdanje ni park nisu u sjajnom stanju, nažalost...

Slika

Slika

Slika

Slika

... ali ipak, ipak - ako ih pogledate očima svoje mašte, jasno možete zamisliti kitnjaste uglancane kočije koja prilaze, i otmeno blede dame u raskošnim haljinama koje dolaze na bal, lagano šetaju vrtom ili se u svečanoj sali okreću uz zvuke valcera...

"Tad moja vila preda me granu,
lepše je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
ko pesma slavlja u zorin svit;
svaku mi mahom zaleči ranu,
al težoj rani nastade brid:
Što ću od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?"

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Ponedeljak, 22 April 2019, 17:31 
Nije prisutan
Vodič
Vodič
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 9894
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
Čelarevo pripada opštini Bačka Palanka i udaljeno je od nje dvanaestak kilometara.
Pre Drugog sv. rata mesto se zvalo Čib. Preimenovano je po narodnom heroju Zdravku Čelaru.

A, da, pivara Dunđerskog sa desne strane dvorca i dalje radi bez greške, hvalanapitanju, samo pod drugim imenom...

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Utorak, 23 April 2019, 18:14 
Nije prisutan
Vodič
Vodič
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 9894
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
Sledeće mesto koje smo posetili je Bač, i iako je ovo sada tek varošica, mala i možda baš i ne naročito poznata, u svojoj dugoj istoriji ovo mesto bilo je i veoma jako, i toliko važno da je po njemu cela regija imenovana Bačkom. (Možemo i ovde otvoriti anketu: da li se stanovnik Bačke zove Bačvan, ili Bačvanin? ;) )

Najpre smo posetili

Franjevački samostan

Slika

Osnove samostana postavili su još 1169. godine pripadnici viteško–monaškog reda Templara (kanonici svetog groba Jerusalemskog).
Godine 1312, kada je ukinut ovaj viteško-monaški red, samostan je pripao franjevcima.
U svojim osvajačkim pohodima, Turci su ga delimično porušili i preuredili u džamiju, o čemu svedoče ostaci mihraba i turske posude za vodu na ulazu u samostan.
Zbog gradnje/obnavljanja/dograđivanja, koji su trajali više vekova, samostan je arhitektonski prilično šarolik, Ima delova romanike, gotike, baroka i turskog graditeljstva. A u samostanskoj trpezariji zastupljena je i mađarska secesija.

Slika

Kompleks Franjevačkog samostana čine crkva Uznesenja Marije (ovo je jedini naziv koji sam našla na netu, i stavljam ga ovde uz ogradu da mi baš ne liči da je sasvim ispravan, pa ako imate tačniju informaciju, ne oklevajte da je podelite sa nama ostalima), sa kontinuitetom gradnje od kraja 12. odnosno početka 13. veka, kojoj je u 14. veku dodat zvonik, a u 18. veku sa južne strane prislonjena tri jednospratna trakta, natkrivena jedinstvenim krovom, s kvadratnim dvorištem i bunarom u sredini.

Slika

Slika

Najinteresantniji delovi su prostrana romanička apsida-svetilište i ostaci gotičkih fresaka iz 15. veka, kao i masivni samostanski zvonik na osnovama iz 17. veka. U samostanu se nalazi riznica i nekoliko slika, vredna je italokritska ikona slikara Dime iz 1678 godine i kompozicija Tajne večere iz 1737 godine, rad Paulusa Sensera.

Pri samostanu se nalazi jedna od najstarijih biblioteka u zemlji u kojoj se čuvaju knjige iz 15. veka.
Takođe se smatra da je pri samostanu bila ustanovljena prva bolnica u Panoniji.

Slika

Slika

Projekat ’rehabilitacije’ ovog zdanja je završen krajem prošle godine i samostan izgleda zaista odlično, a EU fondovima kojima je finansiran imao je pristup jer je data saglasnost da osim verske, zdanje ubuduće ima i muzejsku i edukativnu funkciju.

No, crkva je bila zaključana, a mi nismo želeli da ometamo uskršnji samostanski red nevaspitanom zvonjavom na vrata konaka...

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Utorak, 23 April 2019, 19:37 
Nije prisutan
Vodič
Vodič
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 9894
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
A onda...

Slika

Pa recite, ko se ne bi oduševio?

Tvrđava Bač
pripada tipu ’vodenog grada’, prilagođenog za odbranu u močvarnim terenima i čine je utvrđeni zamak i podgrađe – podignuti na ostrvu nastalom meandriranjem reke Mostonge, koja sada ne postoji, jer je izmeštanjem ugušena. Šančevi koji su okruživali grad sa svih strana sada su suvi, mada na nekim mestima, eto, i dalje raste trska...

Prvi pisani pomen ovog naselja je iz doba Justinijana, koji ga je pomenuo u pismu, 535. godine. Naravno, naselje na ovom mestu postoji još od mlađeg neolita, što je dokazano artefaktima koji su pronađeni tu a datiraju i iz bronzanog, gvozdenog i doba antike...
I naravno, u ta davnija vremena, ograde su bile palisade.

Prva utvrda od čvrstog materijala je sagrađena 1338-1342. godine za vreme ugarskog kralja Karla Roberta Anžujskog, koji je ojačavao granicu svog carstva okrenutu ka prostoru koji je u to vreme intenzivno prisvajao car Dušan... Ovi datumi takođe znače da je tvrđava Bač najstarija tvrđava u Vojvodini.

Slika

Slika

Od sredine 15. veka započeta je intenzivna gradnja i prilagođavanje novim ratnim tehnikama u sklopu ojačavanja južne granice pred turskim osvajanjima. Ipak, ovu tvrđavu su Turci uspeli da osvoje 1529. godine, i držali su je sve do 1686.

Tokom Rakocijeve bune, 1704. godine je minirana, razrušena i spaljena, i nikada više nije obnovljena.

Slika

Osnova je prilagođena terenu, čini nepravilni petougao sa pet odbrambenih kula povezanih bedemima.

Slika

Slika

Istočna starna je najbolje branjeni deo utvrđenja – mali grad.
Tu se nalazila rezidencijalna palata, bunar i cisterna, a tu je i obnovljena Donžon kula, pravilne kvadratne osnove sa stranicama orjentisanim po stranama sveta.

Slika

Slika

Slika

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Utorak, 23 April 2019, 19:47 
Nije prisutan
Vodič
Vodič
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 9894
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
Ova tvrđava je zaista pravi arheološki biser, i prava je šteta što takve stvari ne umemo ni da čuvamo na pravi način, a ni da iskoristimo u turističkoj ponudi...

Eh, da je ovo neki Château de Bač...

Možda bi Donžon kula bila otvorena stalno, a ne samo kad se lokalnoj turističkoj organizaciji najave organizovane grupe posetilaca...

Možda bi suvenirnica radila, kad već postoji na lokalitetu... i možda bi bila ’u srednjevekovnom fazonu’ a ne tek kiosk u ’kontejneru’...

Možda bi i zidine bile obnovljene, a ne samo delovi istih koji su stabilizovani da ne padnu na posetioce...

Možda...

Ali da je impresivna, čak i u ovako ruševnom stanju, to se ne može poreći...

Slika

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Utorak, 23 April 2019, 20:52 
Nije prisutan
Svetski putnik
Svetski putnik
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 20 Avgust 2014, 20:00
Postovi: 2181
Lokacija: Bačka Palanka
Pol: Bata
Sredinom septembra meseca svake godine se na prostoru tvrđave održavaju Dani Bača - Dani evropske baštine. Na bini se tokom dana smenjuju kulturno umetnička društva, horovi, orkestri a uveče bude koncert (pop-rock). Tokom manifestacije se van zidina prodaju na tezgama slatkiši i igračke za decu a unutar zidina domaći kolači, med, domaći proizvodi, ručni radovi i slično. Posebnu atrakciju predstavljaju članovi viteškog društva "Beli orlovi" koji izlažu srednjevekovnu opremu i odeću, a vrše i demonstraciju viteških borbi i rukovanja oružjem. Klincima je bilo baš interesantno prošle godine posebno što su uživo mogli da vide viteze, srednjevekovne princeze, dvorske lude i slično.


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Utorak, 23 April 2019, 22:19 
Nije prisutan
Vodič
Vodič
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 9894
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
Hvala za uključenje :ljubac:
Samo ti dodaj što mi propustimo

Mada se bogami, na licu mesta moglo videti da je deci (svih uzrasta ;) ) bilo zanimljivo i bez septembra, zbog divne mogućnosti skakutanja, pentranja, provlačenja kroz otvore u zidinama, pravljenja zvezde na mekanoj travici... :ljubac:

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Utorak, 23 April 2019, 22:26 
Nije prisutan
Vodič
Vodič
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 9894
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
E, sada je već pravo vreme da se pogleda i nešto lepe prirode. Ivan je za nas odabrao jedan prelepi skriveni kutak - lokalcima nije skriven :lol: i u letnjim mesecima je solidno posećen

Jezero Provala
se nalazi na području opštine Bač, na samo kilometar od sela Vajska.

Slika

Najveći deo jezera ima dubinu od 2 do 5 metara, a maksimalna dubina je 19 metara. Jezero je nastalo kao posledica poplave Dunava 1926 godine, na mestu gde je Dunav probio drugu liniju odbrane i u silovitom naletu izdubio površinski sloj zemljišta sve dok se nije spojio sa podzemnim izvorištem.

Slika

Provala ni danas nema nijednu pritoku ni otoku. Hrani se padavinama i izdanskom vodom. Delovi jezera sa peščanom obalom su pretvoreni u divnu uređenu plažu, koja je najveće kupalište u opštini Bač.

Slika

Slika

Slika

Plaža je opremljena suncobranima, kabinom za presvlačenje, tuševima, toaletom, klupama i stolovima, ali i drugim sadržajima za sportske i zabavne aktivnosti – dečja igrališta, splav sa skakaonicom, tereni za vaterpolo i odbojku, kao i uređen prostor za kampovanje, sa lepom šumicom topola.

Slika

Izuzetno je bogato ribom (štuka, šaran, som, amur…), i omiljeno je mesto za ribolovce.

Pored jezera, duž dunavskog nasipa, prolazi biciklistička ruta EuroVelo 6, koja spaja Atlantik i Crno more, a u našoj zemlji njen glavni pravac prati tok Dunava.

Tu na plaži se nalazi i (ne baš stilski uklopljen u ambijent) motel Bački dvor.

Slika

Nismo seli tu, jer nam je bilo rano za pauzu, ali bašta jeste delovala sasvim ok.
Ovo izletište bi moglo biti idealno mesto za možda neki skup? Ma ne protestni, nego forumaški :lol:


A mi, posle ove kratke ali veoma lepe stanke, produžavamo dalje, u pravcu...

Slika

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Sreda, 24 April 2019, 19:49 
Nije prisutan
Vodič
Vodič
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 9894
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
Beli toranj, crkva, sa prethodne slike je deo manastira.

Manastir Bođani

Slika

Legenda kaže da je izvesni Bogdan, trgovac iz Dalmacije, na jednom od svojih putovanja naglo oslepeo, zastavši da se odmori u Bačkoj, blizu Dunava. Umio se na obližnjoj česmi, moleći se Bogorodici da progleda, sa zavetom da će, ako se isceli izvorskom vodom, na tom mestu izgraditi crkvu.

Voda je bila blagotvorna, pa se Bogdan obratio srpskom velmoži Dmitru Jakšiću da mu isposluje dozvolu od ugarskog kralja Matije Korvina da na mestu svog isceljenja podigne manastir posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice.

Tako je, 1478. podignut ovaj manastir, po Bogdanu nazvan Bođani, koji je najstariji od tri pravoslavna manastira u Bačkoj (ostali su u Kovilju i Somboru). Nalazi se u istoimenom selu u opštini Bač.

Slika

Od kada je izgrađen, manastir je triput bio razoren u ratovima i dva puta poplavljen, a u doba Rakocijeve bune je bio spaljen do temelja. Monasi su bežali u rit i vinograde i pravili drvenu crkvu, a kasnije se vraćali i obnavljali manastir.

Današnju manastirsku crkvu sa tim elegantnim zvonikom podigao je 1722. Mihailo Temišvarlija iz Segedina, a živopisao ju je znameniti slikar, zograf, bakrorezac i kaligraf Hristifor Žefarović. Zanimljivost je da su freske rađene uljanim bojama na osušenom zidu, a ne slikanjem na vlažnom malteru.

Slika

Manastirski zapisi upućuju na tesnu vezu Bođana sa Manasijom i Mileševom, odakle su ovamo dolazili postrižnici i monasi, a ponekad postajali i igumani.

Iznad manastirskih vrata nalazi se interesantan amblem krsta i sidra, ali nismo saznali ni njegovo značenje, ni zašto je tu. Ista je primedba i za medaljon na frizu iznad, koji nismo mogli ni da rastumačimo...

Slika

Sve fotografije koje smo snimili su spoljne, iz razloga što unutar crkve nije blagosloveno fotografisanje. Zato nemam ni fotku koja bi pokazala najvažniju dragocenost ovog manastira...

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Bođanske
zauzima posebno mesto u crkvi. Smatra se da je ovde najverovatnije stigla u 16. ili 17. veku iz Rusije, a u tron na kojem i danas stoji je postavljena 1780. godine. Isceliteljska i utešiteljska moć ikone Bođanske Bogorodice privlači mnoge posetioce.
Da čuda u vezi sa manastirom Bođani nisu samo legenda, potvrđuje odluka SPC da ikonu Presvete Bogorodice Bođanske uvrsti u šest kanonizovanih čudotvornih ikona, “koje ljudima donose isceljenje, preumljenje, olakšanje, blagodat i umiljenje”.

Sreća je da tu sliku ipak možemo pozajmiti sa neta

Slika

Pomenuću ovde i ostalih pet kanonizovanih čudotvornih ikona naše Crkve, to su:
Ikona Bogorodice Trojeručice, za koju svi znamo da je u Hilandaru,
Presveta Bogorodica Savinska, nalazi se u Manastiru Savina u Crnoj Gori,
Čudotvorna ikona Bogorodice Mlekopitateljnice, koju je Sveti Sava postavio u isposnici u Kareji, na Svetoj Gori,
Pećka Bogorodica, koja se nalazi u Pećkoj Patrijaršiji,
Presveta Bogorodica Čajnička - Darodarilica, koja je u čajničku crkvu doneta iz manastira Banja, pred najezdom Turaka.

Tri koje sam poslednje navela su naročito značajne zbog toga što ih je naslikao Apostol Luka, prvi hrišćanski ikonopisac, koji je Mariju lično poznavao, pa je mogao verno da predstavi njen lik. Do danas je sačuvano svega 4 ikone Bogorodice koje je ikonopisao sveti Luka, tri su poverene na čuvanje Srbima, a četvrtu su iz Svete Zemlje ukrali krstaši i odneli je u Bolonju, gde se i danas nalazi.


Iako je ikona Bogorodice Bođanske čudotvorna, bratija nema ’turizmološki pristup' u njenom promovisanju.
Ona je tu, u svom drvenom tronu, i naći će je onaj ko traži...
Monah koji je čistio crkvu kada smo mi ušli, tiho i smerno se povukao, bez ijedne reči... jer na ovakvim mestima reči nisu ni potrebne.

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Sreda, 24 April 2019, 19:57 
Nije prisutan
Vodič
Vodič
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 9894
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
Zaboravih: dvorište manastira Bođani je egzotična bašta, u kojoj uspeva čak 153 vrste rastinja iz svih krajeva sveta.
Između ostalih, tu su kedrovi iz Egipta, ginko sa Dalekog istoka i jele sa Pirinejskog poluostrva.

Slika


Jedino drvo koje nije moglo da se primi je američka sekvoja.

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Četvrtak, 25 April 2019, 10:28 
Nije prisutan
Svetski putnik
Svetski putnik
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 20 Avgust 2014, 20:00
Postovi: 2181
Lokacija: Bačka Palanka
Pol: Bata
Manastir Bođani je od 1991. do 2002. god. bio ženski manastir. Koliko znam, monahinje iz tog manastira su sada u Novom Sadu a on je ponovo postao muški manastir. Kako mi je otac Zaharije pre desetak godina pričao i kako sam ja zapamtio u blizini manastira je i oko 100 ha šume (mislim da je uglavnom bagremova) i tu oni svake godine poseku stotinak metara drva za grejanje manastira.

I jedna zanimljivost ''sa terena''. Mi kažemo idem u Bođane, ja sam u Bođanima, ja sam kod Bođana. Bođanci to kažu malo drugačije. Teško je opisati rečima (posebno sa mojim znanjem gramatike) ali pokušaću. Ovo što pišem zajedno se i čita zajedno, odjednom, u jednom dahu, sa lalinskim izgovorom. Znači ''idem ubođane'', ''ja sam izbođana'', ''ja sam kodbođana''.


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Četvrtak, 25 April 2019, 11:12 
Nije prisutan
Svetski putnik
Svetski putnik
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 20 Avgust 2014, 21:00
Postovi: 2839
Ivane, kako to da jezero bez pritoke i otoke, dakle prakticno bara, se koristi za kupanje?
Jos mi je cudnije da je bogato ribom? :)
Cak i da redovno obnavljaju faunu, bare su takve da bakterijama i prljavastinama, koje se akumuliraju zbog stajanja vode, ubijaju zivotinjski svet, ili cak i ako ga ne ubiju zatruju ga za dalju upotrebu... ispravi me ako gresim?


Inace, lepe slike, zanimljivo deluje Palanka...

_________________
https://www.youtube.com/watch?v=jct2YlbaXBg&feature=youtu.be


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Četvrtak, 25 April 2019, 18:26 
Nije prisutan
Svetski putnik
Svetski putnik
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 20 Avgust 2014, 20:00
Postovi: 2181
Lokacija: Bačka Palanka
Pol: Bata
Pa verovatno zato što se stalno prihranjuje svežom podzemnom vodom. Druga stvar je što ima na jednom delu veliku dubinu. Na dubini od 17-18 m voda je uvek hladna, i verovatno je to generator svežine i oporavka vode iz plićih delova. Na plićem delu leti bude dosta trave, drezge, sočivice i slično. Moja firma svake godine pokosi jednom ili dva puta sa plovnom kosačicom ali to je samo ''gašenje požara''. Voda je bistrija od Dunava i od našeg jezera Tikvara u Palanci. Naravno, nije bistra kao planinska jezera ili planinske reke. Ipak, kada uđeš u vodu do struka vidiš dno.
Ja nisam čuo da je na tom jezeru neko imao problem sa prljavštinom, da je imao problema na koži posle kupanja i slično, što se dešavalo i na Dunavu i na Tikvari. Ribe ima, to je sigurno. Koliko, ne znam, današnje reke i jezera su sve siromašnije ribom zbog krivolova.


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
PostPoslato: Četvrtak, 25 April 2019, 20:20 
Nije prisutan
Vodič
Vodič
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sreda, 29 Jul 2015, 19:22
Postovi: 9894
Lokacija: Tu... i tamo
Pol: Seka
E, ovde sad ide jedna ozbiljna pauza... za jednu ozbiljnu kafu :D
Na izlazu (ili na ulazu, zavisi odakle i kuda idete ;) ) izBođana smeštena je prelepa, ušuškana

Čarda Ranč
Nalazi se na spoju dva kanala, pa se osim ribljih specijaliteta ovde nude i vožnje čamcem...

Slika

... a ima i igralištance za decu sa sve trampolinom! :clap:

Kafica je bila sjajna, a klopu ovaj put nismo probali, jer smo imali svoje (ne)čuvene forumaške keksiće za užinu

_________________
Mislim PLAVO 8-) Slika Slika


Vrh
 Profil  
Odgovori sa citatom  
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 59 Posta ]  Idi na stranicu 1, 2, 3, 4  Sledeća

Sva vremena su u UTC + 1 sat


Ko je prisutan

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  

Pokreće ga phpBB® Forum Software © phpBB Group
Putovanja u srcu © 2014-2019.