Putovanja u srcu

Ovo je bio naporan poduhvat, jer je stresno i monotono voziti se toliko dugo auto-putevima, koliko god oni bili dobri. Maksimalna pažnja mora da se drži non stop, zbog gužve (tamo je bila uveliko sezona), zbog velikih brzina i raznoraznih vozača. Takođe, zbog toga što smo prolazili relativno blizu mnogih velikih gradova, bilo je dosta i zastoja. Pri ulasku u Španiju smo najviše čekali zbog toga što se dogodio neki ozbiljan sudar. Tako da, ko god vam kaže da je „super“ voziti zapadnoevropskim auto putevima, verovatno ima na umu samo kvalitet asfalta, ali to ne može biti jedini kriterujum, bar ako ste vozač i svesni raznih drugih rizika. Bilo kako bilo, uspeli smo da provedemo odmor u delovima, u gore navedenim državama.


Italija – Padova

Polse malo uznemirujućeg uvoda, red je da krenem da pričam i o pozitivnim utiscima, jer u Padovi može samo da vam bude mirno i lepo. Bez obzira što je to grad po broju stanovnika približno kao Niš, a po površini čak 6x manji, mi u tom gradu nigde gužvu nismo videli. U centru sve može peške da se obiđe i u svakom kutku ima nešto lepo da se vidi, a o broju restorana, kafea i pekara na svakom koraku, ne mora ni da se priča. Čim smo stigli u gradski deo Padove, odmah se vidi da se tu nalazi Univerzitet, jedan od najstarijih da napomenem, vidite da ima dosta mladih ljudi u praku pored.
Ono što je moj glavni utisak, jeste naselje gde nam je bio hotel, u predgrađu, kao recimo neko „Dedinje“ Padove, gde očigledno žive nešto bogatiji Italijani. Puno interesantnih kuća, u starijem stilu ili ultra moderne, ali i još lepših vrtova, cveća i razno raznog rastinja. Ja kuće nisam fotografisala, nekako mi je bilo neprijatno da to radim, tako da ćete morati da mi verujete na reč. Ovde na linku možete videti kako izgleda kuća u kom je restoran u čijem prednjem dvorištu smo nekoliko puta jeli. Vidi se da je iza kuće uređeni travnati prostor, gde se organizuju veća slavlja.

https://www.google.com/maps/place/Da+Ar ... ?entry=ttu

Predivna Padova

Nećemo tako brzo „otići“ iz Padove, mada smo mi tada bili prilično nestrpljivi da krenemo dalje, naivno misleći da ćemo „tamo“ videti bolje. Pa dobro, videćemo veće, ali lepše od Padove, e to malko teže. Sve zavisi od ukusa, a što se mene tiče i raznih drugih okolnosti. Stićićemo i tamo, neću sada da vam „spojlujem“. Sada uživajte u još nešto slika iz male i elegantne Padove.















Ovde bih dodala još nešto, što verovatno već i znate. Na celom našem putu putarine su najskuplje bile u Italiji. Svako malo bi plaćali 10-20e, a na dva mesta je bilo čak 50e, a na ulazu u jedan novi nedovršen tunel i 70e. E pa Italijani, jeste da su vam na severu fantastični auto putevi i ima ih kolko hoćeš i gde hoćeš, ali svakako je preterano. Pitam se, kako Španci održavaju svoje isto tako odlične auto puteve bez naplaćenog pezosa za vožnju autoputem?! Doćićemo i do te priče. Rekli bi "zli jezici" zašto se nismo "informisali" o troškovima. Pa zato što nikada ne računam koliko ću potrošiti na odmoru, posebno na ono što MORA da se plati.
Druga stvar koja me je razočarala jeste neograničena brza vožnja bez kazni i „nigde“ policije na autoputu sa mnoštvo znakova za ograničenu brzinu kretanja vozila. Šta je tu zatajilo kod Italijana kao članice EU, ja ne znam reći, ali eto, moja briga da ćemo kad tad platiti što vozimo preko ograničenja, jer jelte i drugi to rade, se ispostavila na kraju kao besmislena.

Francuska - Nica

Ispunjeni utiscima lepe i mirne Padove, uz želju da zaboravimo italijanske putarine, polako prilazimo granici sa Francuskom. Pitamo se, da li je i u Francuskoj skupa putarina i prilično se obradujemo na prvih „minornih“ 3e i shvatamo da su tu „blaži“ po tom pitanju. Pred ulazak u Francusku, na auto putu kola koliko hoćeš, svi negde putuju, sezona je u toku, jer ljudi tu očigledno imaju dovoljno novca i vole da ga troše. Na auto putu u Francuskoj prostori oko pumpi su veliki, kao i pripadajuće zgrade sa restoranima i prodavnicima i svuda je gužva, a parking mesto se teško nađe. Na svakoj pumpi ima najmanje 10 mesta za punjenje električnih automobila, kojih u ovom delu sveta očigledno ima dosta. Tablice na automobilima su iz raznih zemalja Evropske Unije.
Relativno brzo stižemo i do same rivijere i dok vozimo uz obalu, shvatam da je još jedna tvrdnja nekih drugih putnika čista iluzija. Od „romantičnog putovanja“ uz pogled na azorno plavo more nema ništa, jer se isto sa auto-puta ne vidi, a svako malo prolazimo kroz tunel. Opet sivi asfalt, tamni tuneli i mnoštvo kola koja jurcaju preko dozvoljene brzine i ja se pitam, ima li ovde ima neki sistem za kažnjavane takve voženje?! Ne, nigde nema policije, a do sada nismo dobili nikakvu kaznu. Putujući krivudavim auto putem stižemo do Nice.
Nica je po broju stanovnika slična Solunu, dakle oko milion žitelja (kada se računa grad sa okolinom), što znači za mene neočekivano velika. U stvari, to očekivano – neočekivano je najgore kada negde putujete. Očekivano, a nismo videli: ljupki primorski grad, nekako nalik na one veće u Grčkoj (jer tako smo naučili i tako volimo). Neočekivano, a šta smo videli: u samom „širem“ centru ulice nalik na beogradske, neke ružne velike zgrade, okrenute ne sve strane sveta i zbijene, tj. previše blizu jedna drugoj.
Svakako, Nica ima lepih delova, pre svega deo koji se zove Stara Nica (ili Stari grad) i baš tako piše na mapi, zatim muzeje, zgrade iz pređašnih vekova lepe arhitekture, dugačku plažu sa promenadom i palmama, (ali odmah uzduž iza je vrlo prometna ulica i opet niz nekih velikih ružnih zgrada). Sve u svemu, mene baš i nije impresionirala i ono što je lepo, bilo je „progutano“ od tolkog broja novih i jednoličnih zgrada. Centar Nice se nalazi u kotlini, jer su svuda okolo brda, na kojima izgleda žive bogatiji Francuzi, bar sudeći po izgledu koća. Zbog tog oblika grada, Nica je još i nekako bučna, zvuk se prenosi na sve strane u okviru tog zaliva okruženog brdima. Nicu su osnovali Strai Grci (oko 350. god.pne) i dali joj ime po boginji Nika i zbog pozicije ubrzo je postala važna luka. Izgleda da je sada u Nici „pobedio“ novac, pošto je izgleda sve što je moglo rasprodato, svaki komadić zemlje, ali bogami i neba.

Na samo 2km od Starog grada sa terase hotela Nica izgleda ovako:






Malo detalja i atmosfere iz Stare Nice






Zaista puno kafića, restorana, većinom popunjeni, a ima i žive muzike. Vrlo vesela atmosfera, ali je zato pivo ekstremno skupo, kao i ručak. Tamo teško možete negde da pojedete nešto od svinjetine ili piletine, na meniju su morski specijaliteti, a od mesišta samo junetina. Primetila sam da Francuskinje malo jedu, ne pojedu ni pola od onog što su naručile (čula sam po govoru da su Francuskinje).







Tu i tamo ima i poneki trg sa spomenikom, što i nisam slikala, zatim te državne zgrade određene epohe, ali ja sam očima „tražila“ nešto autentično. Kada se prođe Stara Nica izlazi se na ulicu, a preko puta je plaža. Baš tu se nalazi to što mi se svidelo, ali opet skoro pa „nevidljivo“, posebno što odmah pored prolazi moderno asfaltirana prometna ulica. Ovo je jedino što sam videla što bi mi ličilo na stari primorski šarm, male šarene kuće i čudim se da i to do sada nisu srušili.










Preko puta je široka i dugačka promenada uz plažu, na koju nisam imala želju da kročim, pošto je krupnošljunkovita, a i stalno u pozadini imate gledalište. Očigledno da to mnogima ne smeta, ali ja sam navikla na neke skroz drugačije ambijente, što se plaža tiče.









U okviru Stare Nice, a na kraju promenade i te strane plaže, nalazi se visoko stenovito brdo na kom je od 11 do 18 veka bila tvrđava za odbranu grada, ali su sada uglavnom ostale samo ruševine. Sada je tu uređen park sa vidikovcem i pogledom na celu Nicu. Brdo je visine oko 100m, a površine nešto oko pola Kelmegdana. Na brdo možete da se popnete uz nebrojeno stepenica ili liftom.Sa prednje strane stene se „naslanja“ hotel,sa leve strane se vidi stepenište, a na vrhu terasa kružnog oblika i vidikovac „prve etaže“, a mi se iznad toga nismo peli. Na slici se vidi kako izgleda jedan deo Nice, a posebno kolika je plaža sa promenadom i ulicu koja ide iza nje. Ovde da dodam još da se promenada zove Promenade des Anglais pošto je u 18 veku Engleska aristokratija tu gradila vikendice radi boravka pored mora u toku zime. Posle te stene nalazi pristanište Nice i tu je šetalište sa restoranima, ali je nešto mirnija atmosfera.





Na brdima oko Nice živeli su, a i sada nešto bogatiji Francuzi. Obišli smo jednu od starih vila sa fino uređenom baštom. Prijalo nam je da pobegnemo od gradske vreve. Odatle se priža pogled na brdoviti i zeleni deo Nice.





Imali smo jedan "slučaj":
Čuvši naš govor, predpostavljajući da smo "neki" Sloveni na stanici nam priđe jedan Rus, koji odlično priča Engleski i sa kim smo se siti ispričali. Pobegao je od rata, zadovoljan je životom u Nici, ali još uvek ne zna da li će tu da ostane. Nismo pitali šta radi i da li uopšte radi. I tako dok smo stajali u tramvaju sa njim, on slučajno kesom sa flašama udari u nogu jednog starijeg svetlo kafeno objojenog tinejdžera, za kog sam ja već primetila da se nervozno ponaša, a bio je sa još nekima sličnim njemu. Klinac od tog napravi svađu, a Rus umeto da se distancira, krene u raspravu. Pomislih, sada kada izađemo iz tramvaja pa svi dobijemo batine, zajedno sa Rusom. Ti nemirni klinci ipak izađu jednu stanicu pre nas, gledjući u Rusa preteći sve vreme. Od tada se više nisam osećala sigurno u kasnijim satima na ulicama Nice gde nije bilo ljudi.

Francuska: Antibi i Kan


Antibi

Kao i Nicu, Antibe su osnovali Stari Grci u 4 veku p.n.e. i dali joj ime. Poreklo imena je od starogrčkog Antipolis, što znači „suprotan grad“, odnosno grad preko reke Var u odnosu na Nicu. Reka Var deli ova dva grada i uliva se u more. Antibi su poznati po svom posebnom geografskom obliku, pošto jedan deo grada je veliki rt, koji se zove Rt Antiba. Treba dodati da na obali Antiba ima ukupno 48 plaža. Svakako, Rt Antiba doprinosi lepoti obale, posebno južni deo koji je manje naseljen, ali ostatak ovog rta je zauzet posedima i kućama bogataša, izbetoniran ulicama, ispresecan raznim ogradam, a tu se nalaze i dva najekskluzivnija hotela u Svetu, znači ljubiteljima prirode potpuno nezanimljivo. Antibe naseljava oko 75.000 stanovnika i meni se dopao ovaj kopneni deo uz obalu, odnosno centralna plaža, park i stari grad sa zamkom i zidinama. Zamak se zove Château Grimaldi sagrađen u 14. veku kao rezidencija istoimene bogate dinastije, a kasnije je pretovrena u Pikasov muzej, pošto je neko vreme on tu živeo. Gradić Antibi ima puno malih lepo uređenih ulica sa vilama, a mnogo manji „centar grada“ sa prodavnicama i zgradam, te mi se mnogo više svideo u odnosu na Nicu i Kan.

Odlična plaža koja se proteže centralnim delom Antiba sa velikim parkingom na jednom kraju






Detalj iz parka uz obalu Antiba između plaže i starog grada




Zidine kod starog grada






Detalji iz starog grada - Antibi











Kan

Kan je po površini i broju stanovnika sličan Antibima, ali geografski drugačiji, jer se „ravnomerno“ prostire uzduž istoimenog zaliva. Prvobitno naselje su takođe osnovali Stari Grci, ali sadašnje ime, Kan je iz nešto kasnijeg vremena. Kan je poznat po festivalima, filmski je najpoznatiji u celom Svetu, a održavaju se u stakleno betonskoj tzv. palati sagrađenoj 1982. (ispred koje se nalazi „walk of fame“). Meni generalno nije bila jasna velika zainteresovanost turista za ovu betonsku zgradu, ali deo gde je stari grad mi se jako svideo. Kao i u Nici i ovde se uz more nalazi promenada sa palmama, ali na žalost, odmah pored se proteže ulica, dok se preko puta nalaze neke neugledne zgrade/hoteli. Za razliku od Antiba, gde novih zgrada nema u tolikom broju ili su znatno niže, u Kanu se čini da se gradilo gde god je bilo slobodnog prostora, u širinu i u visinu, pa se ono lepo i staro jedva nazire.

U sredini starog grada se nalazi brdašce na kom je crkva iz 16. veka, sa čijih zidina se pruža pogled na haotični Kan








Pogled na haotični Kan sa zidina oko crkve




Šetalište uz obala u Kanu i neke ružne zgrade






Dakle, Kan je bio totlano razočaranje za mene, a očekivala sam i da vidim više toga vezano za film. Jedno su bila dva murala na magistrali iznad stargo grada, Merlin Monro i Žan Pol Belmondo. Sreća pa je bio King Kong na vidikovcu iznad Nice, te smo se slikali ispred njega.




Htela bih ovde da naglasim mi je žao što nismo obišli poznatu vilu sa prelepim vrtom, koja se zove Ephrussi de Rothschild i nalazi se na rtu Saint-Jean-Cap-Ferrat između Nice i Monaka. Generalno, bio je problem kretati se kolima u bilo kom pravcu, bila je gužva i zastoj gde god da se krene. Sem u Antibima, svuda smo teško nalazili parking i naravno da se svuda plaća.

https://www.google.com/maps/place/Villa ... ?entry=ttu

Španija – Kasteljdefels (ovo ime smo uspeli tačno da izgovorimo samo pošto smo čuli kako kažu Španci)

Videli smo autoputeve u Italiji, skupi su i odlični. Videli smo autoputeve u Francuskoj, odlični su i jeftini, ali autoputevi u Španiji, bar u tom severnom delu su možda i bolji, a džabe. Tražili smo na pumpi u Španiji od prodavačice koja nema pojma da priča Engleski da nam proda vinjetu, vrlo začuđeno nas je gledala. Svakako, ništa platili nismo, nismo kaženjeni, dakle, ne treba.

Glavni cilj ovog putešestvija je bila Barselona i morali smo tu da tražimo smeštaj. Moja želja je bila da bude negde u gradu i/ili bliže plaži. Možemo da "zahvalimo" Covidu ili „onom“ ratu što je smeštaj u ovom čuvenom gradu dostigao veoma visoke brojeve, posebno u sezoni, tako da smo morali da se „udaljimo“ od grada. Moj „klizni“ plan je na kraju prerastao na „slučajno“ i nekako izbor „pade“ na Kasteljdefels. Ništa nisam znala o mestu, volim faktor iznenađenja, ali videla sam da se vozom brzo sitže u Barselonu i da mesto ima „neku“ plažu, dovoljno za početak.

Neću mnogo da detaljišem o Kasteljdefelsu, jer mesto takoreći, na žalost nema neku istoriju, osim zamka na brdu iznad centra iz 16. veka, kao odbrana od Turaka. Međutim, ono što Kasteljdefels ima jeste: uređen centar sa prodavnicama i restoranima nešto dalje od plaže, više šetališta sa restoranima blizu plaže, ogormno šetalište uz plažu, ogromnu peščanu plažu super čistu, puno zelenila, puno cveća, drvorede, svuda klupe za sedenje, svuda mir, tišina, red, jednom rečju grad-park. Svaka kuća ima garažu, tako da skoro da nema parkiranih kola, čak smo i mi u okviru hotela držali auto u garaži. Veći deo mesta zauzimaju privatne kuće, samo su u centru i u nekoliko naselja na obodu niže zgrade. Istog momenta sam se zaljubila u Kasteljdefels. čak smo produžili boravak u tom mestu. Napokon, letovanje i pravi odmor može da počne, a istoriju ćemo malo da ostavimo po strani.

Centar Kasteljdefelsa sa dugačkom šetališnom ulicom, crkvom, opštiom i poneka stara kuća u posebnom stilu












Odmah iznad centra na brdašcetu je zamak iz 16. veka




U Kasteljdefelsu svaka ulica ima drvored, a u nekima su to hibiskusi ili lijanderi u cvetanju












Ogromna peščana plaža u Kateljdefelsu i poneki beach bar na njoj






Nema šanse da vam bude gužva kada uđete u super čisto i toplo more




Dugačko šetalište iza plaže, koje greškom nisma slikala, ali evo linka, uveče ima više ljudi

https://www.google.com/maps/place/Caste ... ?entry=ttu


Kasteljdefels je lekovit za telo i dušu

Španija – Barselona - Trijumfalna kapija i park Citadela

Barselonu svi hvale, a zašto ja i nisam bila toliko impresionirana, ne mogu baš tačno da kažem. Možda zato što smo relativno kratko boravili u tom gradu, ili zato što nisu radile fontane, ili zato što ne obiđosmo njen najzeleniji deo (volim urbane parkove), tj. brdo i veliki park na njemu, Monžuik. Generalno, moj utisak jeste pozitivan, skoro sve ulice imaju drvorede, široke su, trotoari takođe, tu i tamo ima manjih parkova, ima stari grad, mnooogo muzeja, prelepe fontane, ima ogromnu plažu, promenadu, ali nekako je razbacano na sve strane. Morate prilično da se vozite da bi je obišli. Ono što mogu da primetim, jeste da je Barselona solidna za život (osim verovatno kada su velike vrućine) jer su gradski prevoz, saobraćaj i parkinzi jako dobro organizovani. Kada smo već kod saobraćaja, poznato je da kod njih železnički funkcioniše savršeno, najbolje na Svetu, tako da smo iz Kasteljdefelsa stizali (26km do centra) u Barselonu „kad god“ smo hteli i što bi se reklo „za čas“. U vozu bih sa uživanjem slušala razgovore na španskom jeziku, jer to je narod koji je veseo i voli da priča. Vozovi koji saobraćaju uz Costa Bravu su uglanom na sprat i ima puno mesta za sedenje.


Prvo smo stigli do Trijumfalne kapije, koja se nalazi na širokom pešačkom platou. Prelepa crvena kapija u prepoznatljivom „španskom“, tj. konkretno neo maurskom stillu. U principu, većina zgrada u gradu ima notu tog posebnog španskog stila, a Gaudijeve, posebno jedinstven i prepoznatljiv. Na žalost, nismo mogli da uživamo u šetnji u tom delu i u prozoru, jer smo slučajno pogodili da idemu u Barselonu kada se obeležava Dan Katalonije. Trg je bio prepun ljudi, a kod same kapije je bila bina, organizovan je koncert povodom proslave. Nova muzika sa top lista, ono što ja volim, prijatno za moje uvo. Zbog mase ljudi videli smo samo kapiju i lepe visoke palme okolo. Trijumfalna kapija je napravljena povodom prvog Sajma organizovanog 1888. (lako se pamti) u gradu i stvarno je prelepa i pre svega unikatnog izgleda. (Možda i mi dobijemo neku kapiju za budući Expo, ali ona bi na žalost biti u Surčinu.)






U blizini Trijumfalne kapije ulazi se u park koji se zove Citadela. Na moje iznenađenje, staze za pešake su zenljane (čitaj prašina) i uopšte ne izgleda lepo, bar meni. U parku ima raznih statua španskih (tj. katalonskih) istaknutih ličnosti, tu je zgrada Parlamenta Katalonije, mini jezero, zoološki vrt, a najlepša je jedna velika fontana, koja takođe nije radila. Fontana je prelepa i zove se Kočija Aurore, prema glavnoj (čini se pozlaćenoj) skulpturi na vrhu. Možete stepenicama da se popnete na/u fontanu. Da nije bilo te fontane, ovo bi bio sasvim običan, relativno mali park za tako poznat grad, malo veći od Tašmajdana (proverila sam podatke na netu).












Prašnjave staze u parku:




Zgrada Parlamenta Katalonije relativno novija i manja "palata"




Novija omanja zgrada, napravljena kada i Trijumfalna kapija te sličnog stila, nazvana Zamak 3 zmaja, sada je neki manji muzej

Barselona - promenada uz more, plaža Barseloneta i spomenik Kolumbu

Od parka Citadela išli smo peške promenadom uz more i plaže Barseolente, do spomenika Kolumbu na veoma visokom stubu, gde smo ušli u najpoznatiju pešačku ulicu, La Rambla. Posle Kasteljefelsa, plaža Barseloneta mi je bila bezveze, posebno što je bila popunjena, sa nekim peskom oker boje, a ni promenada mi iz nekog razloga nije ostavila utisak. Sređena je, moderna je, široka, što se toga tiče nema greške, ali nekako bez šarma, opet, sasvim lični utisak.


Promenada Barselona



Vidi se i velika ružna staklena zgrada, piše na mapi da je u pitanju hotel




Plaža Barseloneta (pogleda na levo i desno), ne bih se tu kupala i opet velika ružna staklena zgrada. Tu negde je i veoma popularan akvarijum, koji nismo obišli.





Spomenik Kolumbu je na veoma visokom stubu (obično simbolizuje pobedu) u sred kružnog toka, rukom pokazuje ka Americi, ali i to se jedva vidi. Stub sa postoljem i Kolumbom (7m) na vrhu zajedno je oko 60m, a izgrađen je krajem 19. veka.








I jedna lepa mala fontana iz 19. veka




Da dodam sliku gde se vidi da i oni žvrljaju po svojim vozovima

Barselona – ulica La Rambla i Gotska četvrt

Preko puta spomenika Kolumbu počinje najpoznatija pešačka ulica u Barseloni, La Rambla i ponovo sam nekako „ostala ravnodušna“ na ono što vidim. Odmah mi je palo na pamet, a gde su palme!? Glavna ulica u Barseloni nema plame, pa... šteta. Evo kako izgleda i naravno, ima jako puno turista.




Čim se uđe u ulicu La Rambla sa desne strane je simpatični trg Real, e ovde ima palmi!




Posle ovog trga, sa jedne strane La Rambla ulice, tj. skorz uz nju, proteže se Stari grad Barselone, koji se zove Gotska četvrt. Tu su karakteristične uske ulice u kojima se nalazi dosta istorijskih znamenitosti, nešto iz rimskog carstva, stara sinagoga, srednjovekovne palate, ali najviše ima onih iz 19. i 20. veka. Bez obzira što kažu na wikipediji da je ta četvrt najviše građena posle srednjeg veka, meni je tu ipak sve nekako bilo mračno, sivo i crno, sa namerno neokrečenim zgradama od cigli, baš u skladu sa nazivom. Svakako da je Španija lepša iz drugih razdoblja, ali i ovo je deo njene burne istorje. U okviru ove četvrti nalazi se i „Jevrejska četvrt“. U taj deo Barselone Jevreji počinju da dolaze od 7. veka, bili su vrlo zaslužni za razvoj grada, sve do 14. veka, kada su svi poubijeni i/ili isterani, inkvizicija je bila tada aktuelna. Za njima je ostala jedna od najstarijih sinagoga u Evropi i nalazi se među uskim ulicama, kao obična trošna zgrada od cigli. Ipak, Španci su stavili ime Jevrejska četvrt, a Jevreja odvano više tu nema, ali turistički vešt potez.
Najimpozantnija u ovoj četvrti je katedrala Svetog Krsta i Svete Eulalie (čije se mošti tu nalaze i koja je zaštitnica Barselone) Ovako kako danas katedrala izgleda, u neo gotskom stilu, završena je krajem 19. veka. Izgrađena je na zidinama manastira, koji je tu postoja od sredine 15. veka. U dvorištu se nalazi jezerce sa 13 gusaka, jer je Eulalia imala toliko godina kada je mučena i razapeta na krst od strane Rumljana, jer je prepoznata kao hrišćanka. Te bele ptice su takođe tu, jer je prema legendi Bog sa neba iznenada poslao sneg da ugasi vatru s kojom su Rimljani hteli da zapale mladu devojku i da prekrije njeno nago telo. Legenda tako veli, ali bilo kako bilo, guske su tu (nemam sliku, možete proveriti kako to izgleda na netu, jer je katedrala bila zatvorena zbog Dana Katalonije).


Katedrala




Desno od katedrale nalaze se zidine iz rimskog doba, vešto ukombinovane sa zidinama koje su kasnije dograđivane.




Sve to, zajedno sa još nekim građevinama iz doba srednjeg veka na trgu Nova izgleda ovako:




Ovi dole još kućerci od cigli su uglavnom neki manje poznati muzeji, a tvrdnja je da su očuvani iz Srednjeg veka, pa hajde da im verujemo. Kao što rekoh, mračno i tamno, neokrečeno...

Barselona – brdo Tibidabo i Hram Svetog srca Isusovog

Gotska četvrt i La Rambla su neke od najpoznatiji atrakcija Barselone, lepo jeste, ali ima nešto što se meni mnogo više dopalo. Ne, nije Sagrada Familia, koja je neverovatna, ali pogled na nju u meni izaziva jezu, a nije ni Guelj park, u kom nam je bilo veoma dosadno, ali o tome ćemo posle. To je crkva na sprat, tj. dve crkve u jednoj i zove se Hram Svetog srca sa ogromnom bronzanom statuom Isusa Hrista na vrhu, od 512m visine. Gradnja hrama je trajala od 1902 do 1961. Crkva je prelepa i spolja i inutra, ali unutrašnje slike mi nisu baš najbolje za prikazivanje, katolički ambijent u osnovi sa velikim stauama raznih svetaca i slikama po zidovima.










Pored crkve je mini luna park sa velikim točkom i vidikovac gde se svi slikaju i dive se pogledu, koji meni nešto i nije bio bogznašta...