Pošto smo prethodne večeri zvirnuli na sever ka Sv. Džulijenu, sad krećemo na jug, na taj čuveni voterfront, odakle kreću svi vodeni putevi.
Prvobitna ambicija nam je bila da prođemo zalivom do Valete pešaka, pošto je i sa ove strane šetalište uz more.
Prilično nepromišljena ambicija, ali, kad smo skontali svoju “lako ćemo“ zabludu – lako smo promenili plan i krenuli da obilazimo ostrvo Manoel, koje nam se isto tako nepromišljeno isprečilo na putu… Eh, Manojlo, Manojlo…
Ostrvo je sada (i poodavno već) spojeno sa kopnom pa je tehnički poluostrvo.
Ovo (polu)ostrvo je u "gradu" Gzira, i pripadalo je biskupiji, a nosi ime po Velikom Majstoru Antonio Manoel de Vilhena koji je na njemu sagradio tvrđavu početkom 18. veka. Tu je takođe i lazaret, bolnica/karantin gde su smeštana sumnjiva lica i stvarni oboleli od kuge, kolere i ostalih opasnih boleština onog doba.
Nekada se tu nalazila i kapela sv. Antuna Padovanskog. Međutim, kako je ovo ostrvce i tvrđava na njemu bilo baza britanske podmorničke flotile tokom Drugog sv. rata (Malta je bila kolonija pod upravom Britanije od 1814. do 1964.), Nemci su ga ozbiljno bombardovali pa je ova kapela 1942. srušena, i više nije obnavljana.
Tja. Na Malti ionako ima preko 350 crkava, što bi se cimali, je l.
Sada je na ostrvcu uprava marine u zgradi Lazareta, i nekakvo servis/brodogradilištance. I ostaci tvrđave, naravno. Palata i dalje stoji, videćete i kako izgleda. Na netu nađoh info da je tu danas restoran/kafić/prostor za svadbe/izložbe/koncerte/štagod…
Međutim, kad smo probali da uđemo – vrata zaključaTa...
... dok se nisu dovezle neke zlokobne poslovne njuške u slik crnim odelima koji dolaze u zlokobnim crnim slik limuzinama sa zatamnjenim staklima… Znate već te likove, pred kojima se vrata zlokobnih palata otvaraju glatko i bešumno još i pre nego što im priđu…
Ne pitam ništa…
Slike!
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
