Dan drugi.
Što smo dolazili na Ostrvo Džinova ako ne krenemo da tražimo tragove njihovog prisustva?
Dakle, destinacija: Gozo, Džigantija (Ġgantija) hram!
Al pre nego što krenemo na put, ide jedna obimna i može se reći filozofska uvertiraaa
Uzmite kokice i uvalite se u fotelju…
Kao što znamo, istorija (history, his-story), je skup ispričanih i u izvesnoj tačkici vremena zapisanih priča koje su, što dekretom što konsenzusom, proglašene za istinu… pošto je to jedini dostupni način ukoliko niste ekstrasens, pa da vam se „javlja“ neki duh vremena prošlog… a i tad bi to bila samo his-story
EleM, arheološka nalazišta svuda u svetu datirana su metodama koje nisu naročito pouzdane (nauka to i sama kaže), ali pouzdanijih nemamo, tako da…
Zvanična priča u vezi arheologije na Malteškim ostrvima ide nekako ovako:
Najstarija ljudska naselja čiji su ostaci pronađeni na Malti datirana su na rani neolit, otprilike 5900 godina pne.
Kako se radi datiranje korišćenjem izotopa C14? Utvrđivanjem stanja tog izotopa u sastavu organskog materijala sa nalazišta (pošto znamo skalu stanja izotopa u poslednjih 50k godina), Dakle, ono ugljenika što je ušlo u sastav nekog živog organizma (dok je bio živ, je li), to mu je potpis kad je živeo. Svejedno šta je „organizam“, biljka, životinja, bakterija, tkanina od biljnog materijala… šta god. Živi svet naše planete je baziran na ugljeniku. Kad se na jednom mestu nađe dovoljno uzoraka koji su iz istog perioda – princip Okamove oštrice nalaže da prihvatimo da najlogičniji zaključak ima najveću verovatnoću da je istinit…
Dakle, ljudi žive na ovim ostrvima 7900 godina.
Hramove su izgradili ljudi. Sledi implicitni zaključak da su hramovi mlađi od toga, pošto su ljudi prvo došli, pa onda zidali. Da.
Imajući u vidu da su ljudi iz tog dela neolita na prilično… hm… primitivnom nivou, sasvim je jasno kako su gradili svoje kuće, ali nije baš najjasnije kako su gradili megalitske strukture…
Logično, same te kamene megalitske građevine nije moguće datirati ugljenikom direktno, pošto kamen nije živi organizam, tj ne vrši razmenu materija sa okolinom i totalno ga nije briga za ugljenik kao takav…
E sad, jeste moguće naći organske ostatke u tlu unutar strukture („zemljanom podu“, recimo), ili u vezivnom materijalu ako ga ima, ili oblozi (malteru), ali… najstarije strukture građene su slaganjem oblikovanog kamenja bez ikakvog vezivnog materijala, i najčešće bez spoljne ili unutrašnje obloge bilo kakve vrste… Osim toga, dodatna začkoljica je i što je nemoguće znati da li je eventualni malter ili sloj poda iz istog perioda kada je izgrađena ili iz kasnijeg perioda. Ili iz ranijeg, pa zatrpana ili malterisana 1000 godina kasnije… A možda je samo pesak koji je kao materijal uzet odnekud već sadržao par milenijuma starije ostatke životinjskog porekla…?
Zato je donet sledeći naučni zaključak: Megalitski hramovi su izgrađeni posle dolaska ljudi, i to dosta posle, verovatno je to bilo nakon što su počeli da se bave poljoprivredom (da bi mogli jedni da proizvedu dovoljno hrane dok drugi zidaju… dletom i čekićem), znači: hramovi su nastali negde između 4100 i 2500 godina pne. i to u najmanje 3 različita perioda (ovo se vidi po načinu gradnje objekata, veličini kamenih blokova i načinu njihovog slaganja).
Hramovi su zapravo bili zakopani (ili preciznije rečeno prekriveni zemljom na koji god način) i veoma dugo opstajali samo u kolektivnom sećanju Maltežana kroz legende o divovima, dobrim i zlim, koji su ostrvljane čuvali ili terorisali i gradili svoje džinovske kule, kuće, hramove, boravišta…
Pronađeni su i iskopani tokom 19. veka, i sreća je da su neki umetnici i putopisci tadašnjeg vremena ostavili skice i slike ovih čudnih mesta, jer… kako to već biva, ova su nalazišta u ogromnoj meri očerupana, odneto je sve što je moglo da se odnese – što kao trofej za bogate „sakupljače“, što kao građevinski materijal za okolnu sirotinju raju…
Eto. Nauka kaže svoje (uz podsećanje da ni arheologija ni istorija ipak nisu od egzaktnih nauka). Veoma dugo vremena ovi hramovi smatrani su za “the oldest free-standing structures on Earth”, najstarije slobodno-stojeće strukture na planeti Zemlji… sve dok u Anadoliji nije pronađen Gobekli Tepe…koji je srušio tu koncepciju… jer je stariji. Znatno stariji. Koliko stariji…? Ma sigurno nije mnogo, jer najbliža nalazišta ljudskih naselja potiču iz neolita, iz perioda od pre pronalaska grnčarije… pa im je sigurno trebalo dosta vremena da uznapreduju dovoljno da ih sagrade…
Nije mi jasno zašto se smatra tolikim tabuom jednostavna istina da današnja nauka nema odgovore na sva pitanja? Pa tako nemamo odgovor ni na pitanje ko je, kada, i u koju svrhu zidao ovakve građevine…
Moćne. Trajne. Impresivne. Misteriozne?
Hajde da pogledamo izbliza…
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
) naselja. 
